Mržnja Koja Ne Umire:Oni Žele Nas

Strah

"Šta?!", kriknula sam i rukom prekrila usta. Patrik je delovao kao da će svakog trenutka da se sruši.

Prišla sam mu i zagrlila ga.

"Moramo da idemo u bolnicu", rekao je drhtavim glasom.

Ušli smo u auto a on je izgledao pogubljeno. Primetila sam da mu ruke drhte. Doduše, drhtale su i meni.

Do bolnice smo se vozili u tišini. Nisam znala šta da mu kažem, trudila sam se da zadržim suze ali mi to nije uspevalo. U glavi su mi se, kao na filmu, smenjivale slike Nore i Aleksa kako umiru i nisam mogla a da ne pomislim da se to možda dešava i Silviji i Adrijani.

Kad smo stigli jedva sam otvorila vrata i izašla.

"U kojoj su sobi Adrijana Morgenstajn i Silvija Petri?", pitao je Patrik neku doktorku u hodniku.

On je pogledala u neki karton koji je držala u ruci i rekla: "Adrijana Morgenstajn je na operaciji, a Silvija je u sobi 135. Evo", rekla je i pokazala na drugu doktorku na kraju hodnika. "Pitajte nju za detalje, ona je baš pošla tamo."

Na brzinu smo se zahvalili i otrčali do te doktorke.

Ona nam je rekla da podjemo s njom u lift.

To smo i uradili.

"Šta ste vi Adrijani i Silviji?" pitala je doktorka Barkli kako nam je rekla svoje prezime malopre.

"On je Adrijanin brat, a ja sam im drugarica", rekla sam pošto sam primetila da Patrik nije u stanju da govori.

Doktorka je klimnula glavom. "Adrijana je na operaciji, ali nije ništa ozbiljno. Mislim, nije mnogo ozbiljno. A Silvija ima samo par ogrebotina. Ne brinite." dodala je

Izašli smo iz lifta a ona nas je ostavila ispred vrata gde se izvršava Adrijanina operacija i rekla nam da čekamo.

Patrik je seo na stolicu a ja pored njega. Prekrio je lice rukama a ja sam brisala suze.

"Moram da nađem Silviju", rekla sam

Pogledao me je molećivo, kao da je nešto tražio od mene.

"Moraš da pozoveš roditelje", rekla sam

Ćutao je.

"Patriče, zovi ih", ponovila sam i otišla da nađem sobu 135.

Nisam je dugo tražila. Otvorila sam vrata i zatekla Silviju samu u sobi kako leži.

Osmehnula se kad me je videla.

"O, bože", rekla sam i potrčala joj u zagrljaj.

"Ne znaš koliko sam se uplašila", rekla mi je. "Mislila sam da ćemo umreti."

"I nas ste uplašile", uzvratila sam.

"Gde je Adrijana? Neće da mi kažu."

Sela sam na krevet. "Ona je na operaciji. Sada je operišu."

"Molim? Dođavola, je l' ozbiljno?" pitala je iznenađeno

Odmahnula sam glavom. "Doktorka kaže da nije."

"A gde je Patrik?"

"Tamo, u hodniku. Čeka. Mnogo se uplašio. Neće ništa da kaže, ali znam da mu je užasno sada."

"Idi kod njega", rekla je

"Ostaću s tobom", uhvatila sam je za ruku

"Ne, Nina. Meni je super, još sat vremena i pustiće me, idi i budi s Patrikom."

Klimnula sam glavom, polako ustala i krenula ka vratima. Kada sam stavila ruku na kvaku još jednom sam je pogledala a ona me pogledala i time mi rekla da idem.

Otišla sam u hodnik kod Patrika i zatekla ga kako sedi i gleda u prazno.

"Patriče?", pozvala sam ga a on se okrenuo ka meni

"Javio sam im", rekao je. "Da li je Silvija dobro?"

"Da, uskoro će je pustiti", odgovorila sam

"Možda ćemo ovde provesti celu noć."

Klimnula sam glavom. "Obavestiću Katarinu."

-#-#-#-#-#-#-#-#-#-#-#-#-#-#-#-#

Komentarišite i kliknite VOTE :)

xoxo, Gossip girl