Mržnja Koja Ne Umire:Oni Žele Nas

Trebaš mu ti

"Imam osećaj da je sve ostalo isto. Ali, naravno, nije ništa..." rekla sam gledajući kroz prozor dok je Adrijana vozila.

"Zavisi kako gledaš na to..." rekla je Silvija

"Gde da vozim? Idemo kod mene ili...?"

"Ne, idemo prvo u moj novi stan. Ne znam kako ću izdržati susret s Patrikom. Plašim se."

"Ne znam šta da ti kažem", uzdahnula je Adrijana. "Mnogo se promenio od kad si otišla. Jedva da pričamo. Jedva da ga uopšte viđam. Koliko puta sam mu rekla da popriča s nekim ali on neće. Makar da priča s mamom, ali je vešto izbegava.
Kad god ga vidim on je pijan. Nikada ne spava kući, ponekad se zapitam da li uopšte spava. Postao je užasan."

Slušala sam i nisam mogla da verujem. Adrijana mi jeste govorila da je loše, ali ne ovoliko. Osećala sam suze u očima.

"O, bože..." rekla sam.

"Treba mu pomoć."

"Trebaš mu ti", ubacila se Silvija i pogledala me. "Nina, zar ne shvataš? Ti moraš da ga spasiš."

Adrijana je stala i mi smo se našle ispred moje zgrade. Moj stan je bio na drugom spratu, hvala ti tata.

Ušle smo u njega. Izgledao je prelepo i moderno. Baš onako kako mi se sviđa. A i bila sam blizu Adrijaninoj kući.

"Pomoći ćemo ti da se raspakuješ", rekla je Silvija.

Nisam ponela puno odeće, odlučila sam da ću je kupiti ovde tako da smo brzo završile. Sele smo na kauč u dnevnoj sobi i pričale.

"Majkl je otišao u Vašington", rekla je Adrijana.

"Dobro je. Ne želim da ga vidim uopšte. Čuješ li se s Ketrin Vilson?"

"Da", odgovorila je. "Ponekad. Stvarno joj je žao zbog svega."

"Znam, rekla mi je to."

Sve smo se na trenutak namrštile i ućutale.

"Nego", pokušala sam da se osmehnem. "Da li ste vi upoznale nekoga?"

Adrijana se iskezila. "Ja nisam, ali zato Silvija..."

Silvija je pocrvenela.

"Stvarno?" kriknula sam. "Pričaj sve! Ko je on? I zašto mi ništa nisi rekla pre?"

"Pa to je odnedavno..." promumlala je Silvija

"Kako se zove?"

"Zove se Ben."

"Ja sam ga videla, baš je sladak", vrisnula je Adrijana

"Jao, pa to je super!"

Posle pola sata sam se javila mami i rekla joj da sam stigla. Zvučala je zabrinuto ali tako je uvek zvučala poslednje dve godine.

"Hoćeš li da idemo kod mene?" pitala me je Adrijana.

Progutala sam ogromnu knedlu. "A šta ako on nije tu?"

"Nema veze, hajde da idemo, pa ako se pojavi..."

Nisam znala šta da radim. Možda nije trebalo, ali pristala sam. Možda ću videti Patrika.

"Drhtim", rekla sam dok je Adrijana vozila do njene kuće.

Silvija me je uhvatila za ruku i stegla je.

"Ne brini. Uz tebe smo."

Kada smo ušle u Adrijaninu kuću primetila sam da se ništa nije promenilo. Ali Patrik nije bio tu.

Sele smo u dnevnoj sobi. Sela sam na istom onom mestu gde sam sedela dan pošto smo se prvi put poljubili. Tada sam došla kod Adrijane posle škole, bile smo kod Silvije zato što je bila bolesna.

Pustile smo seriju, a Adrijana je donela posudu s kokicama. Nije mi bilo ni do čega, ali sam ipak uzela malo kokica.

Dok su se one smejale, meni su ruke drhtale, a u stomaku sam osećala čvor.

U jednom trenutku neko je otvorio vrata a na njima se pojavio Patrik.

-------------------------------

Ćao! Sviđa vam se? :))
Komentarišite i kliknite VOTE! :))

xoxo, Gossip girl