Prokleta ucenom

2.

Ivar

Adrenalin je strujao mojim venama, pred očima mi se smračilo i mogao sam da vidim kako lako nabijam oštricu kroz grlo onog italijanskog đubreta. Kao nož kroz vruć puter. Jebeno bih uživao u tome svake sekunde. Po prvi put u svom životu se osećam vezano. Jebeno sam dužan a to nikad nisam bio. Ponižen sam i ucenjen. Da sam žensko, kladio bih se u to da bih sedeo sada u svojoj devojačkoj sobi, slušao sentiš i plakao. Osećao sam se kao zver vezana lancima i trenutno nisam mogao ništa da uradim.

Kada su me pre tri meseca Italijani našli na teritoriji spornog MC kluba bio sam više mrtav nego živ. Akcija koju sam predvodio bi bila uspešna da nisam imao izdajicu među svojim najbližim ljudima. Ovako, sve moje ljude su pobili a mene su danima mučili dok nisu bili sigurni da ću se udaviti u sopstvenoj krvi. Bilo je sjebano, nisam normalno disao jer mi je probijeno levo plućno krilo, izvadili su mi parče slezine i u butinama sam imao zabijene zarđale šipke. Bilo je očigledno da ću umreti i bio sam spreman na to. Nisam se bojao smrti ali sam žalio što nisam uspeo da povedem više njih sa sobom. Ne znam koliko sam ležao tako ali sledeći put kad sam se rasvestio bio sam na teritoriji italijanskog Kapa Damiana de Luke sa potrebnom zdravstvenom negom. Njegov savetnik, Aldo de Luka mi se podrugljivo smešio dok mi je ko zna šta ubrizgavao u infuziju. Sve me je bolelo, rezalo me dok dišem i toliko sam bio sjeban da sam u trenutku pomislio da bi bilo bolje da sam umro.

- Šta je brate, izgledaš neobično mirno. Koga ćeš zaklati?

- Javljaš se dobrovoljno Dmitrij?

- Ni u ludilu braco. Bila bi šteta da uskratim silne kučkice ovakvog savršenstva. - Dmitrij se zacerekao a ja sam stisnuo koren nosa. Ako neko može da se pohvali jebenim izazivanjem mene skoro svakodnevno a da opet doživi da se probudi sa svim udovima narednog dana onda je to moj mlađi brat. Razlika između nas je svega dve godine ali mi se nekad čini kao da je dvadeset. Dmitrij je jebeno neozbiljan i ako neko zna da uživa u životu onda je to on. Dobro, da se ne lažemo, u mafiji nema uživanja. Svaki dan je rizik i kocka. Sranja koja se događaju nekada budu toliko brutalna da i meni srce preskoči. Konkretno na mojim leđima je teret veličine manjeg kontinenta i zato ne mogu da shvatim Dmitrijev stil života i opuštenost koju ima. Nakon što je izvršen atentat na mog oca, sa njim je ubijena i moja majka, Dmitrij i ja smo ostali jedini naslednici Fedorov loze. Neprijatelje smo imali svuda, čak i među našom Bratvom i nikome nije odgovaralo što sam ja sada Pakhan iako sam se za to izborio prolivši više krvi nego što je trebalo, samo kako bih dokazao da sam sada ja glavni.

- Dmitrij, jebeno se saberi. Popij piće, izdrkaj ga ili šta već treba ali potreban si mi fokusiran. Treba mi savet.

- Zar ti ona pizda Nikolaev nije Savetnik stariji brate? Nisam kompetentan da...

- Tom kopiletu su dani odbrojani. Neka ga neka misli da je zaista Savetnik ali on više neće imati uvid u naše poslove. Mnogo se raširio i vodi toliko zasebnih poslova sam mimo Bratve da je postalo smešno. Trenutno mi odgovara da je tu, ništa više.

- Pa, u čemu je onda problem?

- Moram da se oženim.

- Aaaa raznežio si me. Jel si našao devojčicu u koju si se zaljubio malo?

- Isuse hriste. Mrtav sam ozbiljan Dimi. Italijani su mi spasili život i protivusluga je da se oženim sa ćerkom Savetnika Damiana de Luke.

- I šta je tu loše? Čuo sam a i probao stariji brate. Italijanke su lude u krevetu. Samo pršti zbog njihovog temperamenta i kladim se da nijedna ženska ne ume da jaše kao Italijanke. Bog te je pogledao.

- Jednog dana stavićeš kurac negde gde ne bi trebao i zbog toga će ti neko prerezati vrat Dmitrij. Devojka je nepokretna.

- Pa?