Prokleta ucenom

10.

Ivar

- Uvukao si se u predebelo sranje Dmitrij, jebeno će nas sve pobiti.

- Nisam Ivar. Ali i da jesam veruj mi da bi jebeno vredilo.

- Rizikuješ sve što imamo, prestaćeš sa tim.

- Jel mi to govoriš kao Pakhan ili brat?

- Sranje Dmitrij znaš da ti nikad nisam govorio kao Pakhan. Zabrinut sam za tebe, za sve nas to je sve. Rizikuješ svačije živote ako se pročuje da je Bratva odgovorna za to što ti radiš.

- Neće. Moj taoc je upravo to, taoc. I niko ne zna da je kod mene, čak ni naši ljudi. Znam šta radim.

- Dobro. Sveto jebeno sranje. Izlazi iz moje kancelarije dok te nisam ubio. - jebeni problemi na svakom koraku. Dan je bio predug i samo sam hteo da odjebem kući kod Aurore i utopim se u njenoj pici. Mala lisica je postala moja omiljena distrakcija, drug i potreba.

Zatekao sam je u krevetu, nežnu i podatnu i čitavu noć nisam mogao da odlepim ruke sa nje. Nije bilo prljavo i grubo kao inače. Nisam imao potrebu da joj govorim nevaljale reči koje bi nas vodile u sunovrat orgazma. Lagano sam je uzimao, ona me je osvajala svakim pogledom i u tom trenutku nisam želeo da strast i privrženost koju imamo jedno prema drugom ikada prestane. Nek sam proklet, obožavao sam Auroru svakim sjebanim delićem sebe i to je nešto zbog čega se nikad neću pokajati.

Brinulo me je to što ni nakon dve godine nije ostajala u drugom stanju. Bio sam gord i previše ponosan da bih sam otišao kod doktora da vidim da li je problem u meni i jednostavno previše uplašen da saznam da je problem ipak kod nje. Njoj je to teško padalo, puno je plakala a to je sve otežavalo u našem odnosu. Nisam mogao da podnesem njene suze i tugu i imao sam osećaj da mi vene gore kad je vidim da plače.

Kad samo pomislim kako sam joj na početku braka rekao da viđam druge žene i da neću prestati, dođe mi da progutam sopstveni jezik. Ona je bila moj broj jedan, nezamenljiva i savršena i nije mi nijednom na pamet palo da seks potražim na drugom mestu. Katjin otac je bio mahnito ljut a Katja je bila ogorčena nakon što su konačno shvatili da između nas neće biti ničega. Šest meseci mi je slala poruke i zvala me da bi konačno jebeno odustala. Nisam mogao ni da zamislim da budem opet sa njom kada je Aurora jednostavno bila savršena za mene. Imala je sve što mi je potrebno, učili smo jedno drugo i jedno od drugog i naš odnos mi je bio i previše bitan da bih ga upropastio jebanjem neke jednokratne pičke.

- Halo? - telefon me je prenuo iz misli o maloj lisici.

- Ako hoćeš da vidiš brata živog, predaćeš mi svu Bratvinu teritoriju. A onda ćete bežati a ja ću vam dati prednost od pet dana. Nakon pet dana loviću vas do samog pakla ako treba i ubiti kao životinje. - sranje. Odmakao sam telefon od uva ali je broj bio nepoznat. Jebeno sranje Dmitrij, gde si?! Glas ovog kurvinog sina je bio izmenjen a da situacija nije bila jebeno ozbiljna bilo bi smešno.

- Sa kim razgovaram? I odmah da se razumemo, možeš da dobiješ samo moj kurac duboko u guzici kad te nađem i izvadim ti očne jabuče.

- Tvoj kurac mi ne treba, sigurno Aurora ima dovoljno posla sa njim. Ali mi trebaju tvoje teritorije. Kako je inače ona? Moji ljudi mi kažu da je vrlo uzoran student. Svaki dan ide na predavanja, između pauza popije kafu u malom romantičnom kafiću blizu fakulteta. Stvarno je slatka i bila bi šteta da umre. Ali hej, tvoj brat je kod mene. Nisam potpuni psihopata tako da ti ženu neću dirati ali upravo ćeš primiti nekoliko slika da vidiš koliko je situacija ozbiljna. - stiglo je nekoliko Aurorinih slika ispred fakulteta. Slike su slikane izbliza, i to je uslikao verovatno neko od njenih kolega. Srce mi je stalo i bio bih lud kad ne bih shvatio ozbiljnost situacije. Iako sam bio miran jer je bila u krevetu i spavala nisam mogao da prihvatim da nešto može da joj se dogodi.