Prokleta ucenom

13.

Aurora

Bilo je šest sati ujutru i tačnih dvadeset i četiri sata koliko sam mama. Rodila sam sina juče ujutru, nekoliko minuta nakon šest sati i bila sam na sedmom nebu. Iako je porođaj bez epidurala bio najbolnija stvar koju sam osetila u životu, ništa nije bilo važno kad sam konačno na grudima osetila svoju mekanu i toplu bebu. Moj sin je imao zift crnu kosu, teget oči i punačka crvena usta. Bio je savršeno lep i savršeno voljen i konačno sam shvatila šta znači voleti nekoga bezuslovno. Sve me je bolelo, krvarila sam kao da u meni neće ostati ni kap krvi i nisam mogla ni da razmišljam o tome kako me je doktor dole ušivao. Pakao.

Sišla sam u kuhinju da nešto pojedem jer sam umirala od gladi i sve mi se zajedno skupilo. I bolovi i naporan porođaj i buđenje u toku noći na svaka dva sata kako bih podojila bebu pa skoro i da nisam ni spavala.

- Dobro jutro Aurora. - trgla sam se i okrenula a Ivar je stajao u kuhinji i zurio u mene. Napolju još uvek nije svanulo iako je bila zora pa je sve delovalo nekako sablasnije.

- Jutro Ivar.

- Doneo sam ti električnu izdajalicu. Nisam siguran oko marke, babica ju je predložila.

- Šta će mi to?

- Sedi da razgovaramo. - ovo nije zvučalo dobro. Sela sam, iskrivila facu verovatno od bolova ali zabeležila sebi da sledeći put sednem pametnije. - Stigao je rezultat i zaista si rodila moje dete. No, stvari su se malo promenile. Elena i ja smo dali detetu ime Aleksej Fedorov. U papirima smo mi njegovi roditelji.

- Mi?

- Elena i ja.

- ŠTA?

- Ne deri se probudićeš dete. - isuse hriste. Zavrtelo mi se u glavi od informacije i mislila sam da ću se srušiti sa stolice.

- Ne može Elena da mu bude majka kad ga nije rodila. Bio si tu i videli su i doktori i...

- Daj Aurora ne budi naivna. Mogu šta hoću. Iako si ga rodila i iako je zaista moj sin jebeno si idalje lažljiva kurva koja se jebala okolo. Nisam zaboravio niti ću. No, nisam bez srca potpuno. Pošto dojiš i imaš mleka, budi tu prvih par meseci dok Aleksej pije samo mleko i izdajaj se. Posle ćeš mi odjebati iz kuće.

- Nisi pri sebi, Ivar. Razumem ljut si i mrziš me ali...jebote to je moje dete, nosila sam ga u stomaku devet meseci i rodila ga. Video si to sve Ivar kako možeš posle svega da mi uzmeš moje rođeno dete? Kako misliš da ga odvojiš od mene isuse bože. Ja ću umreti. Ne ja ću se ubiti, ja to ne mogu da podnesem. Ne. Ne ne ne i jebeno NE.

- Radi šta hoćeš jebe mi se. Sama si htela da dođeš ovde.

- To je moje dete.

- To je Elenino i moje dete. Dao sam ti jedan dan da budeš sa njim i uživaš ali on sad prelazi kod nas u sobu. Kad izdojiš mleko pokucaj pa će ga Elena uzeti. - ustala sam sa stolice iako mi se dole sve raspadalo jer nisam smela da pravim nagle pokrete ali sam odjurila koliko sam mogla u svoju sobu i videla da krevetac nije tu. Ušla sam u njihovu spavaću sobu i zatekla Elenu kako ljulja moje dete i peva mu. Nije mi bilo dobro. Pojurila sam ka njoj koja se iznenađeno trgla ali me je Ivar uhvatio za ruku.

- On je moj. On je moj Ivar.

- Ne. - povukao me je za ruku iako sam se borila svom snagom i iako me nije povređivao fizički nisam mogla da se otrgnem. Zatvorio je vrata od njihove sobe i odgurao me u moju. Ovo je sve izgledalo kao loš san. Molila sam se da se probudim i spasim iz ove noćne more ali ispred mene je zaista stajao Ivar nemilosrdnog pogleda i znala sam da sam upravo ostala bez deteta koje sam željno iščekivala.