Prokleta ucenom

18.

Ivar

- Sveto jebeno sranje. Ljudi će jebeno morati da prestanu da pucaju u mene. - to je bila prva stvar koju sam pomislio i rekao kad sam se probudio. Sve me je bolelo. Osećao sam se kao pička a imao sam i zlokoban osećaj da ovo ne može da bude najgore što mi se desilo.

- Budan si stariji batice, savršeno.

- Daj mi vode i ne seri.

- Izvoli.

- Pomoć Dmitrij? Misliš da mogu da ustanem?

- Kukaš kao neka princeza.

- Izbušen sam.

- Kaže svaka moja kučkica. - ovo me je nasmejalo. A to je zabolelo kao đavo. - Jel ti treba nešto? Idem po doktora.

- Sedi tu Dmitrij, ne treba mi ništa. Aurora? Aleksej? Šta se desilo? Kako je napravljen propust pa mi je jebeni MC klub završio rešetajući po kući? Izašao sam na vrata sopstvene kuće i primio sam četiri metaka. Koji kurac...gde je Aurora?

- Idemo redom Ivar i spremi se.

- Spreman sam.

- Mislim da nisi. U svom ubilačkom pohodu nisi ražestio samo MC klub već i svoje ljude u Bratvi jer si pobio toliko naših vojnika. Mislio si da te je Aurora varala? Nije. Udružili su se i napali ti kuću. Idemo dalje. Aurora je propucala Elenu u stomak i glavu i uzela Alekseja i otišla sa imanja, taj deo nisam shvatio kako ali hvala bogu da jeste inače bi i oni završili mrtvi. Našao sam te sa sedam metaka a ne četiri. Tri u levoj nozi, jedan u desnoj, dva u stomaku i jedan u vilici. Stavili su te u veštačku komu i čestitam danas si se probudio. Toliko si bio blizu smrti, ponovo, ali si se jebeno probudio i hvala ti na tome jer iako si neviđeno govno ipak me nisi ostavio samog na ovom svetu.

- Koliko je vremena prošlo?

- Skoro četiri meseca. - sveto jebeno sranje.

- Gde mi je dete?

- Ne znam.

- Ne znaš?

- Znam. Ali ti neću reći.

- Nećeš mi reći?

- Prekini da ponavljaš za mnom Ivar. Jebeno ti neću reći makar me ubio.

- To je moje dete.

- Jel to isto tebi Aurora govorila dok ste ti i ona ženturača glumili porodicu sa bebom koju je tek rodila?

- Jebi se Dmitrij.

- Jebi se ti Ivar. Zasrao si. Jebeno si nenormalno puno zasrao.

- JASNO MI JE. Sjebao sam stvar Dmitrij, jebeno sam svestan šta sam uradio.

- Onda ti je i jasno zašto ne želim da ti kažem gde su. Konačno je dobila svoj mir i svoje dete u ruke. Ti mi jesi brat ali Aurora to zaista nije zaslužila.

- Te poruke su bile od njenog brata Pedra.

- Pedro de Luka? Onaj što ga traže?

- Jebeno taj. Gospode...

- Eto, rekao sam ti da te nije varala.

- Šta da radim?

- Mislio sam da me nikad nećeš pitati. Prvo, pozvaću doktora. Onda, pomoćiću ti da staneš nakon više meseci na svoje noge. Onda ćeš se sabrati, skupiti snagu i izaći pred svoje ljude i ponovo potvrditi zašto si ti jebeno najbolji Pakhan kog je bratva ikada imala iako nisi. Uteraćeś im strah u kosti i smisliti opravdane razloge za svoje usrano ponašanje a oni će te poštovati još više. Onda ćeš se baviti više Bratvom, jebati žene i partijati. Zaboravićeš na Auroru i Alekseja i možda jednog dana kad budem smatrao da si se malčice iskupio rećiću ti gde su.