Prokleta ucenom

9.

Aurora

Dve godine kasnije

- O čemu se radi Aurora? - današnji dan je bio jedan od onih kad pomislim da je dosta i da više ne mogu da izdržim. Kao da se ceo teret sveta spustio na moja leđa. Osećala sam kako postajem polako depresivna. Sve mi je bilo mrsko i nisam mogla da se nateram da uživam u stvarima u kojima inače uživam.

- Još jedan negativan test Ivar. - jedva sam ga pogledala. On nije gledao u mene. Nikad nije mogao da pogleda u mene kad bih mu rekla da sam dobila menstruaciju. Imala sam tačan ciklus u dan ali svakako sam istog dana kad bih dobila radila po tri testa za svaki slučaj. Uvek je bio negativan. Isprva nisam želela dete ali sad je već prošlo dve godine koliko smo u braku i htela sam da se ostvarim kao majka. Osećala sam veliki pritisak, kao da izdajem i sebe i Ivara jer sam nesposobna da zatrudnim.

- Dobro.

- Dobro?

- Šta da ti kažem Aurora? Bićeš trudna, možda još uvek nije suđeno. Nemam pametniji odgovor za tebe od tog.

- Dobro. - okrenuo mi je leđa i izašao iz kupatila.

Dve godine. Dve godine braka sa Pakhanom ruske Bratve i dve savršene godine u mom životu. Krenuli smo loše ali smo se našli negde na pola puta i brak nam je postao sjajan. Izlazili smo, putovali, gledali filmove kao svaki običan par. Mazili smo se, jebali, vodili ljubav a ponekad i samo ćutali zajedno. Bilo je svađa, ignorisanja i pomirenja ali sve u svemu bile su to dobre dve godine. Znala sam da smo na svom kraju iako Ivar ničim nije pokazao da se njegov odnos prema meni promenio. Nikad mi nije rekao da me voli ali nisam ni ja njemu. Bio je grub i zahtevan, namćor, posesivno lud ali imao je i zagrljaj za mene kad bih se osetila zaštićeno i posebno. Iako je na početku našeg braka rekao da se viđa sa drugim ženama, nikad nisam naišla ni na kakav dokaz da je bio sa nekim. Ili sam mu ja bila dovoljna ili je to vešto skrivao ali sve u svemu oko toga nisam puno razmišljala. Volela sam ga i previše. Volela sam ga toliko da je to nekad bolelo. Čak bih možda i zažmurila na to da me vara jer iskrena da budem prema sebi nije mi ni obećao vernost. Tolika je bila moja ljubav prema njemu.

Roditelje nisam ni čula ni videla još od venčanja i to mi nije predstavljalo nikakav problem. Dobili su informaciju da ipak hodam kad smo Ivar i ja bili na nekoj proslavi pa je naša slika izašla u novinama. Ivar mi je rekao da ga je moj otac zvao i vrištao na njega, pretio i tražio me nazad. Tada mi je rekao da me ne bi dao nikome nikada. To je bilo najbliže izjavi ljubavi koju sam dobila od njega i bilo mi je dovoljno. Ono što mi je padalo teško je što ni Pedra nisam videla. Ponekad smo razmenjivali poruke ali on je bio prognan od strane mog oca i Damianovih ljudi pa je to bilo i rizično. Odlučio je da više ne želi da bude u mafiji, sve je napustio i otišao. Ne znam gde se sakrio, nisam ni želela da znam ali sam se svom snagom molila da ga nikad ne pronađu. Iz mafije nije bilo odlaska osim smrti. Moj brat je prekršio pravilo koje je bilo broj jedan i amin među našom Familijom i kazna za ovu izdaju je jedino smrt. Ponekad bih razmišljala po celu noć o njemu ali nikad nisam mogla o tome da pričam sa Ivarom jer je to bila Familijina stvar a nisam bila ni sigurna da zna da imam brata.

Ana me je tešila svaki put kad bi test bio negativan. Dmitrij je bio šaljivdžija koji se trudio da me oraspoloži svaki put kad bi došao. Nevidljiva ruka me je stezala jako oko vrata i zaista sam se zabrinula da ću zaista oboleti od depresije. Išla sam na fakultet, studirala sam psihologiju i tačno sam znala kako to funkcioniše, zato sam i bila zabrinuta. Dokaz da su mi misli bile pomešane i rastrzane. Nisam mogla ponekad da se fokusiram na ceo tok događaja jer sam samo razmišljala o trudnoći.

- Spremi se, idemo u Moskvu. - Ivar je kao furija uleteo u sobu dok sam se ja samosažaljevala i bio je obučen u odelo.

- Što?