Prokleta ucenom

14.

Ivar

- Gde si pošla jebote? - nedelju dana nakon što smo Aurora i ja postigli dogovor zatekao sam je ispred moje i Elenine sobe. Aleksej je imao mesec dana i Elena je prvi put napustila kuću i otišla kod frizera. Mislio sam da ga je povela sa sobom međutim iz sobe se čuo on kako plače.

- Elena mi je rekla da ga presvučem dok je ona odsutna. Upravo sad je otišla. Mnogo je finija od tebe.

- Ne ćaskam sa svojim radnicima Aurora, uradi kao što ti je ona rekla. - sve je bilo jebeno bolesno i nisam osetio nikakvu satisfakciju u tome što ona pati ali jebeno sam patio i ja. Meseci koji su prošli od kad sam je vratio ocu nisu ni najmanje umanjili osećaj kao da mi je celo srce iščupano iz grudi. Hteo sam da joj vratim, hteo sam da joj pokažem kako boli kad ti se sruši ceo svet. Aurora je ušla u sobu, pritrčala krevecu i uzela Alekseja. Za nekoga ko je bio tako mlad kao ona i samo dva puta držao bebu u rukama snalazila se odlično. Držala ga je priljubljenog u sebe i tiho mu pričala smeškajući se dok je plakala i morao sam da odvratim pogled. Bio sam najodvratnija osoba na celom jebenom svetu koja je sopstveno dete odvojila od majke. Elena je bila dobra, kako nije mogla da ima decu Aleksej joj je bio svetinja. Volela je i mene, ja sam je poštovao i brinuo o njoj i nije nam falilo ništa. Ali jebena Aurora koja drži Alekseja je svetsko čudo koje sam oskrnavio svojom mržnjom koja nije prolazila. Postavila ga je na pult, presvukla pelenu i namazala ga kremom a onda mu presvukla i garderobu jer je povratio. Kad je sve završila držala ga je u rukama i smešila mu se i krenula da ga poljubi.

- Da li smem da ga poljubim?

- Smeš. - prislonila je nos uz njegovo malo lice i udahnula ga i onda mu izljubila čelo i oba obraza. Stresao sam se.

- Evo ti ga, čist je i miran. Biće gladan za dva sata.

- Kako znaš?

- Znam kad mu je vreme da jede. Imam posla, izvini me. - produžila je u kupatilo i tamo se zadržala dvadeset minuta. Kad je izašla nosila je kesu sa đubretom u rukama i gumene rukavice kao i kantu. Izašla je iz sobe i čuo sam da riba hodnik a zatim sobu u kojoj je bila dok nije zvanično počela da radi za mene. Dodelio sam joj sobu u drugom krilu kuće gde su bili drugi zaposleni i dobila je sobu veličine špajza samo je jedina imala svoje kupatilo jer je Elena insistirala na tome jer se skoro porodila. Da, bila je finija od mene zaista. Kad je ceo sprat završila, pokucala je opet i kad je ušla u sobu promenila je posteljinu na Aleksejevom krevecu, stavila čiste i opeglane stvari u ormar i promenila posteljinu na bračnom krevetu. Bila je to suluda situacija, nekad smo delili krevet i život a sad je ona menjala istu posteljinu koja je bila užasna nakon što smo Elena i ja sinoć skoro slomili krevet jebući se. Aurora je nabirala nos, pravila se da ne vidi i sve uredno pokupila u vreću za prljav veš a onda bacila još jedan čežnjiv pogled na Alekseja i izašla iz sobe. Deset minuta kasnije se opet vratila i radila neke glupe poslove sve vreme zureći u mog sina i to mi je bilo previše da gledam.

- Ako si završila uzmi ga dok ne dođe Elena, moram da idem. - tako sam joj predao dete i otišao u radnu sobu da se olešim od alkohola. Tri sata kasnije, Elena se vratila i preuzeli smo Alekseja a Aurora je otišla.

- Prijalo mi je da izađem malo iz kuće. Jel sve bilo uredu?

- Jeste.

- Daj mi mog dečka, vidi ti njega, jel te to tata obukao tako lepo dušo? Kako si lep srce malo, dobar dečko, jesi bebo. Pilence malo. - opet sam se vratio u radnu sobu i nastavio da se alkoholišem. Nakon nekog vremena dok sam se mrzeo i davio u piću ušla je Aurora.

- Izvini, mislila sam da je prazna soba. Htela sam da ispraznim papire.

- Uđi. - nisam gledao u nju. Kad ne bi gledala u mene bacio bih ponekad pogled na njeno lice ali na njemu nije bilo jebeno ništa. A to me je prestravljivalo. Aurora nije bila osoba bez emocija. Sad su joj oči bile bukvalno prazne, mrtve. - Aurora da li bi možda želela da završiš fakultet? Ostale su ti dve godine tako?