Prokleta ucenom

23.

Aurora

Sranje. Nisam bila zadovoljna ni sa jednom kombinacijom koju sam izdvojila. Na kraju sam uz muku jedva odlučila da obučem crvenu usku haljinu blago dekoltiranu i do listova. Preko sam obukla tanak mantil i prebacila preko njega ravno isfeniranu kosu. Natakla sam se na štikle i popravila crveni karmin i bila sam spremna. U minut do sedam Ivar je pokucao na vrata.

- Izgledaš prelepo. - dao mi je cveće i poljubio me kulturno u obraz a onda me uhvatio za ruku i otvorio vrata od auta. Bio je savršen džentlmen. Nisam se premišljala puno oko ovog izlaska. Znala sam šta želim i išla sam ka tome. Nisam mu sve oprostila. Neke stvari neću moći da mu oprostim ni za pedeset godina. Ali bila sam iskrena prema sebi i volela sam njega. Volela sam ga uprkos svim lošim stvarima. Volela sam ga i dok sam živela idiličnu vezu sa Migelom. Osim što je bio otac moje dece, bio je duboko ukorenjen u mom srcu i nisam više videla nijedan razlog da ga odbijam. Zadnje četiri godine je dokazao da je ozbiljan, spreman na kompromis i promene iz korena. Bratva je bila iza nas, on je bio normalan muškarac sada a moje sve ga je želelo.

- To bi bilo to. Nema puno da se kaže. - pitala sam ga o vremenu koje je provodio bez nas prve četiri godine.

- A Dmitrij? - osećala sam grižu savesti jer četiri godine nije video brata.

- Čujemo se preko video poziva. Znaju ga i deca i dopada im se. Njegova najstarija ćerka je malo mlađa od Alekseja. Ima ih još dve.

- Uh, tri ćerke i to Dmitrij.

- Ima pune ruke posla. Bavi se Bratvom, on je Pakhan sada, ima ludu ženu, tri divne ćerke. Dobar mu je život.

- Da li ćeš ga nekad videti?

- Da, ali zbog ove situacije još uvek nije vreme. Ako bih kročio nogom u Ohajo pregazili bi me.

- Razumem. - sedeli smo u baru nakon večere. Nisam pila puno, htela sam da budem potpuno trezna. - Mogli bi da krenemo?

- Hajde. Sačekaj me tu, dovešću auto. - nekoliko minuta kasnije smo krenuli ka našem naselju.

- Nikad nisam bila u tvojoj kući. - Ivar je stegao volan i izdigao mi obrvu.

- Možda nekom drugom prilikom.

- Ha?

- Mislim da je bolje da te odvedem tvojoj kući Aurora.

- Zašto? Ne želiš me u svojoj kući? - stao je na crveno svetlo i pogledao me. Sranje Aurora.

- Bolje je da si na svom terenu i da možeš da mi zalupiš vratima ispred nosa kad poželiš da odem.

- A ako ne bih to htela?

- Šta mi govoriš Aurora?

- Možda te ne bih izbacila iz kuće.

- Onda ti neće smetati da provedeš celu noć u mojoj kući i mom krevetu? Nisam siguran da ću moći da te pustim da odeš.

- Neće mi smetati. - nešto je opsovao a onda nas brzinom kornjače dovezao do njegove kuće. Stari Ivar bi projurio kroz svako crveno svetlo samo kako bi me pre dohvatio a ovaj Ivar mi je delovao kao da me ne želi kod sebe. Na trenutak sam bila zbunjena.

- Izvoli uđi.

- Ako ti je to neki problem ili imaš neke druge planove onda...

- Samo uđi u kuću ženo. - ušla sam, on je zaključao vrata a onda je svet ostao iza nas. Skinula sam mantil i nakon što me je gledao od glave do pete lagano nekoliko sekundi podigao me je u ruke i odneo u spavaću sobu. Bilo je tako sporo. Skinuo mi je haljinu lagano a zatim i cipele. Izljubio je bukvalno svaki deo moje kože i duboko disao dok je prelazio rukama po mom telu. Još uvek sam imala veš na sebi i nije me dodirivao po njemu samo me je pamtio i upijao u sebe. Na kraju me je poljubio u usne i to je trajalo beskrajno dugo. Bio je to pravi prvi poljubac. Onaj koji se pamti do kraja žibota. Ruke su mu bile upletene u moju kosu dok me je mazio usnama a meni se iskrala samo jedna suza. Osetila sam se kao da mi je teret pao sa srca.