Prokleta ucenom

21.

Aurora

Četiri godine kasnije

- Danas nam je divan dan, našem Alekseju rođendan! Srećan rođendan sine. - moj dečak je danas napunio deset godina. Bio je viši od mene, više ne tako kržljav ali idalje krakatih udova i krezavog osmeha. Moje srce je titralo od sreće dok sam ga gledala kako duva svećice.

- Zamisli želju bato. - Lusia je stajala pored njega kao minijatura napram njegove visine. Iako sam je od trenutka kad se rodila oblačila u haljinice i stavljala joj kikice, ona je sada sa svojih osam godina nosila staru Aleksejevu garderobu. Bila je muškarača, večito čupava i svađalački raspoložena a ja sam je obožavala zbog toga. Imala je divnu dušu ali je bila jaka i temperamentna i znala sam da za nju neću nikad morati da brinem.

- Prepuštam je tebi musavice, potrebnija ti je.

- Da kažem na glas šta sam pomislila?

- Ne Lusia, čuvaj za sebe, tako će se ostvariti. - moja ćerka je pogledala u mene i nasmešila se a onda zamislila želju. A onda joj je Aleksej nabio glavu u tortu na šta sam ja dreknula. Isuse, idalje su bili nemogući.

- Očistite to, imate sreće da sam kupila drugu tortu, da imam šta gostima da dam.

- Jel ono tata? - okrenula sam se a Ivar je ulazio u kuću noseći neki ogroman paket koji je jedva zadržavao u rukama.

- Jebote šta neću sve uraditi zbog vas.

- Ne psuj pred decom.

- Ma daj Aurora, ta deca su počela da psuju odavno.

- Deca su počela da psuju čim si se ti vratio sa službenog puta. - tokom ove četiri godine, od kako se Ivar pojavio, zvanična informacija za našu decu je bila da je on bio na službenom putu i da smo se mi tada razveli i zato nismo zajedno. Ukapirali su, vremenom iako je priča imala gomilu rupa.

- Pošteno.

- Jednom smo Aleksej i ja brojali, tata je u jednoj rečenici rekao jebeno čak četiri puta. - bože pomozi mi.

- Lusia zaboga. Još jednom ako te čujem da tako nešto govoriš, dobićeš zabranu izlaska napolje od mesec dana. Razmisli.

- Izvini mama. - makar je bila posramljena.

- Hoćeš li mi dati taj poklon za rođendan ili ne? - Aleksej je izdigao jednu obrvu na Ivara a ovaj mu je uzvratio. Bilo je komično jer su bili identični.

- Srećan rođendan sine. - spustio je kutiju na pod a iz nje je izleteo pas. Kupio mu je ogromnog labradora a naša deca su zacičala. Ja sam bila na ivici da padnem u nesvest jer nisam mogla da brinem i o keru.

- Neću to u kući.

- Hoćeš, hoćeš mama.

- Ivar...

- Hteo je psa, navaljivao je mesecima.

- Mogao si da ga odbiješ pobogu.

- Nisam mogao. Hajde to je pas, vidi ga kakav je šuntav, obožavaćeš ga.

- Aha. Ti ćeš ga kupati i voditi kod veterinara.

- Dobro. A ovo je za tebe. - pružio mi je dve kartice stim da je jednu zadržao za sebe. Nisam razumela za šta su, samo sam videla da piše Hari Poter. Meni dovoljno.

- Šta je to?

- U jednom kafiću u centru je počeo da se organizuje svakog petka Hari Poter kviz. Mislio sam da bi možda volela da odeš i osvojiš ih svojim znanjem i dobiješ kao nagradu neku glupu šolju sa njihovim junacima. - isuse.