Prokleta ucenom

3.

Aurora

Da sam znala da ću biti ovako srećna u ovom braku, poštedela bih sebe mnogo suza i brige. Ivar nikad nije bio kod kuće. Za skoro dva meseca braka sam ga videla možda pet puta. Nije me zvao, nije me dirao, nije mi ulazio u sobu. Za razliku od moje roditeljske kuće i mog oca gde je bilo urlanja i batina svakog dana, Ivar je bio najsavršeniji muz kojeg sam mogla da poželim. Kad sam htela da izađem iz kuće i odem u šoping i konačno se ratosiljam garderobe za devojčice koju mi je mama nametala, dobila sam karticu i telohranitelje. Išla sam kod frizera i manikira, nakupovala sam sve što sam želela i konačno nabavila gomilu cipela na visoku štiklu koje ću očigledno moći da nosim samo po svojoj sobi ali nije bilo važno. Niko mi nije ulazio u sobu bez mog odobrenja tako da sam mogla po ceo dan da skačem, plešem i vežbam.

- Ana?

- U kuhinji sam dušo, dođi. - ona je bila sjajna žena sa kojom sam često razgovarala tokom obroka jer bih uglavnom jela sama. Nije me puno ispitivala oko mojih nogu i to mi se svidelo. Ali najviše sam volela kad sam bila sama od jutra do večeri i slobodna da radim šta hoću. Nisam bila usamljena, jer sam konačno živela onako kako sam želela.

- Gladna sam. Ali ne bih da te maltretiram da mi spremiš bilo šta.

- Svašta Aurora, zato sam ovde zar ne. Šta ti se jede?

- Pasta sa više različitih sireva. Umirem za tim. Ali samo ako ti zaista nije problem. - nasmejala sam joj se a ona je već izvukla šerpu.

- Imaš sreće da sam opskrbila frižider sa svim namirnicama koje vi Italijani jedete. Samo sam čekala da pređeš preko svoje stidljivosti. Eto, to ćemo danas svi jesti.

- Hvala ti.

- Taljatele?

- Odlično. - ona je kuvala, ja sam joj pomagala onoliko koliko sam znala jer nikad nisam bilo šta skuvala. Kad je sve bilo gotovo, stavila sam podmetač za hranu na svoja kolica i ona mi je dodala tanjir.

- O evo ga Ivar. Nisam ga očekivala na ručku danas. - isuse presveti bože. Odjednom sam postala anksiozna i došlo mi je da otrčim u svoju sobu i sakrijem se. Svaki put kad sam ga videla, to je bilo u prolazu i nije obraćao pažnju na mene a sad ako sedne ovde da jede moraćemo da razgovaramo. On je ušao u kuhinju obučen u kratak šorc i usku crnu majicu a veliku sportsku torbu je ostavio pored vrata.

- Umirem od gladi Ana. - prošao je pored nje i otvorio frižider da bi uzeo bananu, a onda se progurao do sudopere i oprao ruke. Ja sam ukočeno sedela i buljila u svoj tanjir, možda bi bilo pametno da ga pozdravim ali kako on ničim nije pokazao da je svestan mog prisustva odlučila sam ipak da držim jezik za zubima.

- Sedi daću ti da jedeš. Ovo nije kupatilo Ivar. - seo je za sto, nasuprot meni i iznervirano prostrelio Anu pogledom.

- Ali je moja jebena kuća Ana.

- A moja kuhinja dečko. - šokirano sam ih pogledala dok su se prepirali. Ivar je izgledao besan ali uopšte nisam razumela zašto, iako možda Ana nije smela da mu tako odbrusi i ukaže nepoštovanje.

- Rekao sam ti danas da sebi daješ previše za pravo.

- A ja sam tebi rekla šta mislim o tvom ponašanju. Sam uzmi da jedeš. - besno je bacila krpu i izašla iz kuhinje mrmljajući ali sam čula da je rekla nešto kao ,,brinula o tebi".

- Šta je spremila za ručak? - malo sam se zbunila jer je ovo prvi put da mi se direktno obratio od venčanja.

- Pastu sa sosom od različitih sireva. Ukusno je. - otvarao je šerpe dok nije naišao na jelo a onda sipao verovatno količinu za četiri osobe u tanjir i seo za sto. Mrštio se, jeo hleb uz testo ali je ispraznio tanjir za dva minuta, a ja nisam ni počela da jedem.