Prokleta ucenom

17.

Aurora

Noć pred Aleksejev rođendan

Bilo je skoro tri sata ujutru. Ivar je ležao na stomaku pored mene, sa jednom rukom prebačenom preko mojih sisa. Istrošili smo se, bilo je intezivno i žestoko, još uvek su mi noge podrhtavale od silnih orgazama do kojih me je doveo. Ivar je đubre, povredio me je iznad granica koje sam mislila da nikad neću moći da podnesem. Uzeo mi je sve do čega mi je stalo u životu i ostavio me praznu, sposobnu samo da dišem. Nije zaslužio da mu oprostim, ako bih bila realna zaslužuo je samo metak u čelo od mene. Ali činjenica je bila da mi nije bilo mrsko da spavam sa njim. Bio je jedini muškarac u mom životu i umeo je da me zadovolji. Smešno je to kakve su žene, kakva sam ja. Imala sam ludačke seks maratone sa nekim koga sam u ovom trenutku mrzela iz dubine moje duše i mogla sam da se isključim iz realnosti i postignem orgazam. Na javi, on je bio razlog za moju bol, na izmaglici orgazma on je bio zgodno telo sa sposobnim alatom.

Bila sam opet trudna i morala sam to da mu saopštim. Nije se radilo o tome da jedva čekam da podelim tu informaciju sa njim jer sam se nadala da će mu proraditi zdrav razum i da će oterati Elenu i konačno mi vratiti moje dete. Htela sam da zna. I kad odem konačno od njega biće uskraćen za drugo dete kao ja za prvo.

Nisam mogla da spavam, iako je on bio u dubokom snu. Moja situacija za ovih šest meseci koliko mu širim noge nije bila ništa povoljnija osim što me više nije uhodio kao kobac i kad bi me zatekao sa glavom u njegovom sefu ne bi rekao verovatno ništa. Nisam bila pretnja a i imao je malo više poverenja u mene. Sobu je osvetleo ekran telefona i nakon što sam videla da je ipak njegov telefon nisam mogla da odolim a da ne pogledam. Mislila sam da je možda Elena jer joj je rekao da noćas radi.

,,Sutra će te napasti, skloni žene i malog"

Nisam znala šta da mislim o tome. Sutra je bio Aleksejev prvi rođendan i nije mi bilo jasno ko bi se uopšte usudio da napadne imanje koje je bilo dobro čuvano i krcato ljudima iz Bratve. Svakako da sam morala da ga probudim i kažem mu za poruku.

- Ivar. Ivar probudi se.

- Šta je?

- Stigla ti je poruka.

- Pa?

- Pročitaj.

- Čitaš mi jebene poruke Aurora?

- Slučajno zaboga, samo pogledaj. - Ivar je skočio iz kreveta i mrštio se na poruku a onda se obukao i krenuo da izlazi nezadovoljno mrmljajući.

- Ovo je sranje, svakako ne napuštaj kuću danas. Moram da idem. - on je odjurio a ja sam ga ispratila i zatvorila ulazna vrata za njim. Morala sam na trenutak da razmislim i brzo donesem neke odluke. Ovo je možda bila moja prilika. Ušla sam u njegovu radnu sobu i probala da otvorim sef. Šifra je ostala ista i bio je to datum našeg venčanja. Slatko i sentimentalno. Pokupila sam sve pare koje su bile tu, nešto zlata i dva pištolja sa prigušivačima. Odnela sam to u svoju sobu, spakovala zajedno sa mojom garderobom i nekoliko Aleksejevih stvarčica koje sam uzela iz ormara i sakrila torbu ispod kreveta. Molila sam boga da danas u toku dana bude previše zauzet zbog rođendana i ne odluči da proveri sef.

Nekoliko sati kasnije Elena je digla celu kuću na noge kako bi se završile poslednje pripreme pred prvi rođendan mog i njenog sina. Predveče, gosti su počeli da pristižu u vilu a Ivar je delovao najopuštenije moguće. Nije izgledao kao neko ko se brine oko napada. Šalio se sa Dmitrijem i nekim vojnicima i delovao je normalno. Non stop je gledao ka meni i bacao mi neke bezobrazne poglede koje sam uzvraćala. Igrica koju sam igrala sa njim je bila uspešna i njegov čvrsti oklop je napukao ali nažalost ne skroz. Strašno sam ga želela na kolenima. Da me moli kao što sam ja njega. I jednom kad konačno odem sa svojim detetom iz ove proklete kuće, kunem se da više neću ni pomisliti na njega. Moj mozak je grčevito radio jer sam svakodnevno smišljala načine da pobegnem i pritom ostanem živa. Ako nas napadnu uopšte danas ili koji dan uskoro, to je bila moja najbolja prilika za beg.