Ostrvo

Slobodan dan

Danas sam sama na poslu,nema nikoga oko mene,zapravo cijela kuca je prazna,od posluge unutar kuce nije bilo,samo je vani bio bastovan i domar koju su veselo pricali u vrtu, odmarajući se u hladu jednog godinama starog drveta jedne tresnje.
Korijenje mu je bilo duboko u zemlji,dok je stablo bilo ogromno,sve do velikih grana koje su na sebi imale toliko listova da su prvaili hlad.
Lagani povjetarac je duvao, onaj ljetni ,umirijuci.

- Otkud ti ovdje?

Zacula sam muzevan glas iza sebe

- Radim ovdje

Rekla sam kroz osmijeh

- Zar nisi dobila obavijest?

-Kakvu?

- Danas cijela posluga ima slobodan dan.

- Ja.. ja to nisam znala.

- Cudno, rekao sam da se svi obavijeste na vrijeme.

- Izvinjavam se

- U redu je, onda da li zelis da mi se pridružis na dorucku?

- Molim?

- Pa upravo si napravila dorucak,kolicima je dovoljna za par osoba, tako da mozes se pridružiti slobodno

- Nema potrebe

- Amelia, neka nikoga oko nas, opusti se ,danas sam za tebe obicni Lucas

- Ali

Pogledao me,te sam samo klimnula glavom , postavila sam sto za dvoje,te sam krenula zvakati komsdic omleta.
Nisam podizala pogled,jer mi je bilo zaista neprijatno zbog juce,sto sam ono uradila.
Dopustila sam mu da u meni probudi cudan osjecaj

- Zasto si tako tiha?

Podigla sam pogled

- Ako je zbog onog od juce u redu je ,svi smo ponekad u transu.

Nisam nista odgovorila , nastavila sam jesti u miru.

Zavrsili smo sa doruckom te sam krenula rasklonjati sto

- Zasto radis?

- Zasto ne?

Stao je odmah pored mene naslonjajuci se na kuhinjski sto

- Ljeto je,trebala bi uzivati,mnogi ljudi dolaze na nase ostrvo samo da bi se odmorili.

- Nemam tu mogućnost

- Zasto?

- Zelim na jesen,upisati fakultet

- Pa imas jos vremena do toga

- Ja nisam kao ti,nemam porodicu da stoji iza mene,ja sam sama.
Nemam toliko novca da bih mogla lagodno zivjeti.

Pocesao se po glavi, dok je gledao u moje oci

- Dakle radis ,da bi mogla upisati fakultet

- Da

- Pa to je super, mislim sto zelis ici na fakultet.

Oboje smo se nasmijali

- Sta je sa tobom?

Upitala sam ga

- Imam ovo ljeto da odmorom,onda krecu poslovi u tatinoj firmi , moracu se posvetiti tome.
Glupa papirologija , po cijeli dan cu biti zatvoren u glupoj kancelariji ili cu imat sastanke.

- Ti ne zelis to?

Pogledala sam u njegove oci trazeci istinu u njima,vidjela sam u njima da ne voli to sto ce raditi u firmi.
Mnogi bi sve dali da se zaposle u tako prestižnoj firmi.

- Nemam izbora

- Uvijek mozes da kazes ne, imas mogucnost da radis sta zelis u zivotu.
Mozes da se bavis s onim sto volis.

- Nije tako lako, moji su odlucili jos davno da cu naslijediti ocevu firmu , te da cu postati direktor.

- Ali to nije ono sto ti zelis

- Kao da je bitno sto ja zelim

Rekao je mrzovoljno,dok me povukao blize sebi

-  Ako nesto zelis toliko jako , ostvarices to kad tad.,samo je bitno da ti vjerujes u to.

- Kad tad kazes ?

- Da

______________________________________

To je to za ovaj dio nadam se da vam se svidja ako da ostavite zvjezdicu i misljenje u komentar.