Najbolji prijatelji - kao roditelji

Prolog

Novogodišnja euforija vladala je domom Alekse i Elene u stanu pored njenih roditelja. Jednogodišnja Ania tek što se probudila u pet ujutru već je probudila i majku i oca. Dok su oni pokušavali da smire njen plač napolju je vejao sneg. Sa prozora njihove sobe ulica kojom je Ania dok je bila beba često bila vožena u njenim kolicima koja je dobila od bake i deke bila je prekrivena snegom. Ta jedna ulična sijalica koja je radila treperila je, i ona samo što se ne pokvari, tada bi čitavom ulicom zavladao mrak. Napokon uspeli su da smire Aniu koja je za tren oka nakon prestanka plača zaspala. Aleksa i Elena vratili su se na spavanje od koga nije bilo ništa, i sami su to znali. Nakon nekog vremena Elena je pogledala na sat a zatim je ustala te se presvukla.
-idem da kupim hleb i mleko za Aniu- rekla je tiho da ne bi izazvala lavinu plača i užasa u njihovom stanu. Na hodniku dok je izlazila iz stana srela je komšiku koja je tada došla kući iz izlaska. Zamolila ju je da ne kaže njenoj majci kada se vratila a Elena se samo nasmejala. Iako je na sebi nosila debelu vunenu jaknu,plavu, vunenu kapu i šal koji joj se stalno kvario i otkrivao joj je vrat bilo joj je hladno. Vetar je duvao i tako na njene trepavice nanosio pahulje snega. Idalje nije svanulo, bio je mrkli mrak iako je bilo šest sati ujutru. Gradom vladala je tišina koju je kvario zvuk vetra, nigde nikoga, tek po koji auto prođe ulicu pored trotoara gde je Elena pravila sitne korake i tako ostavljala tragove u snegu koji su nakon par minuta ponovo bili nepostojani. Napokon stigla je do prodavnice, kupila je potrebno i vratila se u stan. Ania ju je čekala zajedno sa Aleksom u neverovatnom zanosu plača. U majčinom zagrljaju se smirila, osetila je sigurnost, Elena joj je dala da jede a Aleksa je i njima dvoma pripremao doručak koji je vrlo verovatno sve komšije probudio zbog prelepog mirisa koji se proširio zgradom. Klasično jutro u njihovoj maloj i slatkoj porodici. Nakon toga do njih došla je baka te je preuzela Aniu na čuvanje a Elena je otišla na posao. Kao asistentkinja jako je bitno da je uvek na vreme na određenom mestu. Danas su ona i njen poslodavac i ujedno vlasnik ogromne firme zajedno išli na mesto gde se proizvode njihovi ručno rađeni džemperi poznatog brenda. Na putu do tamo desila se mala nesreća, zapravo umalo se desila.
Dok su Elena i Mark putovali ka tom mestu drugi vozač, nekakvog audia na jednom skretanju umalo nije udario u njih. Oba vozača izašla su iz automobila, Mark potpuno smiren ali i spreman na sve suočio se sa Eleninim odlično poznatim crtama lica. Čim je izašao iz auta svojom pojavom oduzeo je Eleni, noge i ruke i uzrokovao joj je paralizu mozga. Mihajlo je bio taj koji je umalo izazvao nesreću, bio je u tako reći pijanom stanju. Idalje je izgledao neodoljivo i prelepo, pijano stanje mu je nikada lepše stajalo. Dok je ona razmišljala o svemu iz prošlosti što deli sa njim Mark ju je pozvao da dođe. Morala je to da uradi, ustala je iz auta te im je prišla. Mark je shvatio da Mihajlo priča istim jezikom kojim i ona, želeo je da mu prevede svaku njegovu reč.
Taj susret između Mihajla i nje bio je nešto što se jednom viđa. Mihajlo u pijanom stanju dok ga neka devojka čeka u autu razrogačio je oči čim je video Elenu. Elena se pravila da ga ne poznaje, pravila se da nema dete sa njim i da uopšte neko vreme nisu vodili zajednički život, da je nije povredio niti da ga je ikada volela. Elena je prevela Marku da se Mihajlo jako izvinjava, učinio je to nenamerno. Mark je klimao glavom te je time njihova raspravka završena. Mihajlo se obratio Eleni kada mu je ona okrenula leđa.
- moramo da razgovaramo- viknuo je iza nje ali time nije postigao ništa, potpuno ga je izignorisala i vratila se svom poslu
Mark i ona otišli su tamo gde su i pošli i čitav dan Elena je provela razmisljajući o njemu, njegovom govoru, pokretu rukom i njegovoj kosi koja je porasla. Uvidela je da Ania ima slične oči kao oni a i pokrete rukama.
Nakon celog dana na poslu, vratila se kući gde ju je dočekao zagrljaj male Anie. Aleksa je ovoga puta radio noćnu smenu te je već otišao, nisu se ni sreli kući ali navikli su na tako nešto. Ostavio joj je pismo na stolu i buket ruža. Osmehnula se te je uzela pismo.
"Kao što znaš, radim treću smenu, znam, nedostajaću ti, zato sam tvoj jastuk naprskao mojim parfemom. Što se tiče pomoći oko uspavljivanja Anie, žao mi je nema ti spasa.
Volim te i ljubim. Aleksa "
Dok je u sebi čitala to pismo Ania je nervozno udarala u njen sto za hranu. Dok se Elena zaljubljeno smeškala Ania je postajala sve nervoznija. Bila je gladna i samo što nije počela da plače zbog trenutka u kome nije privlačila pažnju jedino prisutne, Elene.
Nakon par dana Elenim gazda na poslu upitao je Elenu da li ona zapravo poznaje dečka koji je umalo izazvao saobraćajnu nesreću onog dana, Mihjala. Elena mu je potpuno otvorila srce i rekla je sve kako jeste te je njen gazda zaćutao i ubrzo promenio temu. Danas nakon posla, Elena i njena porodica imaju porodičnu večeru nakon koje će Elena, Aleksa i Anja izaći u grad nakon dosta vremena zato je to za Elenu bio tako veliki dan. Unapred je odabrala odevnu kombinaciju koju će nositi te večeri jer ju je nestrpljivo čekala.
Za večerom naravno svima je pažnju odvlačila Ania sa njenim kikicama koje su bile jako slatke. Njena svilenkasta kosa bila je dosta dugačka. Takođe Elena joj je kao i svaka majka nakačila dosta raznobojnih šnalica. Bile su tu bubamarice i leptiri. Aniin prćasti nosić bio je zadovoljan prisustvom cele njene porodice a pogotovo time što su svi oni gledali u nju. Zadirkivali su je i učili su je da izgovara reči. Naravno baka i deka želeli su da njene prve reči budu upravo njihovo zvanje dok su Aleksa i Elena želeli da prvo izgovori mama i tata. Malena Ania za sada nije izgovarala ni jednu jedinu reč tako da idalje niko nije proglašen za pobednika. Svojim malecnim ručicama pokazivala je na sok od narandže koji je obožavala, takođe pored njega volela je čokoladu koju joj je Elena davala u ograničenim količinama. Elenima majka ju je zadirkivala da kada bude imala drugo dete neće uopšte voditi računa o svemu tome, neće ni znati šta zapravo sme da jede a šta ne bi trebalo. Nakon večere kada su Aniu stavili u šetalicu i dok su je baka i deka zamajavali i igrali se sa njom Aleksa i Elena su se išunjali iz stana te su otišli u svoj da se spreme za dugo očekivani izlazak.
Pored Anie potpuno su zaboravili na to da ponekad i sebe treba usrećiti i da je svima potreban onaj istinski odmor. Previše su se skoncentrisali na to da Ania odrasta uz njihovu ljubav i pažnju iako je po svemu sudeći Ania to i pomalo zloupotrebljavala, nije im davala mira.
Elena je obukla crnu haljinu iznad kolena na bretele koja joj je stajala prelepo. Nakon porođaja je jako brzo vratila prvobitan izgled i nimalo se nije promenila od onog devojačkog izgleda. Kosu je pustila i očešljala, na trepavice nanela je malo maskare i naparfemisala se. To je sve, Aleksa se nadao da će je dugo čekati te se spremio za kampovanje u sopstvenom stanu. Kada je rekla da je spremna prijatno se iznenadio. Krenuli su da pokupe Anju koja je ostala u njihovom društvu i bila je kao tetka Anii. Zajedno su odlučili da je vreme da odu u tek otvoreni klub, kako je Aleksa rekao stručnjaci za klubove moraju da ga ocene.
Noć je bila hladna, oštar vazduh, izrazito vedro nebo, mesečina koja je obasjavala njihovu mračnu ulicu. Devojke su išle pored Alekse dok je on kao njihov sekjuriti išao između njih. Čim su ušli u klub osetili su nostalgiju nekadašnjeg izlaženja koje se i nije dešavalo tako često. Smestili su se i naručili su piće, Elenina majka rekla je da mogu i da se napiju, ipak su mladi, ne treba da ih roditeljstvo sprečava u daljem životu, ona će paziti Aniu dok se oni oporavljaju od žurke. 
Gomila ljudi koji su u pijanom ili polu pijanom stanju igrali su dok su se u klubu svetla smenjivala i tako stvarala dodatnu atmosferu. Dj koji je tada nastupao bio je jako dobar, puštao je svu vrstu muzike naravno strane. Posle nekoliko pića Elena se opustila, bila je ponovo to ona Elena koja je nekada u mladosti pravila slična dešavanja. Igrala je i želela je još pića ali tu je bio Aleksa koji je znao da joj nametne granicu. On zapravo nije samo izgledao kao sekjuriti Elene i Anje jer je to i bio, branio ih je od alkoholne poplave koja bi ih udavila da se on nije umešao.
U svoj toj gužvi jedan pogled se krio, pogled kome se niko nije nadao, niti ga je iko priželjkivao. Taj pogled je pored svih prisutnih devojaka bio uprt u jednu i to trenutno njemu nemoguću, Elenu. Dok je ona igrala zajedno sa Anjom i Aleksom, pogled ju je pratio, svaki njen pokret urezao je u pamćenje. Taj pogled pripadao je osobi koju je bolelo to što se desilo ranije a bolelo ga je i to što se trenutno dešava. To što je daleko od onih koje voli, to što ne zna da ispravi grešku nego je produbljava, ta nemoć. Taj pogled sa mnogo želje ali malo hrabrosti čeznuo je za svim ovime što upravo ima ispred očiju. Za ljubavi, prijateljstvom, srećom, životom i ispunjenjem.