Najbolji prijatelji - kao roditelji

13

Pola dana je prespavano, druga polovina može da počne. Mihajlo je  donosio Eleni nešto da prezalogaji dok se ona igrala sa Aniom u krevetu iz koga ni ona ni Elena nisu ustale. Jutros su dobile po ružu od Mihajla, išao je do prodavnice sam te je iskoristio priliku. Ania je bila presrećna ruža je polu osušena već sada jer je duže vreme nije ispuštala iz ruku. Non stop ju je prinosila nosiću i mirisala bi je sa onim slatkim izdahom na kraju.
-hvala ti- nasmejala se Elena, viršle je zapazila i Ania te se potpuno pogubljeno prišunjala Eleninom tanjiru.
-Ania evo tvog tanjira to je za mamu-smejao se Mihajlo dok joj je pružao tanjir, Ania se brzo okrenula ka njemu i odmah ga je zgrabila.
- bićeš ti bucka- prokomenatrisao je Mihajlo ali se to nije svidelo Eleni
-ne, nije zdravo, ne smemo to da dopustimo, mora umereno da jede-
-ja sam bio debela beba i šta mi fali- upitao je odmah nakon njene tvrdnje
-mozak- rekla je nakon kratke pauze pa se nasmejala
-ha-ha-
Porodica je jela, izgleda kao da su navikli na život kao u zatvoru, izgleda kao da je to najviše uticalo na Aniu. Često bi sedela pored prozora i gledala napolje u želji da izađe i udahne malo svežeg vazduha, uželela se svojih kolica i šetnje pored reke. Svi su nadali da će uskoro moći da nastave sa normalnim životom.
-moram da se pokrenem, nažalost, ovo ležanje po ceo dan mi je neverovatno prijalo- rekla je Elena te je ustala iz kreveta. Počela je da se sprema za događaj kod Ane. Obukla se normalno, nešto što nosi svaki dan. Ovo ne bi trebalo da bude nikakav svečani događaj već običan posedak. Crne helanke i obicni plavi džemper bili su na njoj dok se šminkala. Ništa preterano, dovoljno da prekrije podočnjake i fleke ma licu.
-spremna sam, odlazim- rekla je dok je prilazila Mihajlu i Anii. Poljubila je Aniu u obraz a i ona je nju, Mihajla je poljubila na blic a zatim je otišla preko puta gde je bila Ana sa još par komšika.
Sve ovo teklo je lepo, razgovor je bio prijatan i sve je išlo na dobro. U jednom trenutku Ana je spomenula o tome kako Elena želi da se bavi poslom o kome su pričale ali nema dovoljno klijenata koji su zainteresovani. Kada je Elena detaljno ispričala posao i cenu za koju bi ga obavila većina starijih žena je klimalo glavama. Živele su ovde same, muževi su im umrli a deca su u drugim stanovima prezauzeta svojim životom. Par njih je prokomentarisalo kako bi mogle da se dogovore oko vremena kada bi Elena došla do njih. Osećaj uspeha i sreće obuzeo je Elenu, bila je prezadovoljna jer je uspela da ugovori posao. Sada je na red došlo da ga održi. Najlakši deo, pretpostavila je.
-super je, uspela sam-poslala je poruku Mihajlu a on joj je odmah odgovorio
-odlično, jako mi je drago zbog toga- samo se osmehnula kada je videla poruku te je ostavila telefon sa strane i nastavila je sa razgovarom dok je ispijala kafu.

-sigurna si-pitala je Ana Elenu dok joj je pružala novac za dostavu koja je upravo stigla i koju bi Elena pokupila ispred vrata zgrade.
-naravno- rekla je Elena uzevši novac te je otišla do lifta. Kliknula je dugme na njemu i sačekala ga je. Kada su se vrata otvorila ugledala je visokog i krupnog čoveka kako stoji unutra. Iako joj je izgledao zastrašujuće ništa je više nije plašilo od 7 spratova stepenica. Ušla je u lift i kada su se vrata zatvorila onaj čovek joj je prišao bliže, sklonila se od njega ali je on ponovio postupak.
- možeš li da se skloniš- upitala ga je pomalo uspaničeno
- ne brini,ja sam u obezbeđenju, poslali su me ovde da pazim na tebe-rekao je grubim glasom
- okej ali to ne znači da moraš toliko da mi se približavaš-
- u redu, u pravu si, izvini-
Elena je izašla iz lifta te je pokupila pošiljku dok ju je on čekao pored. Kada je pošiljka bila u njenim rukama mogli su da se ponovo vrate u lift.
-šta je u pošiljci- pitao je
- ne znam, za komšiku je- odgovorila je dok je podizala pogled ka njemu, bio je dosta viši od nje. Imao je jasno izraženu viličnu kost i izrazito plave oči.
- daj mi da pogledam- oteo joj je paket na šta se ona usprotivila
- imam prava da to radim, šta ako je nešto što može da povredi tebe ili tvoju porodicu- odustala je jer je videla da nema šanse da ga ubedi da ostavi paket. Takođe nije mogla da mu ga oduzme jer je bio jači i viši od nje.
- ništa preterano bitno, samo nekakva odeća- rekao je kada je video šta se nalazilo unutra. Vratio joj je paket u ruke dodirnuvši je, pogledali su se na kratko ali je Elena odmah skrenula pogled. Vratila se kod Ane te joj je dala paket i izvinila joj se jer je malo otvoren. Objasnila joj je situaciju na koju se Ana ismejala.
- kako to ja mogu da te ugrozim-
-ne znam, nikako nisam mogla da ga opovrgnem od te misli-
-kako izgleda taj momak, zaista me zanima, možda je samo bacio oko na mene- upitala je Ana dok je dirala njenu plavu talasastu kosu, vrtela ju je oko kažiprsta.
- visok je, jako, krupan, ima izraženu vilicu i veoma veoma plave oči, strašan pogled i nekako, neprijatan je, čak iako samo stoji i ne radi ništa, valjda zbog takvih očiju- utvrdila je Elena
- ne znam, nisam ga viđala pre- slegla je ramenima Ana, svi su već otišli tako da su njih dve delile utiske a ubrzo se i Elena vratila u stan.
-mamaa- rekla je Ania dok je polako dolazila do nje, zagrlila joj je noge dok se Elena smejala
- toliko sam ti nedostajala- upitala je Elena, osvrnula se oko sebe pa se začudila kada nigde ne vidi Mihajla. Uplašila se, pomislila je da mu se nešto desilo, da nije imao napad a da ona nije bila uz njega.
- Ania gde ti je tata- pitala ju je a Ania je prstom pokazala na njihovu sobu te je nastavila da se igra na podu dnevne sobe. Elena je uspaničeno požurila ka njihovoj sobi a da se nije čak ni izula. Kada je otvorila vrata odjednom ju je spopao napad smeha. Odmah je ušla unutra i za sobom zatvorila vrata.
-kako si smeo da se usudiš da to uradiš dok čuvaš Aniu- upitala je kroz smeh, jedva razumljivo
- dekoracija sobe je i tekla uz njenu pomoć a ovo- pokazao je na svoje većinom nago telo kako leži na krevetu ma kome su se nalazile ružine latice- desilo se kada sam čuo ključeve od Aninog stana, Ania se ionako igrala u dnevnoj sobi samo sam došao ovde, svukao se i eto me. Elena nije mogla da dođe do daha od smeha. Ipak dekoracija je bila prelepa, crveni baloni posvuda, veći ali i manji, crvene latice ruža, bele sveće koje su mirisale na vanilu, prelepo.
-mislim da znaš čemu sve ovo- rekao je Mihajlo a Elena se pravila luda i idalje je gledala dekoraciju
- Ania zaslužuje brata a mislim da velika razlika u godinama neće doprineti njihovom odnosu- govorio je ubedljivo
- Ania je u dnevnoj sobi potpuno sama- podsetila ga je Elena
- ne brini i o tome sam brinuo- uzeo je telefon u ruke te je pozvao nekoga
- hej, dođi po Aniu, hvala ti- dok je Elena stajala na sred sobe idalje u čizmama i zimskoj jakni i gledala ga pogledom kauboja jer joj ništa nije bilo jasno u pozadini su se čula ulazna vrata.
- lepo se provedite- rekla je Ana smejući se i odvodeći Aniu
- i ona je umešana u ovo- upitala je Elena Mihajla
- samo je tu da pazi Aniu, ništa strašno, ne plaši se ne zna da ćemo zapravo napraviti Anii brata-
-zašto si zapeo za sina, zašto ne bi bila ćerka- upitala ga je oštro a on se nasmejao
- što više ćerki imam veća je šansa da ću morati da se suočim sa nekim momkom koji je ovako poput mene-
-ha, kakav si to ti- uzviknula je
-priznaj-
-pa, nemiran, vragolast- smejao se izbegavajući da izgovori reči koje bi ga jako negativno opisale. Elena se nasmejala.
-hajde sada možeš makar zimsku jaknu sama da skineš- rekao je ozbiljno
-zaista si vragolast, to je jako ružno što si rekao, da nemam sa tobom već jednu ćerku nikada ne bih pristala da imamo dete-
-dakle kaješ se jer si sa mnom-
- zbog ovog komentara od malopre da-
- a nemoj, evo skinuću sve sa tebe, obuci još šta, sve ću skinuti ako ćemo da pravimo bebu na kraju- Elena se smejala a Mihajlo joj je skidao jaknu kao što bi to radio nekakvoj lutki, nespretno i smotano.
- aaa, sama ću ježim se kako me skidaš- ovome se i Mihalo nasmejao. Elena je skinula jaknu i izula se a zatim ga je poljubila jer ju je gledao kao da jedva čeka ono što će uslediti. Bio je kao dete koje željno iščekuje kockicu čokolade.
- čekaj- uzviknuo je dok je nizao poljubce na njenom vratu. Skočio je iz kreveta te je pustio muziku i vratio se.
- sada pravljenje mini Mihajla može da krene- rekao je te ju je ugrizao za usnu dok se ona smejala.