Najbolji prijatelji - kao roditelji

Epilog

Dan je započeo dosta neprijatno, Ania je spavala kada me je Mihajlo probudio poljubcima. Odmah sam znala da mu je ponovo pala na pamet tema drugog deteta. Ne mogu da kazem da ga ne razumem ipak nije bio tu u najranijem periodu Aniinog odrastanja i verujem da žudi da proživi sve to ali takođe ovako napadnim ponašanjem ništa neće uraditi jer jednostavno mi je jako glupo da to dete nastane iz želje za detetom a ne prvenstveno iz naše ljubavi.
Naravno osećam da me Mihajlo voli, volim i ja njega ali nekako više potencira tu temu deteta iz te želje za njim.
Poljubci su bili nežni i prelepi, došli smo u te godine da smo oguglali na jutarnje zadahe i shvatili smo da se nećemo manje voleti zbog njih. Bio je iznad mene, naravno bez majce jer tako inače spava. Dok su moje ruke bile oko njegove glave usne su se spuštale sve niže, vrat a zatim i grudi. U tom trenutku Milica tiho ulazi u sobu. Toliko tiho da je Mihajlo koji je ispod pokrivača ni ne čuje. Milica je samo napravila facu i podigla ruke a zatim je izašla.
- Miki- rekla sam smejući se, podigao je pogled na moje lice
- Milica je ušla u sobu i samo je izašla kada je videla šta se dešava- objasnila sam mu. Nasmejao se na trenutak ali se nije mnogo obazirao. Nastavio je tamo gde je stao.
- hej, jako mi je neprijatno, šta Milica sada radi i misli- ponovo je podigao pogled ali ovog puta je legao pored mene i duboko izdahnuo.
- uf mama- rekao je a ja sam se smejala
- znam i mene je smorila ta scena- rekao je smejući se i poljubivši me na blic.
- mislim da bi pre drugog deteta trebali da rešimo stambeno pitanje- rekla sam. Klimnuo je glavom te se okrenuo na stomak.
- moožda- rekao je- kuća je naša Elena, mama će biti tu a možda i neće, možda će se odseliti sa Slobodanom, kad god poželiš ići ćemo kod tvojih, naravno dolaziće kad god žele, tako je jednostavno-
Da tako je jednostavno, ja daleko od svoje porodice, ponovo ovde, na istom mestu sa koga sam pre par godina bila isterana. Nemam nikoga svog ovde. Verujem da se promenio ali svakako nemam mira, ne želim da se to ponovi. Nikako da to shvati.
- strah me je- rekla sam u nadi da će razumeti čega.
- neće se ponoviti ono- razumeo je, hvala bogu.
- obećavam da šta god da se desi onakve scene nećeš doživeti i sama znaš da mi je zbog toga jako teško idalje i da se jako kajem- rekao je gledavši me u oči, uhvatio mi je ruku. Osmehnula sam se, ove reči bile su mi potrebne da me ohrabre.
- u redu, pristajem- rekla sam odjednom, deluje da se nije nadao da ću tako lako pristati. Bio je presrećan toliko da je preterano glasno rekao STVARNO.
- tiho Ania- rekla sam a tada se uhvatio preko usta, smejala sam mu se i on je sam sebi. Zagrlio me je nakon čega je ostao da leži na mojim grudima, češkala sam mu glavu i ponovo je zadremao.
-hajde da se spremimo, Milica je ušla u sobu sa razlogom, hajde da vidimo o čemu se radi- budila sam ga iz dremkice
- a ne, baš mi se sviđa ovde, premekane su- rekao je dirnuvši mi sisu, počela sam da se smejem ali sam ga i udarila po glavi.
- hajde manijače, jutro je, vreme je da svi roditelji ustanu i započnu dan, nisi više običan momak, sada imaš dete- rekla sam i tada je ustao pogledao me je
- uskoro i dva deteta- podigao je obrve uz osmeh. Izvukla sam se te sam ustala i presvukla se dok je on idalje ležao i dremao. Kada sam se presvukla povukla sam ga te je pao ma pod.
- tiše- rekla sam
- kako da tiho padnem- smejao se hvatajući se za rame na koje je pao. Ustao je i presvukao se, Ania idalje spava, pogledao ju je tako prelepo. Osmehnuo se i pomazio ju je.
- nećeš valjda da je budiš- upitao je
- ne još uvek, idemo do Milice-
Milica je želela da nas pozove na doručak koji je bio spreman. Ania se probudila čim smo Mihajlo i ja izašli iz sobe, presvukla sam je te se i ona našla za stolom. Doručkovali smo zajedno, Mihajlo je hranio Aniu, Milica i ja smo ih gledale sa osmehom.
- mama odlučili smo da živimo ovde- rekao je Mihajlo, Milica se obradovala, oboje nas je izgrlila, Ania ju je samo pogledala. Taj pogled bio je dovoljan da svo troje shvatimo da je ljubomorna i da i ona želi zagrljaj tako da ga je i dobila.
Dok sam sedela u dnevnoj sobi i igrala se sa Aniom stiglo mi je obaveštenje sa aplikacije za praćenje menstruacije. Kasni oko dve nedelje, to je zaista mnogo ne dešava mi se inače. Odmah sam se setila da se ova scena dogodila i pre par godina. Pogledala sam u Aniu, tada je ona bila razlog izostanka menstruacije na devet meseci. Iako je Mihajlo sedeo ma korak do mene nisam bila sigurna da li da mu kažem.
- Milice možemo li da ostavimo Aniu sa tobom na par minuta- upitala sam, Mihajlo me je samo pogledao jer nije znao o čemu se radi
- naravno- rekla je Milica, objasnila sam Anii da ostaje sa bakom a zatim sam sa Mihajlom izašla iz kuće.
- gde idemo- upitao me je zabrinuto
- u apoteku- rekla sam
- nešto te boli, šta nije u redu- upitao me je sada u još većem stresu
- videćeš kada obavim šta treba- neka se malo pita o čemu se radi
- seli smo u auto te me je odvezao do najbliže apoteke u kojoj sam kupila ne jedan već tri testa, za svaki slučaj-
- čim sam ušla u auto oteo mi je kesu i zavirio je u nju- ništa mu nije bilo jasno
- nisam znao da ako sada pravimo dete možeš videti je li uspelo- počela sam da se mahnito smejem. Kako mu je pre to palo na pamet nego da sam možda već trudna?
Istina čini se kao da smo nakom prekida jako malo zajedno, da je to nemoguće još uvek ali nije tako. Prošlo je dosta vremena i dosta se toga dešavalo u naša četiri zida. Bilo je dosta prilika da se tako nešto desi.
- pokušaj ponovo- rekla sam i tada je iskolačio oči, umirala sam od smeha. Poskakivala sam od smejanja.
- polako, polako, nemoj da se smeješ toliko, mnogo stežeš stomak- rekao je potpuno ozbiljno, otežava mi da prekinem da se smejem tim njegovim izjavama. Iako znam da smeh nikako ne može da naškodi u trudnoći trebalo bi da prestanem.
- uff čekaj, ne mogu da dođem sebi- rekao je - a kako to- upitao je
- kasni mi- rekla sam
- ali kako, nismo ni razmišljali o tome tada-
- zašto moramo da razmišljamo budalo- ponovo sam se smejala, slegao je ramenima.
- hajde idemo kući da uradim testove- rekla sam i tako je i bilo.
Jako mi je drago jer sada zajedno prolazimo i kroz kupovinu ovih testova, zajedno ćemo željno iščekivati njihov rezultat. Zajedno ćemo ludeti, plakati,  skakati i vrištati.
Milica nas je dočekala kraj vrata, kada je videla Mihajla onako uzbuđenog pomalo se zabrinula.
- šta se dešava deco- upitala je
- posle mama, posle- rekao je Mihajlo te je otrčao na sprat, Milica je ostala gledavši mene. Samo sam izvadila test i pokazala joj, osmehnula se iznenađeno.
- hajde Leno, brzo- rekao je Mihajlo
- hoćeš da te nosim- pitao je, nasmejala sam se
- ne treba stižem- rekla sam te sam pošla za njim.
Toliko je adrenalina sada dok čekamo da test. Oboje sedimo u sobi dok ne prođe potrebno vreme. Ćutimo, ne možemo da dočekamo da dođe taj trenutak istine.
Nadam se da me osećaj nije prevario, nadam se da neću razočarati Mihajla a sada već i Milicu. Iako znam da ih tu ne mogu konkretno ja razočarati osećala bih se krivom.
- koliko još- upitao me je Mihajlo i tako me je prekinuo iz misli.
- jako malo- rekla sam
- ma to je gotovo- rekao je i otrčao je do kupatila, nisam ni stigla da odreagujem. Pošla sam za njim i kada sam zaustila da kažem da ne gleda idalje videla sam da drži jedan od testova u ruci. Nepomično je gledao u njega. Nisam pomislila sam u sebi. Odmah sam se razočarala jer sam mislila da sam sve razočarala. Ipak najviše od svih izgleda kao da sam ja najviše razočarana. Pored toga što nisam trudna očigledno postoji nešto zbog čega mi kasni. Odmah mi kroz glavu prolaze mnoge dijagnoze. Tada me Mihajlo pogleda u oči, ili ipak pomislim tada jer sjaj u njegovim očima i taj osmeh koga vizuelno nema ali osetila sam ga, osetila sam da mu je mesto na njegovom licu.
- postaću otac- uzviknuo je i tada me je nalet sreće udario u lice, oči su mi zasuzile dok me je on idalje gledao. Nakon par minuta brzo mi je prišao te me je nežno zagrlio. Sasvim posebnije od ostalih, drugačije, sve reakcije očeva i ti zagrljaji, kada vrte svoje supruge, sve to izgleda pregrubo. Mihajlo je bio jako nežan i pažljiv, razumem ga, uplašen je, ne želi da nam se nešto desi.
Uveče smo svi zajedno slavili ovu vest, Milica i Slobodan su bili pored nas dok su moji roditelji bili svo vreme na video pozivu, kod sebe su imali isto vino koje smo i mi ovde pili. Mihajlo mi nije dopuštao više od jedne čaše, ipak njemu ni ta jedna nije bila dozvoljena. Od sve te sreće nije ni osetio potrebu za tim. Pevao je i veselio se sa Aniom koja je takođe bila presrećna jer će dobiti brata ili sestru.
Srećna sam jer se sve ovo, cela ova priča ovako završila. Da, ovde je kraj jednog velikog dela našeg života ali zapravo sada kreću muke. Neispavane noći, džangrizava trudna supruga kojoj ss jedu kiseli krastavčići u dva ujutru. Nakon toga dva mala deteta, ljubomorna Ania i drugi plačljivko kome je potrebno mnogo više pažnje nego njoj.
Hvala bogu Mihajlo je tu, bolji nego onaj najbolji muž, pomaže u svemu i svuda je, svakome na raspolaganju, meni, Anii ili našem sinu.
Ponekad je potrebno dugo čekati svoju sreću ali sigurno ona je ta koja uvek dođe.