Najbolji prijatelji - kao roditelji

17

-ovde je idalje tako mirno, baš kao u mojim sećanjima- rekla je Elena dok je ulazila u Mihajlovu sobu, ruke su joj bile pretrpane kesama sa nekim sitnicama koje nisu stale u kofer. Kada su uneli sve stvari koje su poneli shvatili su da neće imati dovoljno mesta da ih poslože u orman.
- možda sam malo preterala- nasmejala se Elena ali je Mihajlo odmahnuo glavom sarkastično
- možda je moja soba samo premala- rekao je i tada su se oboje nasmejali
- Miki tvoj krevet je premali za nas troje- zaključila je Elena uz veliki uzdah. Shvatila je da će taj problem morati sami da reše pa joj je to delovalo zamorno.
- krevet u tvojoj sobi je isti, možemo da ga donesemo i stavimo pored mog tako napravimo veći- osmislio je u sekundi skoro bez imalo razmišljanja. Elena je klimnula glavom, ali to znači da moraju da izbace noćni stočić što je još manje mesta za stvari.
- uff Miki preumorna sam- rekla je i time ga nasmejala
- šta ja da kažem-
- u pravu si- složila se- ja ću složiti stvari a ti odmori pa ćemo srediti krevet- predložila je zbrzajući rečenicu. Mihajlo je nemoćno klimnuo glavom te je seo na krevet i istog trenutka opustio telo. Svom snagom pao je na krevet uronivši glavu u veliki perjani jastuk. Svesna šta je rekla Elena je mrzovoljno počela da slaže garderobu u Mihajlov orman, pola neće stati. Bolje da krene od njihove odeće pa će Aniinu poslagati u fioke koje se nalaze iza vrata. Mihajlo je vrlo brzo počeo da hrče. Glava mu je idalje bila zabijena u jastuk, obožava da tako spava. Sa druge strane to je uvek plašilo Elenu, mislila je da će se ugušiti a ona to neće moći ni da primeti. Prišla mu je tiho i oprezno, znala je da je osetljiv na sve ukoliko je preumoran. Lako se probudi, što je suprotno od situacije kod ostalih ljudi. Pomerila mu je glavu na levu stranu te se vratila sređivanju njihove sobe.
Na kraju svega ostao je jedan kofer pun obuće koji je ionako mogao da ostane sa strane i služi kao dekoracija. Nije tako loše ispalo. Zakopčala je kofer i uspravila ga uz orman. Ovde ima dosta mesta- pomislila je te je isplanirala da krevet i staru drvenu komodu na kojoj se nalazila lampa i stakleni bokal vode pomere za nijansu ulevo. Samim tim napraviće mesta za krevet koji će se protezati do kofera, orman se taman toliko i otvara. Idealno.
Pogledala je Mihajla idalje je tako slatko spavao, nije imala srca da ga budi te je sišla kod bake i unuke koje se nisu čule. Nisu se čule jer su obe zaspale na ugaonoj garnituri u dnevnoj sobi. Izgleda da je Elena ipak najodmornija u kući. Nije smela da zaspi jer je znala da je Mihajlo neće buditi već će Milica sa njim preneti krevet. Nije želela da je zamara. Sela je u fotelju u dnevnoj sobi te je počela da lista tik tok. Nakon kako joj se činilo vrlo malo vremena sa sprata sišao je Mihajlo, čupav i idalje pospan. Pogledao je na zidni sat te ju je upitao zašto ga nije probudila. Elena je takođe pogledala na sat ono malo vremena za telefonom zapravo je trajalo čitav sat.
- nigde ne žurimo- rekla je zevajući, time je iziritirala i Mihajla te je i on zevnuo.
- umorna si, mogli smo to da uradimo pa da oboje spavamo- rekao je Mihajlo grubim glasom koji je sada nakon sna još grublji.
-u redu je- šapnula je Elena baš kada se Ania okrenula na drugu stranu i nastavila da spava.
- hajde da to uradimo- rekao je Mihajlo te su oboje otišli na sprat gde su zajedničkim snagama uspeli da nameste krevete kako su planirali. Nakon svega napokon su zvanično legli da odmore. Dok je Mihajlo imao poteškoće da se uspava Elena je skoro istog trenutaka kada je dotakla jastuk zaspala. Buđenja nije bilo do ujutru, čak je i Ania između njih spavala čitavo veče.
Dosta toplije jutro nego ono na koje su navikli. Da li je to tako jer su u svom zavičaju ili je jednostavno prirodna pojava, pitanje je. Mihajlo je ustao pre svih, probudio se te je pokrio svoju ćerku koja je imala zaista čudnu pozu spavanja. Legla je vodoravno i tako uprla rukama u Elenu a nogama u njega. Elena je takođe mirno spavala, nije bilo naznake da će se probuditi uskoro. Odlučio je da ode po hleb kao nekada. Obukao se i umio te je sišao u prizemlje gde je uzeo torbu za hleb.
Ovde je vazduh drugačiji, nekako je sve tako lepo i gostoprimljivo, jednostavno se oseća kao da pripada ovde. Možda da nagovorim Lenu da ostanemo ovde- pomislio je u sebi a zatim se sam sa sobom nasmejao. Odlučio je da će prošetati i tako se bolje podsetiti svih čari njegovog naselja. Hodao je ulicom i na svakih deset sekundi bi se nasmejao. Treće lice koje ga posmatra, verovatno kroz prozor zbog bolesne radoznalosti, pomisliće da je poludeo. Istina je bila ta da se smejao svim događajima koji su se ovde nizali naravno u njegovim sećanjima.
Nakon što je pokupio sveže napravljeni hleb i nakon što se ispričao sa Mirom koja je u toj pekari bila i pekarka i kasirka krenuo je kući. Dok je grickao hleb i tako pravio rupe u njemu pitao se da li su ostali ustali i primetili da ga nema. Šta li se dešava u Eleninoj glavi kada shvati da je van kuće, da li kreće da ljubomoriše, ipak ovde je na dobro poznatoj teritoriji. Razmišljajući shvatio je da ove rupice u hlebu više ne liče na mesto gde je svoje brke omastio miš, sada više podsećaju na nedostatke u hlebu zbog zaista gladne osobe. Sreća u tom trenutku bio je na korak ili dva do kuće, ovako bi ceo hleb mogao da nestane. Ušao je u kuću misleći da ili svi idalje spavaju ili je samo Elena budna, čeka ga na garnituri u dnevnoj spremna na svađu.
- gde si do sada- rekla je Elena dok mu je doslovno otimala hleb iz ruke. Dok je on dolazio sebi ona je hleb već isekla u parčiće te ga je stavila na postavljeni sto.
- hajde doručkujemo, šta ti je- rekla je Milica dok je on idalje stajao na sred hodnika i gledao ih začuđeno. Ania je već jela, uveliko je veslala svojom gumenom kašičicom i tako oko sebe pravila nered koji kasnije svaki put Elena sredi. Mihajlo je oprao ruke nakon čega je seo za sto te su svi zajedno doručkovali.
- kako ste spavali deco- pitala ih je Milica nakon čega je mahnito krenula da srče svoju kafu.
- odlično- rekla je Elena ali se Mihajlo nije složio
- zapravo mislim da nam treba krevetac za Aniu-zaključio je
- ljubavi ne ostajemo ovde dugo, mislim da nije neophodno- pokušala je da ga urazumi Elena ali on je nastavljao.
- dušo to je za njeno dobro, mora imati društvo dok odrasta, kako misliš da to uradimo dok je između nas, suludo- rekao je malo tiše kao zbog Miličinog prisustva, Elena ga je šutnula ispod stola dok je oči iskolačila i njima ga gledala.
- Mihajlo- viknula je pored svega, Milica se nasmejala. Ne jer je Mihajlo to rekao tako slobodno već jer je njoj bilo ovoliko neprijatno.
- šta- rekao je mlateći glavom levo desno, Elena je pocrvenela i prevrnula očima.
- Leno u redu je, u pravu je- rekla je Milica kroz smeh - u podrumu je tvoj krevetac Mihajlo, može poslužiti, očuvan je- nastavila je a Mihajlo je klimao glavom
- gde ćemo još njega staviti- idalje je negodovala Elena
- pomerićemo noćni stočić- tvrdio je Mihajlo
- zaista mislim da je to nepotrebno- idalje se crvenela Elena. Mihajlo je namerno to rekao, želeo je da vidi reakciju kako Eleninu tako i Miličinu, želeo je da vidi šta misli o tome što on želi dete. Miličin osmeh pored ove komične situacije bio je izazvan i srećom jer oni zaista razmišljaju o tome. O daljem proširenju porodice.