Najbolji prijatelji - kao roditelji

18

- stvarno nije bilo potrebno da pričaš ono ispred Milice- rekla je Elena Mihajlu koji nije prekidao da se smeje. Bacio se na krevet u njihovoj sobi, Elena se čak i nervirala zbog njegovog smejanja.
- što si se postidela, shvatila je da sam to rekao da bih video njenu reakciju- pokušao je da se odbrani ali nije mu uspelo.
- Miki znam da to nije istina- idalje se smejao, Elena je prevrnula očima te je izvadila Aniine igračke da bi se ona igrala njima.
- ona sada stvarno sprema krevetac za Aniu- upitala je Elena uz uzdah
- naravno- rekao je Mihajlo potpuno ozbiljno, Elena je sela na krevet pored njega. Gledala je zamišljeno negde u beli zid ispred nje.
- hej, Leno, opusti se- prišao joj je Mihajlo te ju je zagrlio od iza
- nisam znao da ti zaista toliko smeta, izvini- rekao je te je na njenom licu izazvao blagi osmeh.
-preslatko je kada se izvini i istinski pokaje zbog nečega što je pogrešio- pomislila je Elena te se smirila
- hajde da se igramo sa Aniom- predložila je uz osmeh, Mihajlo to nije mogao da odbije te su oboje seli na pod pored Anie i počeli su da se igraju sa njom. Baš kao deca, istinski su se igrali sa njom, uneli su se u sve to kada je Milica pokucala na vrata. Elena je ustala te ih je otvorila. Milica je donela deo krevetca, onaj najteži.
- Milice trebalo je da nam kažeš, pomogli bi ti- pomalo se naljutila Elena, Mihajlo je odmah ustao te je preuzeo pomalo vlažan deo krevetca. Milica ga je prebrisala zbog prašine.
- Ania igraj se mama i tata se odmah vraćaju- rekla je Elena malenoj Anii koja je klimnula glavom i nastavila da slaže kuću od kockica. Elena i Mihajlo su pomogli Milici te su doneli krevetac, za kraj Milica je Eleni dala kesu sa posteljinom. Mihajlo je sklonio noćni stočić te je tu počeo da sklapa krevetac dok je Elena birala posteljinu. Ubrzo sve je bilo sređeno a mala Ania je odmah uskočila u krevetac te je legla i zaspala.
- želiš li da prošetamo- pitao je Mihajlo Elenu, ona ga je samo pogledala, Milica je odmah znala o čemu se radi.
- ne brinite pripaziću ja Aniu- sada je Mihajlo isto onako pogledao Elenu te je klimnuo glavom i osmehnuo se.
- ne mogu da verujem da toliko opterećuješ ženu, tek smo došli već je ostala zarobljena sa Aniom- komentarisala je Elena dok su šetali dobro poznatim ulicama
-dovoljno su tvoji roditelji bili žrtve- osmehnuo se te ju je uhvatio za ruku, pogledala ga je te se nasmejala.
- šta misliš gde idemo- upitao ju je nakon par minuta tišine
- na naše mesto- upitala ga je Elena sa posebnim sjajom u očima dok ga je posmatrala. Željno je čekala njegov odgovor koji je bio u vidu klimanja glave. Dok su šetali ulicom osećali su se ponovo onako mlado kao nekada. Iako to nije bilo tako davno mnoge stvari tada bile su drugačije. Na trenutak su zaboravili da sada imaju dete te su i oni podetinjili. Postali su oni tinejdžeri od pre dve godine. Mihajlo ju je udario po zadnjici dok je Elenina reakcija bila ljuti pogled nakon čega su se oboje nasmejali. Iako imaju dete njih dvoje su jako mladi samim tim detinjasti. Nasuprot svemu tome odluke su im bile veoma zrele.
- zaista mislim da je ovo odlično mesto da nastane Aniin brat- rekao je Mihajlo smejući se. Ležali su kod reke na njihovom mestu.
- zaista mislim da je simbolično- dodao je kada je shvatio da neće dobiti reakciju na svoje glupe izjave.
- hej, čuješ li me- nije odustajao, Elena se osmehnula
- mislim da smo prevazišli tako glupe odluke - tvrdila je Elena
- nisu ti glupe odluke, činjenica je da želimo drugo dete a isto tako bilo bi kul da ovde nastane- rekao je
- Mihajlo pogledaj okolo, ovo mesto nije kao nekada, kuće su izgrađene dosta bliže a i mislim da je ta ideja suluda- idalje je tvrdila Elena dok je on samo odmahivao rukom.
- više mi se sviđala ona stara Elena- prokomentarisao je i time izazvao lavinu reči od strane Elene. Izgleda da je bila u pms-u.
- onda nađi neku koja je kao stara Elena, to tebi ionako nije teško, a i ja sam Elena i smatram da smo stariji i zreliji takve odluke su glupe, mi već imamo jedno dete, mi smo roditelji, trebamo biti uzor a ne da radimo neke gluposti samo iz hira-
- ali ovo bi bilo iz ljubavi ne iz hira- rekao je Mihajlo vrlo ozbiljno ovoga puta
- naravno ali tako nešto radi se u četiri zida, možemo li molim te da prekinemo da raspravljamo o ovome, glupo je- rekla je Elena te je izdahnula glasno i pomalo mučno.
- napeta si od jutros- rekao je Mihajlo mazeći joj ruku
- jesam, ne znam zašto- smejala se sama sebi
- u redu je, samo se opusti a ja ću prekinuti da te nerviram, makar ću se potruditi, maksimalno- rekao je te se Elena ponovo osmehnula. U tom trenutku zazvonio joj je telefon, pre nego što je uopšte videla ko je zove Mihajlo joj je oteo telefon, utišao i bacio u stranu. Nadvio se iznad nje te ju je poljubio.
- šta god da je može da pričeka, ovo vreme je samo naše- rekao je dok su im usne bile udaljene nekoliko milimetara, stalno bacajući pogled na njene usne. Nakon izrečenih reči ponovo je spojio njihove usne, u ovom poljubcu oboje su učestvovali. Izgleda da je Elena odlučila da posluša Mihajla i da se malo opusti.

Sa osmehom vratili su se kući, odmah su potražili Milicu i Aniu ali ih zaista nigde nisu našli. Nastala je panika, Elena se odmah setila, pogledala je na telefon, Milica ju je zvala.
- sigurno se nešto desilo- odmah je počela da paniči
- polako smiri se- iako takođe nemiran Mihajlo pokušao je da je smiri. Elena je odmah pozvala Milicu.
- gde ste- odmah je upitala te se uhvatila za otvorena usta kada je čula odgovor
- u redu odmah dolazimo- rekla je uplašeno te je prekinula poziv
- šta se desilo-upitao je Mihajlo uznemireno, Elena je žurila ka autu te ju je Mihajlo pratio dok mu je ona objašnjavala.
- Ania je jela nekakakv kolač u kome je bilo pistaća, ona je alergična na njih, u bolnici su, to je sve što mi je Milica rekla- seli su u auto te su se odmah zaputili u bolnicu.
- zvučala je jako uplašeno, glas joj he podrhtavao- pričala je Elena
- kako li je Ania, bože samo da joj se ništa ne desi- rekao je Mihajlo te je dao gasa
- znala sam da nije trebalo da ostavim onaj telefon onako, Mihajlo mi smo roditelji ne možemo ignorisati tu činjenicu- ponavljala je iznova i iznova. Mihajlo nije reagovao jer je smatrao da nije pravi trenutak za raspravku o tome.
Strah i neizvesnost je vladala među njima. Iako je Ania sada bila na najsigurnijem mestu na kom se može nalaziti Elena nije bila sigurna da je to tako. Plašila se i nije se smirila dokle god je nije videla.
Ania je bila dobro, ležala je na bolničkom krevetu u svesnom stanju, pored nje bila je njena baka i još neki čovek koga ni Mihajlo ni Elena nisu poznavali.
- kako je- pitao je Mihajlo zabrinuto dok je Elena mazila svoju devojčicu po njenoj svilenoj kosi.
- stigli smo na vreme, jezik je počeo da joj otiče kada su joj doktori dali lek- objasnila je Milica
- deco, zašto se niste javili, mnogo sam se uplašila-Mihajlo je pognuo glavu o ćutao je dok je Elena idalje bila preokupirana ljubljenjem Anie. Malena Ania nije bila svesna šta se dogodilo, ništa joj nije bilo jasno. Zašto je sada njena majka uplakana ljubi, zašto baka prekoreva tatu i ko je uopšte ovaj čika pored bake?
Nakon svega kada su se svi smirili došao je red i da upoznaju dotičnog gospodina.
- ovo je moj dečko Slobodan- rekla je Milica pokazivajući - on mi je pomogao oko Anie, vi se niste javljali te sam njega pozvala, odmah je došao do mene te smo odvezli Aniu u bolnicu- objasnila je
- hvala Vam puno- rekla je Elena zaista zahvalno i zadivljeno
- nema potrebe na persiranju- toplo se osmehnuo Slobodan. Bio je to visok decko crne kose, izgledao je dosta mlađe od Milice.
- mama- oglasila se Ania te je Elena shvatila da je žedna
- idem po vodu- rekao je Mihajlo- da li vama nešto treba- upitao je ali niko nije odreagovao te je samo otišao. U međuvremenu došao je doktor koji je odobrio to da Ania ode kući te su sačekali Mihajla i zajedno izašli iz bolnice.
- hoćete li molim vas doći na večeru danas- upitala je Elena Slobodana, osmehnuo se ali je slegao ramenima.
- žao mi je što smo se upoznali u ovakvim okolnostima- rekao je Mihajlo pružajući mu ruku. Pozdravili su se te su on i Elena počeli da smeštaju Aniu u sedište dok su se Milica i Slobodan pozdravljali. On je otišao svojim putem dok su se oni vratili kući.
- neće doći na večeru- upitao je Mihajlo
- javiće mi, ima obaveze oko posla pa ni sam ne zna da li će stići- objasnila je Milica
- mama ne sviđa mi se taj tip- tvrdio je Mihajlo dok su ulazili u kuću.
- nisi ga ni upoznao- rekla je Elena. Mihajlo je zaćutao ali je idalje osećao da to nije osoba koja bi odgovarala njegovoj majci. Previše je bio kezav sa Elenom, možda je to zapravo ono što ga je najvise nerviralo.