14

166 6 0
                                    

-gde ćeš- upitao me je Mihajlo dok sam ustajala iz kreveta gde smo se ovoje već pola sata izležavali
- idem po Aniu- povukao me je za ruku kada sam to rekla
- pusti Aniu, njoj je lepo sa Anom, ne brini, hajde da još malo budemo sami- rekao je, popustila sam, legla sam pored njega ponovo.
-bolje si, čini mi se- pitala sam ga kada je nastupila tišina
- dešava se drhtavica i preznojavanje ali sam dosta bolje iz dana u dan- rekao je gledajući me smeškom. Osmehnula sam se, drago mi je zbog toga ali ponovo mi je jako krivo jer nisam sama primetila te momente kada je drhtao. Mogla sam makar da budem pored njega, bilo bi mu lakše. Zamislila sam se oko toga, primetio je.
-zamišljena si- upitao me je a ja sam se tada trgla
-aham- nasmejala sam se. Shvatio je da ne želim da mu kažem razlog.
- to je oko imena za mini Mihajla- pitao me je a ja sam se tada nasmejala, jedva sam došla do daha.
- inače mi se mnogo sviđa ime Mihajlo, morao si da ga ukradeš, oduvek sam maštala da se moj sin tako zove- nasmejao se i klimnuo je glavom.
- to mi je poznato, koja su ti ostala draga imena- pitao me je sa znatiželjom
- ali šta ako ne bude muško- brecnula sam se
- ako ne bude muško tada ja dajem ime, ti si Anii?-
-ah, da- rekla sam već neraspoloženo
- Lazar, Vladimir, Vasilije- predložila sam a on se mamrštio
-kakva su to imena kao da ih krstiš da odu u boj ma Kosovo- nasmejala sam se na ovu konstataciju iako se nisam slagala sa njom.
- Lazar je lepo ime ništa mu ne fali, Vladimir jeste malo grubo ali dok je mali zvaćemo ga Vlada a zamisli kada poraste i grubim glasom kaže Vladimir, mislim da bi se sve devojke otopile, Vasilije isto sa Vasa- ispričala sam mu moju teoriju kojoj se nasmejao.
- ti želiš da tvoj sin bude ženskaroš- upitao me je a tada sam se zapravo i ja zapitala šta želim.
- nisam sigurna, želim da zna da poštuje žene ali želim da među njima popularan, to želim- utvrdila sam u sekundi. Klimnuo je glavom potvrdno, čini mi se da se složio sa mnom.
- može li- pitala sam ga sa smeškom dok mi je dodirivao nos kažiprstom i gledao me ravno u oči.
- ako bude ćerka žvaće se Lana- rekao je ne odgovorivši mi. Lana, zašto baš Lana.
- ne smem da se protivim da bi moj sin ostao Vlada- nasmejao se te je spojio naše usne u dug poljubac.
- nedostaje mi Ania, mislim da je vreme da odem po nju- rekla sam gledajući ga slatko.
- kako će Ania dobiti brata ako mama ne može bez nje ni sekund- zapitao se Mihajlo dok sam ustajala iz kreveta i kretala ka vratima. Usput sam se nasmejala ali sam otrčala po Aniu.
Mihajlo pov.
Dovodi Aniu držeći je u naručju dok se Ania smeška čim me ugleda. Izuva je i spušta je na krevet a ona dopuzi do mene. Zagrli me.
- bože, šta se dešava sa vama- nasmejao sam se
- uželela si se tate- poljubila me je u obraz glasno te sam i ja nju. Elena nas je iz prikrajka gledala i smeškala se prizoru.
-Ana kaže da je bila dobra, čak se i lepo najela kod nje-
- proždrljiva je na mamu, jesi li mnogo jela dok si bila trudna- jako se čudno osećam kada je pitam nešto u vezi sa tim periodom kada smo bili razdvojeni. Ostavio sam je samu i trudnu, baš sam klošarski postupio i svakog dana se sve više kajem zbog toga. Kada razgovaramo o tom periodu osećam neprijatnost i svaki put mi je jako teško jer znam da oboje znamo i prisećamo se toga sa nezadovoljstvom.
- nisam, čak su me terali da jedem, nikada nisam imala apetit- rekla je i time mi slomila srce. Odmah sam za to sebe okrivio iako to možda nije razlog. Ali šta ako jeste šta ako je bila previše slomljena i zbog toga izgubila apetit? Zbog mene...
-zato sada Ania jede preterano, biće bucka- nasmejao sam se kada sam to izgovorio, doduše na silu ali jesam. Znam da ne želi da nam deca budu pretarno ugojena dok su mala jer se to može odraziti na njihov kasniji izgled i zdravlje.
- je l ti je bilo lepo kod teta Ane, želiš li češće da ideš kod nje- nasmejao sam se a Ania me je samo zbunjeno gledala. Umalo je klimnula glavom a tada sam se okrenuo ka Eleni sa pobedničkom facom. Smejala mi se.
-ići će kod Ane kada budem radila ako treba- slegla je ramenima
- ne treba tada će je tata paziti- osmehnuo sam se mudro.
- baba- rekla je Ania odjednom
- hoćeš da zovemo baku- upitao sam je a ona je klimnula glavom a zatim me je samo gledala.
- koju baku želi- pitao sam Elenu koja se smejala mojoj zbunjenoj faci
- zvaćemo obe- rekla je dok je uzimala telefon. Prvo je pozvala moju majku koja se obradovala pozivu. Nakon dva zvona javila se i prvo što je ugledala bila je Ania koja joj se smeškala.
-ćaoo- rekla je Elena pokazivajući i nas u pozadini, mahnula joj je.
- ćao dečice, kako ste, je l sve u redu- upitala je odmah
-jeste, sutra počinjem da radim ovde u zgradi- odmah je morala sa se pohvali. Izgleda da je ovo baš želela, čak i više nego što mi se činilo.
- ne izlazite idalje- pitala je mama
- još uvek ne, videćemo dokle, kako si ti Milice- pitala ju je
-odlično sam, kada vas vidim tako srećne i lepo raspoložene još sam bolje, daj mi da vidim unuku još malo- rekla je te je Elena odmah pokazala Aniu.
- lepoto bakina, brzo rasteš- pričala je umiljato
- ona je želela da te pozovemo, tražila je baku- rekao sam napokon ja, došao sam do reči. Šta sam očekivao dve žene su se sastale napokon.
- sine kako si ti srećan tamo- rekla je a ja sam se malo i postideo. Nisam to pokazao ali jesam.
- imam porodicu majko, uspeo sam da nas ponovo skupim- rekao sam srećno
- čim prođe sve ovo i kada smognemo snage dolazimo kod tebe- rekla je Elena a moja se majka tome vidno obradovala.
- sine imaš porodicu ali nemojte na jednom detetu da ostanete- kada je ro rekla okrenuo sam se ka Eleni i povikao sam
- vidiš da sam u pravu- Milica se nasmejala
- radimo na tome mama- rekao sam ponovo njoj dok se ona idalje smejala. Nastavili smo razgovor koji je potrajao. Poslaće nam nešto novca da ne bi ostali u škripcu dok smo u ovom da tako kažem karantinu.
Jedna baba kasnije.
Zovemo drugu babu, Ania je već umorna od silnog pričanja sa Milicom ali kada je shvatila da zovemo njenu drugu baku pronašla je poslednje atome energije te je i sa njom popričala par minuta. Kasnije je razgovor sa majkom i ocem nastavila Elena dok sam se ja igrao sa Aniom.

Najbolji prijatelji - kao roditelji Where stories live. Discover now