Najbolji prijatelji - kao roditelji

4

Aleksa je tek uveče bio u stanu, Elena je pripremila večeru koja se hladila na ringli i čekala ih da zajedno večeraju. Ania je imala popodnevnu dremkicu u kojoj je svakog dana uživala. U njenoj dremki je uživala i Elena koja je tada imala vremena za sebe, tada pa sutradan u isto vreme.
Kada je ušao u stan Aleksa je osetio miris prženog povrća te mu je odmah stomak zakrčao. Prišao je Eleni i poljubio ju je u glavu nakon čega je ona njemu uputila topli osmeh.
-prelepo miriše večera- prokomentarisao je sedajući na ugaonu garnituru
-da postavim tanjire- pitala ga je ustajući, povukao ju je do sebe
-sedi malo sa mnom, nigde ne kasnimo- rekao je idalje je povlačeći sve dok nije legla na njegovo rame, zagrlila ga je.
-znaš da sam radio zar ne- potvrđivao je to da Elena idalje ne zna ništa o njegovom drugom životu koji vodi sa drugom ženom
-nisam sigurna- odgovorila je idalje mazeći mu ruku - želim da razgovaramo nakon večere- odlučno je rekla i time uzrokovala brže kucanje i svog ali i Aleksinog srca
-naravno- rekao je te ju je poljubio, ponovo u glavu. Ustala je te je postavila sto i probudila Aniu koja se naravno rasplakala, umesto da joj pomogne Aleksa je sačekao da je ona sama smiri te su onda zajedno seli za sto i večerali su. Za večerom vladala je tišina, muk, neprijatnost. Aleksa je odavao takav osećaj da jedva čeka da se večera završi i da porazgovaraju. Nakon večere, Aleksa se vratio na ugaunu garnituru a Elena je povela Aniu kod bake i deke gde bi bila dok se njihov razgovor ne završi. Kada se vratila sto je idalje bio neraskrčen i to joj je jako zaparalo oči.
-mogao si da raspremiš sto- rekla je dok ga je rasklanjala
-premoren sam Elena- odgovorio je i time je privremeno ućutkao strpljivu Elenu. Pošto je stavila prljave sudove u mašinu da se peru sela je preko puta Alekse i razgovor je mogao da počne.
-sinoć je Mihajlo navratio, prespavao je ovde, ujutru se upoznao sa Aniom- prepričala mu je 12h u par rečenica a on ju je samo gledao, nije imao reakcije, izgledao je jako ravnodušno.
-takođe je rekao da te je video sa nekom devojkom, sigurna sam da niste bili na poslu i da niste razgovarali poslovno- dodala je na ono prethodno i time izazvala njegovu reakciju.
- da, ovaj- zbunio se, uhvatila ga je nespremnog
-mislim da ne zaslužuješ da te lažem, u pravu si niti je bio poslovni razgovor niti smo bili na poslu, već neko vreme imam nekoga pored tebe- rekao joj je i tako je bacio istinu pred nju, onako bez imalo kajanja kakvo je ona osećala iako je situacija bila drugačija nego njegova. Klimnula je glavom, iako je ovako nešto očekivala nije osmislila sta bi mogla da mu kaže nakon njegovog priznanja. Zapravo dobrim delom očekivala je da će lagati, da će oklevati da izgovori tu istinu, nije smatrala da će je tek tako u jednom dahu izreći.
-mislim da je najbolje rešenje da se rastanemo, sada dok je Ania mala i dok skoro ništa ne pamti- rekao je nakon svega. Pored toga što su se emocije izgubile Elena nije bila kao on, nije joj bilo svejedno, i nije joj bilo jasno kako je tako brzo doneo tu odluku.
-tako je najbolje?- upitala ga je pomalo u šoku a on je samo klimnuo glavom. Odjednom je ovaj stan imao drugačiju atmosferu, sve je bilo drugačije, stan ju je gušio i postao je depresivan, nije se osećala prijatno u njemu.
-večeras ti idi po Aniu, ne čekaj me, vratiću se ujutru, kada radiš?- u trenutku je donela mnoštvo zanimljivih odluka
- ujutru- odgovorio je
- Aniu onda odvedi kod mame pa ću je preuzeti kada se vratim, sutra ću se iseliti- rekla je a on je ostao zatečen, iako je sve ovo rekao verovao je da će ona imati drugo rešenje, klimao je glavom. Elena je otišla u sobu te je malo glasnije zalupila vratima, pozvala je Mihajla koji je već počeo sa večernjom rutinom i zagrevanjem alkoholom.
-gde si, dolazim- kada je odgovorio brzo je prekinula poziv i obukla se u skladu sa lokacijom koja je bila naravno jedan od mnoštvo noćnih klubova u ovom gradu. Na brzinu se našminkala te je izašla iz stana i zaputila se laganim koracima ka Mihajlu. Bila je podosta iznervirana i osećala se izigranom iako ni ona nije bila ta koja je bila poštena, šta više to mu idalje nije priznala, smatra da ni ne treba, nema razloga. U glavi joj je bilo samo jedno, Mihajlo, on joj je bio večerašnja namera jer dok se ona kajala zbog svojih osećanja prema njemu, njen muž nije osećao ni malo grižnje savesti zbog tamo neke devojke koju je upoznao skoro. Taksijem je stigla do lokacije na kojoj se nalazio Mihajlo i tada je kao dama ušla ušetala u klub. Probijala se kroz masu ljudi i dim, pokušavala je da pronađe Mihajla, gledala je tamo gde ima mnogo devojaka jer je smatrala da se u takvom okruženju nalazi i on. Dok ga je tražila osetila je snažne ruke oko svog struka baš kada se okrenula da udari osobu koja ju je takla ugledala je Mihajla. Njena mala ruka ostala je vazduhu a Mihajlo se nasmejao.
-udarila bi me- pitao ju je na uho, zbog glasne muzike sporazumevanje je bilo dosta otežano, ona se osmehnula i odmahnula tom istom rukom kojom ga je umalo udarila. Povukao ju je u zagrljaj koji je uzvratila. Sigurnost, to je ono što je u njegovom zagrljaju osetila, i pored toga što je bio zagrejan osećala se sigurno. Povukao ju je za ruku i sklonili su se sa strane gde je muzika bila tiša.
- vidim uznemirena si, ko je skrivio- pitao ju je i tada je izazvao lavinu razgovora. Objasnila mu je celu situaciju a on joj je na to odgovorio sa pitanjem - preselićeš se kod mene- tada se ona nasmejala. Na njegovoj faci videla se sreća ako je to zaista istina ali nažalost odgovorila je odrično. Živeće kod majke i oca dok ne pronađe stan u koji će se sama useliti.
- a šta je sa mnom- pitao ju je zavodljivo svojim grubim glasom povlačeći je ka sebi
- ti si otac mog deteta, naravno da ćemo se viđati- osmehnula se a zatim se okrenula jer je iza sebe začula glas neke devojke kako doziva Mihajlovo ime. Došla je do njih te je stala između njih dvoje, okrenuvši leđa Eleni kao da ne postoji, kao da nikada nije ni stajala tu. Elena se nasmejala dok je ta devojka razgovarala sa Mihajlom naručila je piće i sačekala ga je kod šanka. Vratila se kod njih dvoje i kada ju je Mihajlo spazio upitao ju je zašto nije njemu donela piće. Devojka se okrenula ka njoj i s prezirom je pogledala zatim se nečega dosetila i to nešto je šapnula Mihajlu.
-slušaj me, ona nije kao ti, ti si za jednu noć, za organ koji se zove kurac a ona je za ceo život i za organ koji se zove srce- devojka je ostala bez teksta kao i sama Elena, devojka je samo otišla a Mihajlo je prišao Eleni te se nasmejao i zagrlio ju je sa strane. Nakon ovoga otišli su do separea gde očigledno on često sedi jer ga svi tamo poznaju. Seli su jedno pored drugog i oko njih se odmah skupila gomila ljudi, većinom su to bile devojke koje su se na sve načine trudile da budu zapažene od strane Mihajla ali Mihajlo je svo vreme bio fokusiran na jednu, na Elenu. Zapalio je cigaru te je povukao onaj prvi, gorki dim dok je gledao u Elenine prekrštene noge. Pogledao je zatim u devojke oko sebe, njihove atribute i to je Elena zapazila te ga je uhvatila za ruku ljubomorno. Iako nisu bili zajedno, iako nije želela da prizna da ga idalje voli, tvrdila je da joj ne smeta njegovo druženje sa osobama suprotnog pola ali to je bilo potpuno drugačije. U trenutku kada ga je uhvatila za ruku Mihajlo ju je pogledao i nasmejao se dok je ona ponosno gledala napred iako je kraičkom oka videla šta se zapravo dešava sa strane. Nakon što je ispila piće odlučila je da ode da istrese svu energiju iz sebe igrajući. Ostavila je Mihajla među onim devojkama koje su to jedva čekale. Ipak Mihajlo je idalje pratio svaki njen pokret, sve do jednog trenutka kada je odjednom nestala u masi. Tada kada ju je izgubio iz vida pošao je da je traži kada je pregledao sve delove kluba odlučio je da je pozove i tada je izašao napolje gde ga je sačekala.
-mene tražiš- upitala je slatkim glasom gledajući ga i smejući mu se
-da, tebe, samo si nestala- rekao je spuštajući telefon u džep laganim pokretima. Prišla mu je bliže te mu je na uho šapnula -mislila sam da ćeš iskoristiti priliku i naći svoju žrtvu za ovo veče - Mihajlo se nasmejao te je odgovorio -zar to ne radim- Elena se osmehnula, bilo joj je neprijatno ali joj je i srce zakucalo brže.
-žao mi je ja nisam devojka za jedno veče- odbrusila je smeškajući se
-znam, ti si za ceo život- rekao je te joj je prišao još bliže, našao se tik ispred nje, na nekoliko milimetara.
-hajdemo unutra- odmakla se od mjega te je pošla ka ulazu kluba ali ju je on povukao i zagradio između zida i svojih ruku. Nadvio je svoje telo iznad nje, imao ju je u zamci kao svoj plen, usne su mu bile kod njenog vrata, osećala je njegovo disanje na njemu. Taj osećaj slao joj je trnce kroz čitavo telo, želela je njegove usne na njenima ali želela je da taj korak on učini. Kao da ju je čuo, njene misli, pomerio je glavu očešući njegov nos o njen i pozicionirao je svoje usne na njene. Dok su se njihovi jezici rvali njegove ruke su sa zida prešle na njene kukove gde su i ostale do kraja poljubca koji je bio prilično dug. Kada su razdvojili vrele usne jedno od drugog oboje su želeli još ali sz iz nekog razloga stali. Usne su im bile crvene i prokrvljene, Mihajlo ju je uhvatio za ruku te ju je povukao.
- idemo kući- rekao je dok su hodali
- gde kući- upitala je zbunjena Elena
-kod mene kući, mislim ako želiš- rekao je te je stao i pogledao ju je. Razbarušena smeđa kosa, oči koje su govorile pođi sa mnom želim te kraj sebe i usne koje su je privlačile više nego bilo šta, bile su tako prelepe, pune i velike uz to se i vrhunski dobro ljubio.
-idemo- rekla je te su ponovo krenuli da koračaju ka njegovom stanu koji je imao u ovom gradu ovde.