Najbolji prijatelji - kao roditelji

12

Novo jutro donelo je nova dešavanja, iako su idalje u strahu nisu smeli da dozvole da Ania to primeti. Nakon doručka odlučili su da prošetaju, insistirali su da ih ljudi koji ih paze ne prate jer šta god da bi se desilo u budućnosti neće moći biti sprečeno. Plašili su se jedno za drugo više nego za sebe. Mihajlo je držao Aniu za njenu malu ruku dok je Elena gurala kolica koja su poneli za svaki slučaj. Ovaj dan je bio prelep za previše netrepeljivosti i straha. Dosta je toplo, sneg se skoro sav otopio te je svuda bljuzgvica koju je mala Ania rado vrebela i gazila.
- mama- rekla je oktenuvši se ka Eleni, Elena se osmehnula a nakon toga Ania je povukla Mihajla ka Eleni te su zamenili uloge. Elena je sada vodila Aniu a Mihajlo je gurao kolica. Šetali du pored reke a zatim su odlučili da sednu u kafić pored, da se odmore i utople. Dok je Ania pila svoj gusti sok od breskve njeni roditelji su pili kafu. Odjednom Mihajlo je samo ustao i rekao kako se brzo vraća. Otišao je napolje a nakon nekoliko minuta vratio se sa dve ruže u rukama. Jednu je pružio Eleni, naravno, zahvalila mu je osmehom kojeg u zadnjih par dana sve ređe viđa. Drugu ružu, roze boje, dao je Anii koja je odmah stavila cvet pred njen prćasti nosić. Bila je presrećna a uz nju i Elena, prosto nije mogla da pretpostavi da bi se Mihajlo ovako nečega dosetio zaista ju je iznenadio.
- idemo kući- upitao je Mihajlo kada su svi završili sa ispijanjem piće a devojke su samo klimnule glavom. Mihajlo je uzeo Aniu u naručje te ju je poneo a Eleni su ponovo ostala kolica u koje je sada stavila one dve ruže.
Vratili su se u stan i tek tada je čoveku koji ih je pazio laknulo. Šetnja je jako izmorila Aniu te je odmah od Elene tražila da joj zagreje mleko. Dok je pila mleko iz njene roze flašice sa cuclom zaspala je te ju je Mihajlo preneo u sobu gde je nastavila sa njenim snom.
- šta misliš o tome da nađem posao- upitao je Mihajlo Elenu dok se vraćao u dnevnu sobu
-moramo nešto da uradimo povodom finansijske situacije ali šta ne znam- odgovorila je Elena razumno dok je listala kanale na tv-u
- naći ću posao, nema druge- došao je do zaključka
- mogu ja da nađem novi posao- dosetila se Elena ali je Mihajlo odmah odmahnuo rukom. To nije imalo smisla Mihajlu i to nije bila ni jedna od opcija u njegovoj glavi.
-zašto ne, naći ću neki prigodan posao, nikome neću zapadati za oko i to je to- bila je uporna ali Mihajlo je bio još uporniji
- makar radio kao konobar ti nećeš raditi dok se ova situacija ne razreši, ne želim da ti se nešto desi- rekao je
- Mihajlo ni ja ne želim da se tebi nešto desi a i ne možeš da radiš kao konobar zbog tvog problema- razgovor je polako postajao raspravka
- ovaj problem je nastao zbog mene ako neka treba da ispašta to sam ja i samo ja- tvrdio je idalje sada malo ozbiljnijim i glasnijim tonom nego malopre
- budi tiši, ćerka nam spava- upozorila ga je dok je dizala obrve i očima mu pokazivala ka sobi gde je malena Ania spavala
- izvini, nervoza me je stigla
Elena mu je prišla te je sela pored njega, uhvatila ga je za ruku i pogledala ga je direktno u oči. Osmehnula se i time ga je malo smirila.
- biće sve u redu, mogu da sređujem stanove u našoj zgradi za novac tako ću stalno biti ovde, neću izlaziti- pokušavala je da dođe do rešenja Elena
- možemo oboje da radimo, ti pre podne a ja posle podne ili obrnuto, da bi neko uvek bio sa Aniom- rekao je
- siguran si da si spreman na to- pitala ga je Elena a on je iskreno slegao ramenima
- nisam siguran ali nemamo drugog izbora
- imamo, nema potrebe da radiš, još uvek imamo onog novca koji sam prvobitno štedela za auto a kasnije za stan- samo ju je nepomično gledao
-molim te ne budi inadžija, ne smemo da posustanemo zbog ove situacije- rekla je Elena a tada se napokon i Mihajlo složio. Olakšanje je nastupilo jer su se dogovorili, njihov prvi ozbiljan razgovor u vezi sa zajedničkim životom.
Nakon razgovora Elena je bila ta koja se nalazila na njegovom ramenu dok je on sedeo naslonjen na kauču. Mazio joj je desnu ruku dok je ona umalo i zadremala.
- reći ću Ani o tome što želim da radim, ona možda zna nekoga iz zgrade kome treba ta usluga- setila se odjednom te je trenutak tišine prekinula svojim pomalo piskavim glasom. Mihajlo je klimnuo glavom a nakon toga se nagnuo do njenog uha i šapnuo joj je " Ania treba da ima brata ili sestru, znaš". Elena se okrenula ka njemu i nasmejla se postiđeno.
- možda je prerano još uvek- upitala ga je tiho a on se samo nasmejao
- kako ti misliš ali samo da te podsetim- rekao je sa osmehom dok su Elenini obrazi idalje bili crveni. Kada je shvatio da joj je mnogo neprijatno nasmejao joj se a zatim ju je zagrlio tako da je njenu facu zario u svoje grudi. Nakon pomalo grubog zagrljaja usledio je i dug poljubac.

- šta misliš da li je to dobra ideja- pitala je Elena Anu dok je sedela u njenom stanu i ispijala je čaj od mente, njen omiljeni.
- ne mislim ništa, znam da je ta ideja idealna jer u ovoj zgradi poznajem mnogo starijih žena sa velikim penzijama koje bi bile presrećne ako bi neko takav postojao- objasnila joj je Ana dok se smejala, njeno izlaganje je i Elenu nasmejalo.
- šta kažeš da pozovem sve komšike koje poznajem na druženje i tu ćeš naravno biti i ti i tada ćeš reći nešto o svom poslu i planu za budućnost- predložila je Ana
- može, naravno, kada- upitala ju je Elena
- odgovara ti sutra?- Ana je na pitanje je odgovorila pitanjem
- naravno, kad god- odgovorila je Elena sa osmehom