Najbolji prijatelji - kao roditelji

8

Uplašena Elena odmah je otišla do Mihajla te ga je nežno dodirnula po obrazima
-zašto mi nisi rekao- govorila je glasom u kome se čulo da joj malo fali da zaplače
-da ne bi brinula, dobro sam- rekao je Mihajlo tiho i slabašno, Elena se osmehnula te ga je zagrlila.
-hvala ti što si mi rekla- okrenula se ka Ani koja je samo klimnula glavom a zatim je izašla. Elena je uzela svoj telefon te je nazvala nekoga dok je Ania došla do Mihajla i legla je pored njega, on ju je mazio po kosi a zatim bi je i poljubio.
- mama, Mihajlo nije dobro, rekla sam ti da je prestao da pije alhokol, u krizi je, ne smem da ga ostavim samog- rekla je zbrzano čim se njena majka odazvala pozivu. Mihajlo se pridigao na krevetu a zatim je zaustio da kaže da je dobro ali ona kao da je osetila, pokazala mu je da ćuti.
- može, moći ćete zar ne? nije vam opterećenje?- upitala je dok je hodala po sobi, klimnula je glavom
-u redu, čekam- rekla je te je spustila ruku pored tela
- Ania večeras ide kod bake i deke a mama ostaje ovde da pazi na tatu- rekla je Elena sa osmehom idući ka Anii i tako joj objašnjavajući
-nisi trebala, dobro sam- rekao je Mihajlo
- slušaj me ovako, dovoljno ćeš biti sam dok radim, moraš da jedeš i mora neko da bude sa tobom- rekla je ozbiljno i pomalo grubo. Ania je sela na Mihajla te mu je dirala kosu, on joj se smejao.
-sviđa ti se tatina kosa ha, to se i meni svidelo kada sam ga prvi put videla- prokomentarisala je Elena a Mihajlo ju je samo pogledao i toplo se osmehnuo.
-moramo dobro da je pazimo, da ne pođe tvojim stopama- rekao je Mihajlo sa osmehom a nakon toga je Eleni zazvonio telefon, njeni roditelji su stigli po Aniu, Elena ih je pozvala gore ali su rekli da će navratiti drugi put. Otac i ćerka su se pozdravili a nakon toga je Elena odvela Aniu. Ubrzo se vratila a tada je zatekla Mihajla za lap topom, prošla je iza njega da vidi šta radi. Gledao je gde da provede Novu godinu, ako idalje negde ima mesta pošto je za dva dana, malo se kasno setio za tako nešto.
- ma šta to gledaš- upitala je Elena dok je svoju hladnu ruku položila na njegovo golo rame, trgao se i okrenuo a ona se nasmejala i zagrlila ga je.
- Novu godinu slavimo ovde- rekla je tiho smejući se
- ti, ja i Ania- upitao je srećno
- može- rekla je nakon čega se zagledala u njegove oči koje su pratile svaki pokret njenih usana. Kada je to primetila odmakla se od njega, nije želela da je ponovo dovede do onog stanja gde je nije briga za sutra i gde želi da se potpuno prepusti trenutku i uživa.
- hajde da gledamo neki film- predložila je Elena ali se Mihajlu nije svideo predlog.
- previše uobičajeno, hajde da prošetamo- predložio je ustajući
- sigurno- upitala je Elena gledajući ga pažljivo, klimnuo je glavom nakon toga navukli su svoje zimske jakne i obuli su čizme. Oboje su imali martinke, on potpuno crne a ona sa nekakvim srebrnim ukrasima. On je imao i šal dok je ona samo jaknu. Izašli su napolje i odlučili su da će prošetati pokraj reke nedaleko od stana.
Vazduh je bio oštar, hladan ali i svež, nebo vedro puno zvezda, mesec je bio mlad i žući nego inače. Bili su jedni od retkih koji su odlučili za večernju šetnju po zimi. Dok su šetali potpuno suptilno uhvatili su se za ruke, poput nekog zaljubljenog para kakav zapravo i jesu bili. Odjednom je vetar krenuo da duva, bilo je teško za disanje zbog hladnog vazduha koji im je udarao u lice. Mihajlo je na trenutak zastao, stavio je Eleni kapuljaču i svoj šal je obavio oko nje.
-nisi trebao- rekla je tiho i nesigurno gledajući kako on namešta šal, kada je to izgovorila stao je ispred nje. Gledao je ravno u oči i tada ju je privukao uz pomoć šala. Bili su jako blizu jedno drugom kada je rekao
- potrebno je- osetila je njegov dah na njenim usnama, na trenutak su se zagledali jedno drugom u usne ali ih je u tome prekinula neka devojka koja je pričala na njenom maternjem jeziku.
- Mihajlo, ne izlaziš više- upitala ga je dok je prilazila ni ne pogledavši Elenu, izgledala je kao da ga suviše dobro poznaje. Prišla je te ga je zagrlila i u tom trenutku je Mihajlo pustio Eleninu ruku.
- odlučio sam da se malo skrasim- rekao je Mihajlo i tada je devojka primetila da nije sam, osmehnula se Eleni.
- vidim imaš i novo društvo- rekla je - zdravo ja sam Ema
- Elena- rekla je pomalo smrknuto ali glasno i jasno
- pa, gde slaviš novu godinu- Elena je prevrnula očima jer je devojka nastavila da priča sa Mihajlom. Ovo je stvarno nepotrebno pomislila je Elena.
- sa ćerkom i Elenom- odgovorio je okrenuvši se ka Eleni koja je taj trenutak iskoristila da vrati svoju ruku pripijenu uz njegovu, samim tim što ga je uhvatila za ruku izašla je iz senke te je stala pored njega iako je idalje poprilično smešno izgledala sa njegovim šalom.
- stvarno, drago mi je, ovaj, hoćeš da popijemo čaj da se zgrejemo- upitala je besramno, samo njega.
- može- uzviknula je Elena ljubomorno, Mihajlo se iznenadio kada je odgovorila ali mu je ipak bilo drago jer je zapazio kako je gleda.
Otišli su do najbližeg kafića gde su naručili čaj, Elena je sedela pored Mihajla dok je Ema sedela preko puta njih.
- nisam znala da imaš ćerku- rekla je Ema dok je odmeravala Elenu jer joj zapravo sada prvi put vidi lice.
- zbog nje sam zapravo došao ovde, zapravo zbog njih- pogledao je Elenu te se osmehnuo
- ooo, to je vaše dete- iznenađeno je rekla dok je konobar spuštao čaj na sto, Elena se nasmejala.
- što si tako začuđena, ne izgledam li kao da sam rodila- osmehnula se pokušavajući da se smiri
- ne, samo, nisam mogla da pretpostavim- Elena je odmah stavila ruke na šoljicu čaja da bi ih zagrejala
- ti si pošla u izlazak- upitao ju je Mihajlo i tako je prekinuo tišinu
- da, šta kažeš da napraviš izuzetak večeras- upitala je Ema uporno
- večeras imamo obaveze ali nekada ćemo se sigurno dogovoriti da izađemo zajedno- rekao je Mihajlo koji izgleda nije imao utisak da Ema od njega želi nešto kao što je to Elena tvrdila.
- kako se zove bebica
- Ania- oboje su odgovorili te su se pogledali i nasmejali su se, neprijatnost i razočarenje se videlo na Eminoj faci kada su vratili poglede.
-kako ste se vas dvoje upoznali, baš me zanima priča- upitala je Elena ljubomorno.
- to je duga priča- rekla je Ema gledajući u Mihajla koji zapravo nije spreman da priča tu priču.
- ispričaj je ti- osmehnuo se Mihajlo
- pa u jednom izlasku Mihajlo se potukao sa mojim tadašnjim dečkom, oboje su bili mrtvi pijani tako da ih je obezbeđenje izbacilo, bila sam pored njih i nazvala sam sestru da bi ona odvezla Mihajla do kuće, ispostavilo se da je Mihajlo na putu do kuće šarmirao moju sestru te je ona prenoćila kod njega- Eleni je priča postala dosadna i naporna, ljubomora je kiptela u njenom telu - sutradan kada je pošla kući auto nije hteo da se uključi te sam došla po nju, tada smo se Mihajlo i ja zvanično upoznali. Moja sestra je malo prenaporna osoba te nije shvatila poentu Mihajlovog zavođenja te večeri, dosađivala mu je a ja sam tu bila da kažem neki posrednik koji ih je smirivao kada se razbesne. Ja sam ga zapravo branila od svoje opsesivne sestre- osmehnula se Ema a Elena je klimnula glavom dok je pričala priču Ema je poslednji deo izostavila ali je svo vreme svoju nogu trljala o Mihajlovu. Nije smeo da reaguje ali isto nije mogao da pretpostavi da će to uraditi jer šta god da je bilo sa njima završeno je.
- zanimljiva priča, zaista- rekla je Elena -moram do toaleta- provukla se pored Mihajla svojom zadnjicom očešavši mu krilo te je otišla do wc-a.
- mislio sam da shvataš da ne želim ništa sa tobom, ponašaš se kao Marija, kao tvoja sestra od koje si me branila- rekao je Mihajlo sklanjajući svoje noge od njenih.
- u redu, mislila sam da bi se možda zabavili, ali ako nisi za to nema veze- rekla je Ema prevrnuvši očima - ne razumem zašto se toliko stresiraš, plašiš se da mamica ne shvati- upitala je smejavši se, u tom trenutku Elena je izašla iz wc- a.
- draga, upravo sam pošla, čeka me društvo, drago mi je što sam te upoznala- Ema se pozdravila sa Elenom a zatim se savila ka Mihajlom time otkrivajući deo tajni dekoltea te se i sa njim pozdravila i brzo je otišla. Elena je sela preko puta Mihajla i samo ga je gledala.
- šta je prećutala- upitala je Elena potpuno sigurno da je nešto iz priče izostavljeno, Mihajlo se osmehnuo na kratko a zatim se pravio lud, kao da ga ništa nije pitala.
- da pogađam, naravno ona devojka, njena sestra, prenoćila je kod tebe, igrali ste se una i verovatno si isto uradio i sa Emom- rekla je Elena sa dozom ljubomore u glasu, Mihajlo se nasmejao te je zavodnički klimnuo glavom.
- upravo tako, nisam znao da će da smara sa tim
- devojke se uvek vraćaju na to ako je momak bio - zastala je te su se oboje nasmejali
- dobar?- upitao je Mihajlo
- ako je momak bio zavodnik kao ti, isto tako ako je bio zgodan i lep, ništa toliko nejasno