Najbolji prijatelji - kao roditelji

15

Jutro je započelo veoma teško, Elenu je probudio zvuk razbijanja nečega staklenog. Na prvu se uplašila da Ania nije nekako uspela da izađe iz krevetca i da nešto uradi. Kada je začula kako se Ania okreće shvatila je da to nije bila ona. Pružila je ruku pored sebe na stranu gde je spavao Mihajlo i tamo nije napipala njegovo telo. Ustala je iz kreveta čim je to shvatila. Otišla je do kuhinje gde ga je zatekla kako sedi naslonjen na zid. Žmureći je pokušavao  da se smiri tehnikom disanja. Kada je osetio Elenine ruke oko njega otvorio je oči. Lice mu je bilo mokro od suza a telo od znoja. U očima mu se pored suza nazirala i mržnja prema samom sebi. Mržnja koja je nastala jer se sve ovo dešava. Sam je sebe doveo u ovu situaciju gde se sada bori protiv samog sebe. Pokušava da se iskopa iz nečega iz čega se retko ko iskopa a kada se iskopa u toku života ponovo na istom mestu poklekne.
Ljut je na sebe jer je svestan da je Elena pored njega da ga gleda uplakanog i znojavog na podu kuhinje kako jedva dolazi do daha. Gleda ga kako drhti, kako ne može da kontroliše svoje telo i kako se bori za njihovo bolje sutra.
Elena nije govorila ništa, razbijena časa kao i voda koja je bila u njoj bila je ispred njih dok su njih dvoje oboje sedeli na podu naslonjeni na zid. Ona ga je grlila dok je on iznova i iznova brojao do deset i unazad.
Napokon bilo mu je lakše. Elena je osetila stisak njegove šake oko njene. Pogledala ga je a tada mu je glava oala na njeno rame. Sada je plakao voljno, da li od sreće jer je uspeo da prebrodi još jednu krizu ili zbog onog besa ni sam nije znao. Želeo je da se isplače i to je i uradio.
-u redu je ljubavi- tešila ga je Elena mazeći ga po potiljku glave dok je on jecao zabijen u njeno rame. Pogledala je na zidni sat, bilo je četiri ujutru. Podigla mu je glavu sa njenog ramena i poljubila ga je dok ju je on potpuno bespomoćno gledao.
-hajde da se istuširaš- rekla je dok mu je pomagala da ustane
- nemam snage Leno- rekao je zaista podrhtavajući celim telom kao da je totalno izmoreno.
- pomoći ću ti, znaš i sam da će ti dobro doći hladan tuš- ubeđivala ga je.

-Leno jako je hladno- govorio je dok je sedeo u kadi a ona ga je tuširala
- čini ti se srećo- lagala ga je da bi lakše podneo, tuširala ga je hladnom vodom da bi mu krv prostrujala telom i da bi ono što pre došlo sebi. Uspela je u tome i to je shvatila onog trenutka kada se umotao u peškir. Tada je potpuno došao sebi.
- izvini, razbio sam ti omiljenu čašu- rekao je dok se oblačio nazad u pidžamu sada već bez njene pomoći.
- hej Miki u redu je, čašu možemo kupiti, bitno je da si ti u redu- zagrlio ju je nakon ovih reči i kada su se razdvojili ponovo je uspela da vidi suze u njegovim očima.
-nemoj da plačeš, sve je u redu- rekla je a tada je prva suza u poslednjoj sezoni potekla niz njegove obraze
- onda prestani da budeš tako dobra prema meni- rekao je a ona se nasmejala
- hajde smesti se nazad u krevet ja idem da pokupim ono staklo i dolazim- rekla je dok ga je pratila do sobe. Legao je u krevet prvo pogledavši u Aniu koja je mirno spavala. Elena je pokupila staklo a zatim je suvom krpom pokupila vodu sa belih, kuhinjskih pločica. Vratila se u sobu gde ju je idalje čekao budni Mihajlo. Raširio je ruke i dočekao ne zagrljajem u krevetu. Sada je imao osmeh od uha do uha na licu. Pokrio ju je i tako su ponovo utonuli u san koji nije dugo potrajao.
Probudio ih je Elenin alarm koji je navila da bi se probudila na vreme da počne sa poslom. Brzo je ugasila alarm da njime ne bi probudila Aniu i totalno razbudila Mihajla. Izvukla se iz njegovog zagrljaja i otišla je do ormana iz koga je izvukla trenrku i majcu te se presvukla. Nakon što se skroz spremila napisala je poruku za tatu i ćerku koji ostaju kući sami.
Otišla sam, Miki potrudi se da lepo jede, daj joj sitne zalogaje molim te, volim te i ne brini za mene. Tvoja Lena
Napokon otišla je na posao koji je potrajao do podne.
Dok je Elena radila Mihajlo je primio poziv od njemu nepoznatog broja. Saznao je da nemaju potrebe da više brinu ni o čemu, sve je sređeno i da je bolje da ne znaju nešto više od toga. Napokon neke lepe vesti za Mihajla danas. Bio je presrećan kada je čuo da se sva ova agonija završila. Bio je premoren od svega ovoga iako je bio nesvestan toga. Umor je uviđao na Eleni dok je ona isto uviđala i na njemu.
Odlučio je da joj priredi lepo iznenađenje kada dođe kući što je kroz nekoliko sati. Naručio je palačinke, njene omiljene, neće morati da pravi ručak, ovime će proslaviti ovo oslobođenje. Da su samo njih dvoje u stanu verovatno bi kupio i flašu vina da sve to lepo zaliju ali pored njih se nalazi Ania kojoj trebaju trezni roditelji.
-hajde da prošetamo sada Anii jako nedostaje svež vazduh- predložila je Elena kada su završili sa večerom. Mihajlo je klimnuo glavom te su se spremili za izlazak u šetnju. Ania je bila presrećna kada je shvatila gde idu. Nije mogla da dočeka da je obuku i da samo izađu napolje.
Bio je mrak, vedro nebo, prelepe zvezde koje se iz grada i nisu baš najbolje videle. Šetali su istim putem kao i svaki put, ovoga puta Ania je bila veoma raspoložena za šetnju, nije bilo trenutka kada su njene male noge mirovale.  Jurila je golubove koji su se idalje nalazili tu na trotoaru. Vreme je bilo dosta toplije, zima je počela da nestaje. Nakon duže šetnje vratili su se u stan pročišćenih pluća.
- tuširanje- Anii je ovaj dan bio nikada lepši, šetnja a zatim i tuširanje. Dve njoj najdraže stvari pored poklona. Pre tuširanja malo su odmorili a tada je Mihajlo izrazio želju da istušira ćerku. Još jedno oduševljenje za malu Aniu. Pritrčala je njemu kada je predložio da je on istušira a kada joj je Elena prišla počela je da je odguruje. Smejali su se njenom postupku jer je bila preslatka dok je to radila. Složila je ljutu facu, dečiju ljutu facu.
-u redu tata će da te kupa za to vreme pozvaću baku- rekla je gledajući na trenutak u nju a na trenutak u Mihajla koji je klimnuo glavom. Nakon toga otac i ćerka su otišli u kupatilo a Elena je u imeniku pronašla svoju majku koju je nazvala da joj kaže lepe vesti.
- pazi šampon da joj ne upadne u oči- viknula je dok je zvonilo ili ipak ne.
- imaš pomoć u kupanju Anie- nasmejala se njena majka preko telefona.
- daa, izrazila je ogromnu želju da je Mihajlo kupa-
- jedva čekam da je vidim, jako sam je se uželela-
- upravo te zato i zovem, problem koji smo imali je rešen i sada možemo da nastavimo sa normalnim životom-
- dođite sutra u goste- odmah je rekla Elenina majka, zvučala je zaista oduševljeno i presrećno.
- mama hahahahah, u redu doći ćemo čim završim sa poslom sutra ste ceo dan kući, zar ne, nedelja je-
- mislili smo da prošetamo pokraj jezera ali kada ovo čujem više bih volela da vas sve vidim-
- u redu mamice vidimo se onda sutra idem da vidim kako im ide- Elenina majka se nasmejala i pozdravila ih je.
Mihajlova pomoć bila je uzaludna jer umesto da je samo lepo okupa oni su okupali i celo kupatilo. Kada je Elena ušla unutra zatekla ih je kako jedno drugo prskaju vodom sa tuša. Dok je Elena samo stajala na vratima Ania ju je primetila te je stavila ruku preko usta kao što to njena baka radi. Od nje je to pokupila. Mihajlo se okrenuo i iza sebe video šokiranu Elenu. Nasmejao se i izvinio.
- evo završavamo- rekao je dok je ispirao penu sa Aniine kose
- ne, ne, ne, deluje kao da ste tek počeli, imate vi dosta toga da uradite ovde- rekla je misleći na to da srede kupatilo od haosa koji su sami napravili. Mihajlo je uzdahnuo ali nije imao prava da se buni. Elena je Aniu umotala u peškir te ju je odnela u sobu gde ju je oblačila dok se Mihajlo starao o poplavi u kupatilu.