7

255 10 0
                                    

-zašto ne ostanete ovde sa mnom- upitao je Mihajlo koji je to jako želeo. Elena je par sekundi razmislila o tome i ona bi to volela međutim smatra da to nije objektivno dobra odluka. Odmah se postavila na mesto njenih roditelja koji verovatno to ne bi smatrali za dobru ideju.
- roditelji me čekaju kući- vešto se izvukla Elena dok je podizala Aniu sa poda na kome je sedela.
- poneću je ja- rekao je Mihajlo koji je gledao da svaki trenutak provede sa ćerkom ali isto tako da svaki trenutak pokaže svoje dobre osobine Eleni i tako je uveri da se promenio i da će nastaviti da se menja. Mihajlo je preneo Aniu od stana do njegovog auta kojim ih je odvezao do stana. Poneo je Aniu skroz do ulaza u stan, insistirao je. Na pragu stana se pozdravio sa ćerkom koja je otišla kod bake laganim i nesigurnim koracima.
-hvala ti- uputila je reći Elena dok je pogledom proveravala ko se sve nalazi u hodniku i dok je stavljala ruke u zadnje džepove svojih farmerki.
-sutra radiš- upitao je Mihajlo gledajući joj crvene usne i priželjkujući ponovo poljubac
- da, ako nađeš neki oglas za stan prosledi mi da ih pogledam nakon posla- ubrzala je konverzaciju Elena setivši se da se Aleksa uskoro vraća kući
- u redu, dovedi sutra Aniu kod mene, dok radiš, paziću je- rekao je nakon čega ga je Elena samo pogledala, taj pogled bio je dovoljan da predpostavi šta želi da mu kaže. Ti ćeš da je paziš?
-Ana je preko puta ceo dan ako ne veruješ meni, veruj njoj, videla si da je dobra sa decom- idalje je pokušavao da je ubedi, Elena se osmehnula pri pomisli da svoju ćerku prepusti u ruke neke devojke koja ju je do juče mrzela.
-razmisliću o tome, budi budan oko pola sedam, važi- pitala ga je a on nije uspeo da sakrije facu šokiranosti, ipak klimnuo je glavom.
-hajde sada, idem da je uspavam-pokušala je da pobegne Elena idalje gledajući iza sebe nestrpljivo, Mihajlo joj je prišao dok mu je srce već kucalo ubrzano. Prišao joj je blize i tako je suzbio uz beli zid koji je bio iza nje. Svojim dugim i prelepim prstima sklonio je pramen kose kose koji joj je padao preko oka i tako došao skroz do nosa. U trenutku koji je iščekivao proradila je ona teška želja za alkoholom te se zamislio gledajući njene oči koje su tražile upravo ono što je i on želeo. Gledala mu je usta koje su bila blago otvorena, disao je na usta, ubrzano, primetila je to, zaboravila je na Aleksu i odlučila je da se zabavi sa Mihajlom.
- nisam znala da te toliko plaši moja blizina- tiho mu je šapnula nakon što se privukla kod njegovog uha, on je idalje nepomično gledao sada u beli zid koji je ostao u njegovom vidnom polju. Kada je shvatila da nešto nije u redu pomalo se uspaničila, vratila se ispred njega i pogledala ga je u oči.
- hej, dobro si - upitala ga je protresavši ga, povratio se i tada je prvo pomislio kako ne želi da u njenim očima bude slabić, ne sme da zna da mu se desila požuda i da mu ovo odvikavanje teško pada.
- dobro sam, izvini zamislio sam se, šta si me ono pitala- osmeh je vratio na lice, ima prelepe očnjake, baš onakve kao što ih imaju vampiri, kako bi bilo da me ugrize za vrat zamislila se Elena, nasmejala se sama svojim mislima
- nebitno je - prošla mu je prstima kroz kosu a on je iskoristio taj trenutak te je skroz gurnuo svoje telo uz njeno, njen prćasti nosić dirao je njegov dok su im se pogledi sretali. Njima je krv prostrujala i adrenalin se aktivirao, srce tuče toliko da ih čuju i sami. Lagano je prislonila svoje usne na njegove te je na njima utisnula poljubac koji je kratko trajao. Mihajlo to nije mogao da dozvoli, vratio je svoje usne na njene i odmah je svojim jezikom pomilovao njen, dok su njegove ruke stiskale njene kukove. Zvuk ključeva i otključavanje stana preko puta prekinulo je njihov strastveni poljubac, Elena je pogeldala u smeru zvuka i kada je ugledala Aleksu brzo je skrenula pogled. Mihajlo je zapazio da joj je neprijatno te se na brzinu pozdravio sa njom te je otišao a ona je ušla u stan gde ju je čekala Ania obučena u pidžamu, spremna za spavanje.
Sada kada je bez auta i stana Elena je bila potpuno bespomoćna, morala je da izgradi svoj svet, sama je u svemu. Pozvala je Mihajla rano ujutru ali se na prvu nije javio, drugi poziv bio je uspešan.
- imaš goste danas- sa osmehom je rekla
- Elena Ana je, spremam doručak za Mihajla, on se tušira, Ania dolazi?- kada je čula Anin glas Elenin izraz lica se promenio, šta ona radi kod njega ovako rano, doručak kako da ne
- da, dovodim Aniu- odgovorila je pomalo drsko i odmah je prekinula poziv. Pozvala je taksi koji je ispred zgrade bio za jako kratko vreme, Ania se jako radovala tome što će provesti ceo dan sa tatom dok je Elenu izjedao ovaj poziv od malopre. Nije znala pravu istinu, nije znala da je Mihajlo noćas teško zaspao, probudio ga je alarm koji je podesio kako bi se probudio na vreme međutim osetio je blagu vrtoglavicu prilikom ustajanja iz kreveta a zatim i slabost uz koje je došlo i obimno znojenje. Bojao se za sebe, pokucao je na vrata komšija te su mu Ana i njen muž pomogli.
-ni reči Eleni- dok mu je bilo najlošije mislio je na svoj odnos sa ćerkom i Elenom, Ana je klimnula glavom
-hajde idemo na kupanje- grubim glasom rekao je Anin muž držeći ga pod ruku. Ana je ostala u stanu da pripremi doručak dok je njen muž pomagao Mihajlu da se istušira. Nakon poziva Ana je pokucala na vrata kupatila, kada je začula da su isključili tuš progovorila je o tome kako je Elena zvala i kako će dovesti Aniu. Mihajlo se obradovao i požurio je sa tuširanjem, bilo mu je bolje čim je čuo za ćerku, dobio je snagu i volju. Obukao se dok se prelepi miris hrane širio stanom, Anin muž otišao je na posao jer je ionako kasnio. Mihajlo uopšte nije imao apetita iako nije jeo čitavu noć, čekao je ćerku koja je ubrzo i stigla.
-hvala što si je dovela- rekao je Mihajlo Eleni koja nije bila raspoložena. Nije mu bilo jasno čemu njena smrknuta faca.
- zovi me ako ti nešto treba, moram da žurim čeka me taksi- pozdravila se sa Aniom te je na brzinu otišla hodnikom do lifta.
- šta joj je? - Ana je bila iznenađena koliko i Mihajlo, niko nije mogao da predpostavi da je ljubomorna i da je brine ta strana priče.
Prvo što su uradili je doručak, pošto Mihajlo nije imao apetita doručkovala je samo Ania koju je hranio on. Ana se povukla u svoj stan. U toku dana Elena je jako često zvala Mihajla ali nikada nije davala prostoru razgovora o njima, već je samo pitala za Aniu i kad god bi Mihajlo pokušao da se našali sa njom ona bi to izignorisala. Brinulo ga je takvo ponašanje, nije znao o čemu se radi. Pred Aniom mogao je da bude isti onakav kakav bi bio da je sam tako da je čak i zaplakao dok je ona spavala. Brinula ga je cela situacija, koliko će moći da izdrži u svemu ovome, želeo je da se odvikne zasnuje porodicu sa Elenom i njihovom ćerkom, jako je to želeo i nadao se da će ta želja biti jača nego nagoni za alkoholom. Razmišljao je šta je najbolje rešenje, kako da pomogne sebi u ovoj borbi možda da kažem Eleni, odmahnuo je glavom na svoju pomisao. Nije želeo to da dozvoli, on je želeo da u Eleninim očima bude jak, pravi čovek ili barem slika pravog čoveka današnjice.
Sa Aniom je čak napravio i večeru za Elenu, napravio je pastu doduše Ana mu je pomogla ali prepustila mu je sve zasluge. Zagrljaj kojim je Ania dočekala Elenu izazvao je osmeh na njenom licu ali i na licu Mihajla.
- ostala si čak i prekovremeno - sedali su na ugaonu garnituru u dnevnoj sobi dok je Ania idalje grlila majku.
- da- rekla je uzdahnuvši, delovala je jako umorno, verovatno se tako i oseća. Mihajlo je gledao njene prelepe crte lica, video je trud na njenom licu, trud da bude stroga prema njemu, da mu ne uputi osmeh niti jedan blagi pogled.
-hajde da jedemo- ustao je Mihajlo te je postavio tanjire na sto, Elena se začudila kada je videla ovaj prizor a on se samo nasmejao njenoj faci. Seli su za sto, Mihajlo idalje nije bio gladan, nije jeo čitav dan, oseća se slabo zbog toga ali idalje mu apetit nije naišao. Ipak iz pristojnosti sipao je malo paste u svoj tanjir te je pojeo par zalogaja. Elena je zapazila kako bezvoljno i malo jede ali nije tome pridavala značaj, mislila je da je pre toga jeo. Kada su završili sa večerom Mihajlo je ustao da postavi sudove u mašinu na pranje i tada ga je glava jako zabolela i osetio je neverovatnu vrtoglavicu te se jednom drugom uhvatio za glavu a drugom se pridržavao za sto.
- hej, Mihajlo- Elena je naglo ustala sa stolice, zaboravila je na ljubomoru te ga je pridržala, samo je ćutao
-hajde do garniture, ja ću se pobrinuti za sudove- pomogla mu je da ode do ugaone gde je seo idalje žmureći. Ana je pokucala na vrata jer nije bila sigurna da je isključila mikrotalasnu. Kada je videla Mihajla kako žmureći leži i ne pomera se zabrinula se i ipak morala je da kaže Eleni o onome od jutros.
 

Najbolji prijatelji - kao roditelji Where stories live. Discover now