Najbolji prijatelji - kao roditelji

16

Došao je dan kada mala porodica ide u goste Mihajlovoj majci, nazad u Srbiju.
- sve smo poneli, zar ne- Elena se preslišavala u sebi dok je gledala u auto koji je bio prepun stvari.
- sve je tu Leno- pokušavao je da je umiri Mihajlo ali bezuspešno, dok se nije uverila svojim očima nije odustala. Krećemo na put, prvo odredište bili su Elenini roditelji, nisu dopustili da mladi odu bez pozdrava na odmor u Srbiju.
Mala Ania nije bila svesna šta se dešava, od kako je rođena bila je samo ovde gde je sada. Nikada nije imala priliku da iskusi duge vožnje autom i promene okruženja. Mihajlo i Elena bili su dosta pažljivi prema njoj u ovim trenucima jer su znali da je sve ovo jako stresno za nju. Sa bakom i dekom poigrala se a zatim se pozdravila kao što se uvek pozdravlja. Nisu želeli da pomisli da se više nikada neće videti jer bi tada bila uplašena i plakala bi.
Na zadnjem sedištu pored Aniinog dodatnog sedišta sedela je Elena. Bila je tu uz Aniu u svakom trenutku. Elena je bila umorna od pakovanja, iako joj je u tome pomogao i Mihajlo za nju je to nešto najnapornije.
- šta ako zaboravimo nešto- pitala je Mihajla koji je bio i više nego opušten po tom pitanju.
- pasoši su tu, dokumenta su tu, mi smo tu, imamo vode i hrane, šta nam više treba do Srbije, tamo takođe ima prodavnica, sećaš se, šta god ovde zaboravimo možemo kupiti tamo- bio je i više nego u pravu ali Elenine umorne oči nisu prestajale da iznova i iznova pregledaju kofere prepune stvari.
Od svog tog umora pored Anie zaspala je i sama Elena, u sedećem položaju glava joj je pala napred. Bradom je udarala u svoju grudnu kost ali se i pored naglih pokreta nije probudila. Mihajlo je to zapazio tek kasnije, u autu je svo vreme atmosferu oživljavala glasna muzika tako da i kada su bile budne nije čuo njihove razgovore. Kad-kad osetio bi da se Elena pomera i da se igra sa Aniom to ga je jedino i navelo na to da pogleda u retrovizor iznad svoje glave. Dugo nije osetio da se iko pomerio tamo iza. U retrovizoru ugledao je mamu i ćerku kako spavaju, izgledale su kao da su u dubokom snu, onom zimskom. Tek sada Mihajlo zapazio je kako Ania liči na Elenu, pozicija u kojoj su se nalazile dok su spavale bile su im identične.
Lagano je utišao muziku, polako i umereno da se one zbog toga ne bi probudile. Nastavio je voznju uz tiho pevanje pesama koje je prethodne večeri Elena prebacivala na usb.
Ima dobar ukus za muziku- pomislio je Mihajlo smeškajući se i ponovo vraćajući pogled na retrovizor u kome je ugledao Elenu.
Nakon dosta vremena Elena se probudila dok je Ania idalje spavala. Izgleda da joj vožnja prija dok spava.
-dobro jutro- tiho je smejući se rekla Mihajlu koji ju je polu zatvorenim očima pogledao. Taj pogled videla je u retrovizoru koji je zapravo jedini i videla, auto je bio okrenut ka suncu koje je već prešlo na drugu polovinu neba te je njegov bljesak dosta smetao prilikom gledanja.
Kada je videla Mihajlove oči u tom izdanju refleksno se osmehnula. Kako je prelep- pomislila je dok se topila idalje u svojoj glavi premotavajući trenutak u kome ju je pogledao.
- dobro jutro princezo- rekao je grubim glasom a odmah nakon izrečenih reči usne su mu se na jednoj strani izvile u osmeh. Bila je to spoljašnja strana, u tom trenutku pogledao je i kroz prozor.
- možeš li srećo- pitala ga je Elena pažljivo razmišljajući o tome kako on to pitanje može protumačiti.
- bilo bi mi lakše da si ovde pored mene- rekao je Mihajlo zavodnički ali veoma ozbiljno.
- mogu da pređem tu dok se Ania ne probudi- osmehnula se Elena pokušavajući da ga nasmeje i oraspoloži.
- treba ti pauza- pitao ju je idalje veoma ozbiljne face a ona je odgovorila negativno. Stao je pored puta te se okrenuo ka njoj.
- hajde dođi ovde- rekao je gledajući je dignutih obrva.
-kada se Ania probudi napravićemo pauzu da bi se polako i na miru rasanila- predložila je Elena a Mihajlo se složio sa njom. U ovom trenutku Mihajlo je svoju ruku prebacio na Eleninu butinu i dodao je gas. Elena je preko njegove ruke stavila svoju dok je perifernim vidom pratila njegov izraz lica. Osmehnuo se ali se idalje trudio da ona to ne vidi.
- jedva čekaš da ponovo uđeš u moju sobu-upitao ju je Mihajlo na kraju se osmehnuvši, Eleni je u trenutku postalo neprijatno. Nije razmišljala o tome, ni najmanje. Svo vreme mislila je o susretu sa Milicom i o tome kako će Ania napokon upoznati i drugu baku.
Ta kuća zapravo u Eleni budila je čudna osećanja, dok je bila srećna u isto vreme osetila je i nelagodu. Ipak je odatle izašla zbog nemilog događaja.
Uzdahnula je i tada je Mihajlo shvatio da njegovo pitanje zapravo i nije tako šaljivo.
- hej, nemoj da razmišljaš o onim ružnim trenucima kojih je bilo znatno manje, prisećaj se naše ljubavi, kako je cvetala dok smo bili tamo, ipak tamo je Ania i nastala, ima li šta lepše od toga- pokušavao je da je oraspoloži, zapravo je i uspeo ali to je dosta kratko trajalo.
Kako god bilo ružna dešavanja ostaju detaljnija i istaknutija u sećanjima. Mnogo je lepih trenutaka, ko bi ih sve zapamtio. Ono lepo se jako brzo zaboravi. Ružni trenuci nas jako uzruju i samim tim jako se urežu u sećanja. Odskaču od ostalih i dominantnija su.
Deo nakon sna Eleni je protekao dosta brže i zanimljivije. Brzo su se našli na granici Srbije a odmah nakon toga i u svom naselju.
Ove ulice, ova drva, ovo nebo, sve ovo ovde isto je baš kao onda kada je ostalo u daljini iza nje. Dok su prilazili kući Elena se prisećala kako je ovim ulicama Mihajlo vozio u školu njih dvoje. Kako su se jako često prepirali. Pogledala je u Mihajla i tek tada shvatila je da je uspela. Da su uspeli. Sve one svađe, sve one suze, nerviranje, iza njih je. Sada su jači nego ikada, zreliji nego ikada. Između njih sada za ruke vode svoje dete koje im je centar sveta. Za koje se trude i zbog koga bi uradili sve na svetu.
- stigli smo kod bake- rekao je Mihajlo i time je Elenu trgao iz misli. Anii se na licu nacrtao osmeh toliko veliki da joj je cucla ispala iz usta na pod auta. Mihajlo je izašao iz auta te je uhvatio Aniu i izneo je iz auta pohitajući ka kući. Eleni je na trenutak dah zastao, sada kada je ovde vidi sve trenutke i lepe i ružne, seća se svega i sve to izazvalo joj je osmeh na lice. Pobedonosno se smejala na sve te uspomene. Izašla je iz auta te je pošla za svojom porodicom, srce je počelo brže da kuca. Ponovni susret sa Milicom bio joj je stresan. Da li se promenila? Da li je ostarila? Odgovore na ta pitanja dao joj je prikaz u daljini. Milica ih je čekala ispred kuće. Ista onakva kao i pre 2 godine, prelepa i umorne face. Ovog puta ta faca bila je i prepuna oduševljenja, odmah je pružila ruke ka Anii koju je jedva dočekala. Ania je se nije plašila odmah je završila u naručju svoje bake. Milica se pozdravila sa Mihajlom i tada je iza njih ugledala i Elenu. Osmehnula se dok su joj se oči napunile suzama, umalo da zaplače. Za ono kratko vreme koje je znala Elenu zavolela ju je kao nerođenu ćerku. Nikada nije želela da se desi sve ovo ali evo nas ponovo ovde. Elena joj je prišla i zagrlile su se zajedno sa Aniom, bio je to ženski zagrljaj.
- ista si, ni malo nisi ostarila- osmehnula se Elena dok je dolazila sebi. Milica se nasmejala i odmahnula glavom.
- možda izgledom- odgovorila je Milica idalje gledajući Elenu sa osmehom.
- hajde idite unutra uneću stvari i dolazim- rekao je Mihajlo a tada se Elena okrenula ka njemu.
- pomoći ću ti- predložila je te je to i uradila. Stvari su sada bile u hodniku ispred stepeništa dok su svi sedeli u dnevnoj sobi ispijajući kafu. Ania se igrala igračkama koje je Milica donela sa tavana, nekada su bile Mihajlove, sačuvala ih je baš za ove trenutke.