"Onaj pravi"

15.deo - "Pa izgleda i tvoj.."

15.Deo - "Onaj pravi"

Ja:"Nemoj odmah da ljubomorišeš to je samo jedan Danijelov prijatelj."

Nasmejem se, a on skupi obrve.

Stefan:"Pa izgleda i tvoj.."

Prokomentariše.

Ja:"Pa i ne baš."

Stefan:"Okej, nego baš sam te se uželeo.."

Nasmeje se u kut usne.

Ja:"O stvarno?"

Upitam ga i on klimne glavom.

Stefan:"Aha"

Prišapuće mi na usnama, a onda ih spoji.

Stefan:"Vidim i ti si mene. "

Ja:"Ne znaš koliko."

Stefan:"Nažalost došao sam samo večeras, ujutru idem."

Tad mi padne osmeh sa lica i obrve skupe

Ja:"Opet. Zašto?"

Upitam ga.

Stefan:"Moram došao sam zato što me je Danijel pozvo na rodjendan i zbog tebe."

Stavi mi pramen kose iza uveta.

Ja:"aaa, nije fer."

Pobunim se.

Stefan:"Pa da iskoristimo vreme, sami u tvojoj sobi?"

Ja:"Ne. Mislim da sad to nije dobra ideja."

Pokazala sam mu na hrpu ljudi u mojoj kući i nasmejala se.

Stefan:"U pravu si. Kad se vratim."

Odjednom mu je zazvonio telefon.

Stefan:"Ovaj..izvini..."

Pusti mi ruke i izadje iz kuće.

Okej, ovo je čudno do sad je uvek pričao pored mene, a sad ide. Pa naravno da će da ode kad je ovde galama. Kako sam glupa.

Ubrzo se vratio unutra.

Stefan:"Ovaj moram da ide sada."

Ja:"Reko si ujutru."

Odmah počnem da se bunim opet.

Stefan:"Pa da, ali..."

Ja:"A molim te."

Prekinem ga.

Stefan:"Dobro."

Nasmejem se.

Otišli smo do moje sobe da bismo na miru popričali.

Stefan:"Dobro i šta ima novo?"

Slegnem ramenima.

Ja:"Nema ništa! Kod tebe?"

Stefan:"Otac me davi onim poslovima u fabrici."

Požali se odmah, a ja glavu naslonim na njegovo rame.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮