36.deo - "Pa biće nas dosta."

317 12 0
                                    

36.Deo - "Onaj pravi"

•• dva dana kasnije••

Uspela sam da nadjem posao, počinjem već sutra, a danas sam zvala Hanu kod mene.

Hana:"Još nedelju dana pa ti je rodjendan."

Kaže sva uzbuđena.

Ja:"Da, punim dvadeset. Ne mogu da verujem."

Nasmejala sam se, sama sebi.

Hana:"Gde ga slaviš?"

Upita me, a ja je pogledam.

Ja:"Pa ovde u kući."

Hana:"Koga zoveš?"

Ja:"Tebe, Danijela normalno, Igora, Viktora, Nikolu i ostale sa fakulteta."

Nabrojim sve osobe koje bih zvala.

Hana:"Pa biće nas dosta."

Ja:"Aha"

Hana:"Šta ćemo sad raditi?"

Upita me i zabaci glavu pozadi na naslon kauča.

Ja:"Hajdemo do grada da se prošetao."

Hana:"Hajde."

Ustanemo i čim se javim Danijelu izadjemo iz kuće. Šetale smo dugo, do deset sati.

Ja:"Idemo li kući?"

Hana:"Aha, ja idem opet do mojih. Ujutru ću doći kod tebe."

Ja:"Sutra počinjem sa poslom prva sam smena. Dodji tako oko tri četiri."

Hana:"Okej, vidimo se."

Ja:"Ajde."

Tu smo se razišle i svaka je otišla svojim putem. Stigla sam kući za deset minuta. Ušla sam u kuću i otišla u sobu. Legla u krevet i brzo zaspala.

•• jutro ••

Čujem alarm koji gasim i ubrzo ustajem da se spremim za posao. Brzo sam se obukla, na brzinu doručkovala i krenula na posao.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮

"Onaj pravi"Donde viven las historias. Descúbrelo ahora