"Onaj pravi"

47.deo - "Nešto mnogo lepo miriše."

47.Deo - "Onaj pravi"

•• jutro ••

•• Hana

Budim se i vidim da Antea i dalje spava. Juče mi je sve ispričala. Kakve muke ona ima sa tim Viktorom. Ustala sam i otišla da spremim doručak.

Danijel:"Dobro jutro."

Začujem njegov glas na ulazu u kuhinju.

Hana:"Dobro jutro."

Danijel:"Šta radiš to?"

Upita me i udje unutra.

Hana:"Spremam palačinke za doručak."

Napravi zbunjenu facu.

Danijel:"Ali ti si gost, šta Antea radi?"

Upita me, a ja se nasmejem.

Hana:"Spava. A i ona me smatra članom porodice tako da na neki način nisam gost."

Danijel:"Pa i ja te na neki način smatram članom porodice."

Promumljao je sebi i bradu, ali sam ga svakako čula. Odjednom je Antea sišla dole.

Antea:"Nešto mnogo lepo miriše."

Prokomentarisala je, ulazeći u prostoriju.

Ja:"To je doručak."

Antea:"Ti si pravila?"

Ja:"Daa!"

Antea:"Jaoj hvala ti!"

Zagrli me i uzme palačinke koje su sada bile gotove i krenula ka trpezariji.

Antea:"Hajde dolazite ovamo da jedemo."
Vikala je na putu ka izlazu.

Ja:"Evo i Nutele."

Počeli smo da mažemo palačinke.

Antea:"Hej, da znate ja idem sad da se spremam moram na posao."

Ja:"Srećno ti bilo."

Antea:"Hvala."

Danijel:"Ide na posao šta će joj sreća?"

Ja:"Ti to ne razumes."

Kaže i nas dve se nasmejemo.

Antea:"Da stvarno."

Otišla je gore u sobu, a nakon petnaestak minuta je izašla iz i kuće.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮