66.Deo - "Onaj pravi"
Danijel:"Ugušićeš me, polako prošlo je samo dva dana."
Kaže i ja se odvojim od njega i nasmejem.
Ja:"Znam ali opet."
Danijel:"Nego, roditelji su sad došli."
Na njegove reči mi osmeh padne sa lica.
Ja:"Molimm!"
Iz kuhinje su ušli oni, a mama je krenula da me zagrli kao i tata, ali ja sam se odmakla.
Ja:"Zašto ste došli?"
Upitala sam ih i stala pored Danijela.
Mama:"Pa hteli smo da vas vidimo."
Ja:"Da, da, ajde ne glumite. Gde ste bili kad ste nam bili najpotrebniji? Gde? Ne znate odgovor? Ja cu vam reći. Daleko od nas. Tako da nam sad uopšte niste potrebni. Uopšte!"
Viknem na njih i stegnem Danijelu ruku.
Tata:"Dušo..."
Ja:"Ne zovi me tako!"
Tata:"Smiri se!"
Kaže više kao da zapoveda.
Ja:"Vi ne zaslužujete Danijela i mene."
Mama:"Smiri se, molim te! "
Kaže mama, a ja odmahnem glavom.
Ja:"Neću, odlazite. "
Sve ovo sam govorila, dok su mi se oči sve više i više punile suzama, dok suze nisu same krenule da padaju niz obraze.
Nisam htela ništa da kazem samo sam pustila Danijelovu ruku i otrčala gore u sobu.
•• Danijel
Antea je otrčala gore u sobu, a ja prišao ulaznim vratima, otvorio ih,te im se obratio.
Ja:"Odlazite."
Kažem tiše za početak.
Tata:"Sine..."
Ja:"Više nisam baš sin. Želim da odete."
Tata:"Idemo nakon večere imaćemo goste!'
Nasmejem se sarkastično. Naravno da će da odu. Svakako bi otišli.
Ja:"Nakon večere da ste otišli i da se nikad niste vratili."
Rekavši to sam zalupio vrata i otišao kod Antee.
•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮
YOU ARE READING
"Onaj pravi"
RomanceDa li jedna noć može uzdrmati nečiji život? Odgovor je "Da!" Nakon što uradi ono što nije želela, pokušava da nastavi dalje, ali je on sprečava u tome. Njena mržnja samo raste, a on je namerno ljuti. Hoće li ta njihova mržnja prestati, kada shvate...
