"Onaj pravi"

2.deo - "Hej, Antea, ovo je Viktor."

• 2.deo - "Onaj pravi"

Ja:"Nikome, ništa."

Danijel:"Antea, toliko te dugo i dobro poznajem da znam da me sad lažeš."

Bio je u pravu. Znao me je bolje nego što sam ja znala samu sebe. Pokažem mu pogledom da sedne do mene i on uradi kako kažem. Znam da neće prestati da me zapitkuje dok mu ne kažem, tako da ću mu reći.

[•••]

Danijel:"O Bože Antea, kako si uspela tako nešto da uradiš? Šta ćeš ako Stefan sazna? Mislim da bi trebala da mu kažeš."

Ja:"Ništa, on neće saznati. Obećaj da mu nećeš ništa reći. Ja ću mu sve objasniti."

Danijel:"Jaoj Antea, obećavam i ajde kasnije ćemo o tome idemo na doručak."

Ja:"Ali ne mogu da jedem."

On skupi obrve i pogleda me prekorno.

Danijel:"Ješćeš."

Kaže u prebaci me preko ramena, te me izvede iz sobe .

Ja:"Ali...jaojjjj spusti me dole."

Vikala sam dok me je on nosio preko ramena dole do kuhinje i spustio me na stolicu.

Danijel:"Prijatno."

Govorio je dok je stavljao tanjir ispred mene.

Ja:"Hvala."

Rekla sam sarkastično.

Danijel:"A da, večeras će mi doći prijatelj."

Kaže odjednom, a ja ga pogledam.

Ja:"Pa, sta me briga."

Danijel:"Hteo sam ti samo reći, da ne bude posle nesporazuma."

Ja:"Aha okej."

Kažem i posle nekog vremena ustname i odložim tanjir u sudoperu, te odem do svoje sobe.

•• veče ••

Bila sam u svojoj sobi i gledala nešto na telefonu, dok nisam začula zvono na vratima. To je sigurno Danojelov prijatelj.

Nisam silazila, nisam htela da im smetam.

[•••]

Pogledam na zidni sat i ugleda da je vec 23h. Ovaj je i dalje ovde.

Sišla sam dole, jer samo morala da uzmem vodu, ali sam morala da prodjem kroz dnevnu da bih otišla do kuhinje i zato me je moj dragi brat zaistavio da me upozna.

Danijel:"Hej, Antea, ovo je Viktor."

Nabacim jedan osmeh na lice, te se okrenem, ali kada sam se okrenula osmeh sa lica je nestao. Nemoguće.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮