"Onaj pravi"

37.deo - "Mnogo ti lepo stoji ta uniforma."

37.Deo - "Onaj pravi"

Stigla sam ispred kafića u kojem sam našla posao. Radiću kao konobarica.

Ušla sam i otišla po uniformu. Obukla sam se i polako su mušterije počele da dolaze, a medju njima je bio i Viktor.

Počela sam da primam narudžbine, ali od njega stvarno nisam htela ali sam morala.

Ja:"Šta želite?"

Upitam ga, a on se nasmejao.

Viktor:"Meni ne moraš da pesrsiraš."

Ja:"Dobro, samo Kaži sta hoćeš."

Nisam mogla sada se prepirem sa njim.

Viktor:"Ja ću jednu kafu."

Ja:"Dobro, doneću ti."

Viktor:"Mnogo ti lepo stoji ta uniforma."

Prokomentariše, a ja prevrnem očima.

Ja:"Hvala, ali nemam vremena za tebe i tvoje komplimente. Idem imam posla."

Baš kada sam krenula, Viktorov glas me opet zaustavi.

Viktor:"Da naravno,a imaću ga i ja uskoro."

Tada stanem i okrenem se opet ka njemu.

Ja:"Kako to misliš?"

Upitam ga sva zbunjena.

Viktor:"Zaposliću se i ja ovde."

Raširim oči.

Ja:"Molim?!"

Viktor:"Da, da."

Ja:"Ti me nećeš ostaviti na miru. Zar ne?"

Upitam ga, a on klimne glavom sa osmehom na licu.

Viktor:"Verovatno neću."

Okrenula sam se i krenula sa donošenjem kafe.

Ja:"Izvolite."

Kažem i stavim kafu ispred njega na stolu.

Viktor:"Hvala i počinjem sa poslom sutra ujutru."

Ja:"Kada si stigao da razgovaraš sa šefom?"

Upitam ga, a on se pravi da me ne čuje.

Viktor:"Hm?"

Prevrnem očima i samo se okrenem i vratim nazad za šank.

Ubrzo je i on izašao, a ja sam se spremala da idem kući pošto je moje radno vreme gotovo. Presvukla sam se i krenula kući.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮