112.Deo - "Onaj pravi"
Ja:"Ali ja sam već rekla da idemo."
Pogledala sam ga onako tužno.
Viktor:"To ne pali kod mene."
Nisam prestajala.
Ja:"Onda idem sama. "
Viktor:"Ne možeš. "
Ja:"Šta? Ti ćeš da mi zabraniš?"
Viktor:"Ja sam tvoj dečko i kažem da ne možeš sama. "
Ja:"Samo si ljubomoan."
Kažem, a on prevrne očima.
Viktor:"Ma da."
Ja:"Pa onda idem sama."
Viktor:"Aff,dobro, ali idem i ja."
Ja:"Jej!"
Uzviknem srećna.
Viktor:"Loše utičeš na mene."
Ja:"Ma jeli?"
Viktor:"AHA."
Tad me oborio na krevet i počeo da me golica.
Ja:"Hahahahh. Ne....moj mo...li...m tee."
Jedva sam dolazila do daha. Tad je stao i spojio nase usne u dug poljubac.
Viktor:"Mutiš mi razum, znaš?"
Ja:"Jaoj, drago mi je"
•• sutradan ••
Ja:"Hejjj!"
Pozravila sam se sa Filipom, a onda i sa ovom plastikom.
Milica:"Ja se i dalje nisam predstavila. Milica."
Ja:"Rekao mi je Filip."
Rekla sam i nabacila lažan osmeh.
Filip:"Pa idemo li?"
Viktor:"Hajdee."
Hteli smo da šetamo, a tad su momci otišli da kupe nešto, a Milica mi je prišla.
Milica:"Samo da znaš Viktor je moj."
Kaže tek tako.
Ja:"Da,da baš, ajde ćao."
Milica:"Sad je tvoj, ali biće moj videćeš."
Ja:"Ajde ne lupaj gluposti."
Nije odustajala.
Milica:"Ja sam te upozorila, ako nije sad biće, bilo to sad, sutra, za godinu dana ili dve."
Rekla je nakon čega se udaljila, jer su se momci približavali.
Viktor:"Izvolte ljubavi. Poseban poklon, za posebnu devojku."
Pružio mi je jednog plišanog medu zbog čega sam se oduševila Skočila sam mu u zagrljaj.
Ja:"Ovo jeste poseban poklon."
•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮
YOU ARE READING
"Onaj pravi"
RomanceDa li jedna noć može uzdrmati nečiji život? Odgovor je "Da!" Nakon što uradi ono što nije želela, pokušava da nastavi dalje, ali je on sprečava u tome. Njena mržnja samo raste, a on je namerno ljuti. Hoće li ta njihova mržnja prestati, kada shvate...
