94.deo - "Ne znam o čemu pričaš."

259 12 2
                                    

94.Deo - "Onaj pravi'

Filip:"Vidi, ne želim nista da uradim Antei samo sam hteo da je pitam nešto? Jedan savet."

Ja:"Ma slobodno, on mi nije dečko. Ne znam šta mu je sad."

Kažem i pogledam u njega, te u Filipa.

Filip:"Svidja mi se jedna devojka, ali ne znam kako da je pitam da izadjemo."

Ja:"Pa pitaj je slobodno, ako te odbije nemoj da staješ nego nastavi dalje da se boriš za nju, na kraju ćeš uspeti. Samo nemoj ni preterivati i biti previše napadan."

Kažem u nadi da mu dam dobar savet.

Filip:"Hvala, nadam se da možemo biti prijatelji."

Ja:"Naravno."

Otišao je, a ja sam se okrenula prema Viktoru.

Viktor:"Šta?"

Upitao me je, kada je ugledam moj izraz lica, a ja njegovo pitanje dodatno podignem obrve.

Ja:"Ljubomoran si?"

Viktor:"Ne."

Ja:"Ma ne, moja baba je."

Viktor:"Ne znam o čemu pričaš."

Podigao je ramena i sklonio svoj pogled u stranu.

Ja:"Samo je hteo da pita za savet, a ti odma ljubomorises i odakle ti ono "Dušo"?"

Viktor:"Uff, ajde idemo."

Promenio je temu, a ja sam samo prevrnula očima.

Ja:"Ajde."

Šta mu je? Uff, ljubomoran je, ali zašto? Kad smo otišli u hotel, on se bacio na krevet, a ja sam otišla kod Teodore. Uletela sam u sobu i videla ih kako stoje jedan ispred drugog i gledaju se. Samo što se ne poljube, ali kad su videli mene oni su se odvojili jedan od drugog.

Ja:"Došla sam u nezgodnom trenutku?"

Upitam ih nesigurno.

Teodora&Luka:"Ne! Da!"

Rekli su istovremeno, a onda se pogledali.

Ja:"Okej, idem onda."

Kažem i krenem ka vratima, ali me Teodora zaustavi.

Teodora:"Ne, ne idi."

Uhvatila me za ruku i povukla da sednem.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮

"Onaj pravi"Donde viven las historias. Descúbrelo ahora