Kada ljubav porani

6

Viliam je ispratio skoro do kuce zaleci se kako je opet izgubio od nje na turniru. Nikada se ljepse nije provela i htela je pokazati roditeljima "trofej" koji je osvojila.  Usla je u svoje dvoriste  blago  podizuci glavu  ka tijelu koje je lezalo malo ispred njenih vrata. Nikada brza i preplasenija  nije bila.

-" ne zovi nikoga molim te"

Lice momka koje je  ugledala bilo je blijedo, iz majice se krv cijedila dok je on polu svjestan gledao u nju.

-" Moramo pozvati pomoc, umreces, krvaris"

-" ne molim te nemoj"

Njegov lice za nju bilo je najljepse lice koje je vidjela u zivoti.  Te sitne tamne oci koje su se blago presijavale  su bile nevjerovatno neobicne i lijepe.  Kovrdze njegove kose su padale preko njegovog lica, a blage pune usne su bledjele od bola. Nije bio dobro i imao je ranu na stomaku iz koje krv izbija u mlazu.

-" Moramo uci u kucu"

Rekla je uzpaniceno dok ga blago povlaci na sebe mrmljajuci da nije dovoljno jaka.

-" Moras stati na svoje noge, moze li pokusati"

Ona nije znala da je u svom zagrljaju drzala  djavola licno, nije znala da podrhtava od straha da ne umre momak koji nju zeli mrtvu u koliko plan ne uspje.  Ilay je imao snage da i nju uzme u narucje ali maksimalno se trudio da odglumi kako je lose. Ustao je na noge i sto sporije hodao kroz maleni dnevni boravak uredjen bas kao i kuca skromno, neobicno i sa stilom.
Legla ga je na krevet, skinula njegove patike i makazama brzinski iskidala bijelu majicu.  Nije trebala, nije ni zeljela ali njene oci su se stopirale u akciji dovoljno dugo da osmotri njegove razvijene grudi i  par redova trbusnih misica koje je imao. Boze osjetila je toplinu u svojim obrazima i krivicu jer decko samo sto ne umre, a ona ga gleda sa odusevljenjem.

-" Boze, moramo zvati doktora"

Kada konacno dodje k sebi i ugleda rupu na njegovom stomaku isti tren je krene ustati da potrazi Vilijama no, Ilay je oprezno glumacki povuce za ruku.

-" Ne molim te, ti uzmi konac i sredi... Ne smije niko znati da sam ovde"

-" dobroz dobro ja cu, molim te ostani pri sebi, reci mi sta da uradim.. kako da uradim nemoj sa mi umres na rukama"

Uspaniceno je govorila dok uzima najcvrsci konac i krivudavu iglu koju je koristila da svojoj macki zasije odjecu za zimu. Drhtavo je prisla sa kutijicom za prvu pomoc te ga uzela za ruku

-" Molim te nemoj da umres"

Ilay posmatrao je polu zatvorenim ocima njenu kosu uredno pokupljenu do pola sa sarenkastom maramom, njene uci su bile pune suza i cinilo se kao da je svoju bol prenosio na nju jer izgledala je kao da nju boli, a ne njeg.

Nikada prije nije pokazao bol, prosao je i gore povrede od ove i samim tim bol nije bila toliko jaka za njega. Sad vec nije glumio, disao je ravno i cudio se devojci koja je fizicki veoma privlacna kako place i previja njegovu ranu.

-" da li si dobro molim te reci mi da si dobro"

Obrisala je svoje suze cistim dijelom ruke.

-" hvala ti"

Rekao je tiho dok se blago pomjera  na sofi.

-" Da li si kriminalac?"

Upitala je po malo operzno. Ali on nije odgovorio na njeno pitanje

-'da li cemo upasti u nevolju  ako te nadju ovde?"

-" ne, nisam kriminalac, samo sam decko kog je otac uspjeo sa povredi"

Bolno je jauknuo lazno dok se ona isti tren opet rasplace.

-" kakv je to otac mogao sa povredi sina ovako."

Rekla je tiho dok ga pokriva i provjerava njegovu temperaturu. Ilay  se pravio da spava na sofi gotovo cijelo vece dok je povremeno pratio nju  koja ga tuzno gleda.

-" tata, cao"

Panika ga uhvati, ali nakako je imao osjecaj da ona nece reci za njega. Ako bi rekla plan bi propao i isti tren bi morao da je otme.

-" Zoi jesi li dobro?"

-" jesam tata, sad sam zavrsila trening pa sam malo crvena u lice. Pobjedila sam na turniru danas"

-" bravo mila moja, falila si nam. Nemoj puno da se umaras"

-" i vi ste  meni falili"

-" Zoe cuvaj se budi oprezna posebno ovih dana"

-" Hocu tata ne brini.. da li se nesto desilo"

-" razgovaracemo o tome kroz par dana,  za sada samo budi oprezna"

"Prokleti gad"

Pomislio je dok slusa njegov glas. Vjerovao je da ce moci da pogleda neke detalje na njen lap top kada ode da spava medjutim Zoe cijelo vece nije spavala. Bila je pored njega i konstantno mjenjala obloge i mjerila temperaturu.  Navikao je da sam previja svoje rane, da sam ceka da bol nestane medjutim sada Zoe devojka od koje nije ocekivao ovakvu toplotu bila je uz njega i nekako njena briga ga je tjerala da se osjeca sigurno da zaspe jer rana vraski je boljela ako izuzme cinjenicu sa je on Lonley i da nikada ne pokazuje slabost.