Kada ljubav porani

27

-"  Ilay"

Osjetim  da me neko dohvati po ramenu, ali ne podizem glavu dok sjedim u cosku bolnice.

-" Ilay majstore"

Ivek i Meyan su  stalu ispred mene pokusavajuci da me dozovu, ali nisam se pomjerao. Cuo sam samo da je pacijent zivotno ugrozen i da je nece spasiti ako nesto odmah ne preduzmu.

-" Zar ce jedan kriminalac za kog zna apsolutno svi na nasem velikom kontinentu samo sjedeti na pod i plakati?"

Dzerardov glas me natera da podignem glavu i da ga ugledam sa par ljudi ispred sebe

-" Ilay Lonley, bisi ni u najgirim situacijamc bio ovakav"

-" Zar moze gore od ovoga?"

Uzeo je moje krvave sake te kad podigne ruku domtorica odmah pritci da ocisti rane  i da ih previje.

-" Uvijek moze gore od najgoreg, brzo se proculo gde si, nisi trebao raditi nigde jer i najmanji podatak je potreban da te nadju."

-"Mislio sam..."

-" ljudi kao mi Ilay nikada ne nastave normalno sa zivotom i to moras da znas. Ti si Lonley  mozda ne izgleda tako ali si glavna osoba naseg podzemlja  ne samo u tvojoj drzavi, ne samo u mojoj drzavi vec i ovde kada radis u fabrici kao obican covek daleko od kriminala."

-" Niko se nije usudio da mi pridje osim rodjenog oca"

-" Da, jer saznali su da vise ne radis sa njim, misle da radis sam... cekaju da napadnes, a ne znaju kad i kako, dok jure tvog oca da ga ubiju jer je sada obican stakor"

-" Ne treba da ga jure, licno cu da ubiti"

Mirno sam rekao dok povlacim ruke ka sebi sada obmotane bijelim zavojem.

-" Moji ljudi ce krenuti sa tobom, krenucu i ja takodje."

-" ne mogu opet u te vode obecao sam Zoe"

-"Lonley ne zelim te u svoje redove, vec zelim da ti pomognem da ubijes svog oca, uzmes mu sve sto je ostalo i odes daleko Ilay, daleko od svega ovoga. Znmm mesto gdemozes otici da te vise nikada niko ne vidi i ne prepozna"

-" Zoe Huerta?"

Isti tren sam ustao kada doktor izadje iz sale.

-" Gospodine Ilay jako nam je zao"

Zapoceo je doktor dok mi se stvara tama ispred ociju, a Meyan me hvata da ne padnem na pod.

-" Zao nam je"

-" nemoj ti meni ZAO NAM JE!"

Drhtavin rukama hvatam doktora za vrat i probijam ga iz zid.

-" Znas li ti ko sam ja!? Ubicu te, ubicu sve do kojih ti je stalo! Idi u salu spasi moju zenu odmah!"

-" Gospodine Ilay!"

-" ubices ga!"

Dzerard me hvata za ruku i povlaci sto dalje od doktora koji pada klizeci u pokusaju da uhvati vazduh. Ne znam sta su mu pricali znam samo da sam pao opet na pod i po prvi put poceo plakati. Plakao sam  i vristao njeno ime, molio sam Boga da mi ne radi ovo. Ne nju, ne samo nju sve mi uzmi nemoj Zoe.

-" Ilay molim te nemoj to da radis sebi, ne trebas sebe da kaznjavas molim te"

-" Gospodine Ilay dacemo sve od sebe, vec davamo sve od sebe. Stanje vase zene je na zalost veoma kriticno, izgubila je plod, iskrvarila je gotovo do smrti. Na zalost ne mozemo da uradimo  nista"

-" Pogledaj me doktore"

Obrisao sam suze sakama

-" Ubijacu, pravicu krvoprolice, a tebe cu prvo da ubijem!"

Dzerard je objasnjavao doktoru moje stanje kako ne bih zavrsio u zatvoru. Cak mi je i Ivek govorio da necu moci nista popraviti ako me strpaju u zatvor zbog prijetnja...

Zoe umire i ja ne mogu uraditi nista da je spasim...