Kada ljubav porani

17

Njegov pistolj je stao pored njene glave dok joj vezane ruke stavlja iza ledja.  Tata sa nekim potpuno nepoznatim ljudima stajao je mirno pustajuci sve Ilayeve ljude da prodju bez rijeci.

Nema policije, nema vojske i to je jasan znak da covek kog je idealizovala ipak ne smije pozvati specijalne jedinice  jer bi svi saznali istinu o njemu i o tome da ima mene.

-" Ne plasi se, hodacemo mirno, ti ces biti ispred mene. Necu te povrediti"

-" Ilay"

Tiho je prosaputala istim tonom kao i on...

-" reci mi jos nesto, bilo sta"

Htela je opet da osjeti topao dah na vratu dok joj sapuce. I nije se plasila sta se sve moze desiti, plasila se da nastavi dalje svjesna da je Ilay za manje od 10 minuta samo uspomena. Kako je ikada mogla da osjeti bilo sta prema lazovu i kriminalcu?  Znala je od pocetka da nesto ne valja ali  sve u njoj je ostajalo pored njega.

-" Volim miris vanile u tvojoj kosi Zoe, da sam samo par dana ostao duze u kolibi sa tobom ne bi sve stalo na poljubcu. Jako bi te uzeo, dugo bih bio u tebi i samo bih te terao da uzivas"

Rekao je kada i poslednje auto prodje i ostanu njih dvoje okruzeni ljudima njenog oca.

-" Kao po dogovoru. Hodaces ispred mene do tacno naznacene granice nasih drzava. Pusticu je da ode cim zakoracim na svoju teritoriju"

-" ovo je nase zbogom?"

Rekla je dok pogleda u svog oca koji doziva njeno ime, no ona ne reaguje.

-" Da Zoe ovo je nase zbogom"

Koracala  je ispred njega, dok se sve jedinice njenog oca krecu iza njih udaljeni ali i dovoljno blizu da reaguju ako joj naudi.

-" Voljela bih da nije, voljela bih da smo ostali jos i da nisi bio tatin sin koji nece da pogleda zenu jer mu je tako tata rekao"

-" Ne bi voljela da te ovaj sin takao Zoe, daleko je od onoga sto ti zasluzujes. Zauvijek cu te pamtiti sve sto si uradila za mene, a kajacu se i sto te nisam na onom krevetu u kolibi uzeo na mnogo razlivitih nacina... Ali da vratim vrijeme sve bih isto, jer nisam ja za tebe"

Govorio je iskreno, znao je da posle ovoga nikad nece vidjeti Zoe i to mu je stvaralo uzasan osjecaj u tijelu.

-" Hvala sto si bio dobar prema meni cijeli vrijeme dok smo boravili u kolibi, jasno mi je bilo da je i tebi novost da se ponasas  lijepi prema nekom"

Nasmijao se ovome na sta se ona promeskolji

-" nisi nadrndani tatin sin iako sam te tako nazvala, imas osjecanja iako se trudis da ih drzis po strani... treba ti ljubav da bi i ti svoju nekom mogao da pruzis"

-" trebalo bi da se plasis bar malo Zoe"

Cula ga je da se nasmijao sto i ona uradi. Malo ih dijelilo, svega 20 koraka do razdvajanja.

-" znam da me cuvas i vjerujem ti u to"

Izgovorila je, a on kada krene da je okrene ispred sebe kako bi gledala u svog oca i kako bi je pustio zacuje zvuk pistolja koji se oglasi.

-" nek' umre drolja ovog skota"

Cuo je kroz maglu dok Zoe pada  u njegovo narucje  i preplaseno dodiruje svoju ranu.

-" Zoe!!! UBICU TE!"

Vrisnuo je ka strani svog oca odakle je dosao metak, dok je privlaci sebi i stiska njenu ranu

-" Ilay brzo dolazi odavde, bezi na svoju stranu!"

Govorili su  u glas ali je on nije pustio, nije mogao da se odvoji od nje koja polako sklapa oci i pokusava ga dozvati snazno stiskajuci njegovu ruku.

-" Bjezi, Ilay molim te idi"

Pokusala je reci, ali on se nije pomjerio od nje.

-" Nemoj da zaspes Zoe, ostani sa mnom! Gledaj me, molim te gledaj u mene"

Nisu pucali u njega ali su meci prolazili sa obje strane dok se njegova ekipa nije povukla.

-" Zoe molim te ostani budna!"

Rekao je kada ga policija odvoji od Zoe, a hitna pomoc krene da je uvozi u auto.
Nikada nije vjerovao da bi zrtvovao sve radi devojke  sa kojom nije imao nista, ali sav strah skupio se sada kad je osjetio da njen puls usporava.