Kada ljubav porani

28

-" Idemo odmah sad!"

Ustao sam sa klupe te pogledao u Dzerarda
-" platicu sve samo da odmah krenemo".

-" Kad god zelis Ilay moji ljudi su spremni, nasa vozila su spremna... idemo odmah direktno kod tvog oca, ne znamo gde je"

Nasmijem se sam sebi te pogledam u Meyan

-" cuvaj je, sta god da  zatreba  uradi. Meyan molim te budi uz nju i cuvaj  je"

-" Ostacu ovde sve dok se ne vratis, imas podrsku od mene i naseg sefa Ilay. "

Pogledam u Ivekv u znak zahvalnosti te  krenem za Dzerardom...

-" Tvoj otac moze biti bilo gde"

-" Znam, a sada je tamo gde misli da se  najmanje nadam da jeste"

Zbunjeno me pogleda, dok  ja ulazim u auto.

-" koliba u Meksiku gde sam bio sa Zoe dok smo ga cekali. Tamo je..."

-" kako znas"

-" ja radim sa  njim ceo svoj zivot. Znam da je ili u kuci gde je nekad Zoe zivela ili u kolibi jer zasto bih ga tamo trazio"

-" Pametno, ne bih se toga nikada sjetio"

***

Tiho smo se prikradali ka kolibi dok Dzerard i dalje  gleda u mene kao da sam neko veliko otkrice. Od kad sam se rodio sam u vodama kriminala, znam svaki potez koji neko moze da napravi, nisam uzaludno bio miran i sve upijao kao sundjer. Meni je moja procjena u lokaciji bila sasvim normalna, dok za Dzerarda je bila kao da sam izmislio neku veliku stvar i patentirao je.

-" Za Zoe"

Reka sam sapatom pre nego prerezem vrat jednom od cuvara ispred kolobe.  Javili su mi da  su uradili sve sto su mogli i da od Zoe sada sve zavisi. A moja devojcica je jaka, znam da je jaka i da nece otici tek tako.

Pokazem rukom ka ulazu, te  kroz prozor ugledam i skup ljudi oko svog oca.

-"Bomba ne dolazi u obzir"

mirno sam rekao.

-" hocu svog oca licno da ubijem, da zna da sam ja..."

Iako je ovo znacila smrt nekih Dzerardovih ljudi on im da znam da upadnu u kolibu  mirno sam cekao, strpljivo brojao sekunde te na kraju zacujem " Cisto".

-" Ilay"

Moj otac na koljenima klecao je na podu jedini ziv od svih ljudi koje sam jos kao mali poznavao. Svi su me izdali time sto su ostali sa njim...

-" Nikada mi draze nije bilo sto te vidim... Vodite ga u garazu"

***

Nije postojala stvar kojom nisam udarao covijeka koji je jedina krva "porodica" koju imam.  Nikada vise sebe nijesam mrzeo sto imam njegove gene i sto sam negov sin. Gadim se sebi!

-" Znaci ja sam sledeci je li Roberte"

Svom snagom ga udarim motkom po ledjima dok on ispljuje krv polu ziv vezan za drvenu gredu.

-" Toliko volis svog sina da si mi priredio stvari za pamcenje, tako da osjecam se duzan da ti vratim"

-" Ostaces sam"

Cujem ga kako zacvili.

-" Ostacu sam ali srecan jer  ti vise ne hodas zemljim"

Uzeo sam klesta te mu se primakao.  Spreman sam da ga mucim, da ga mucim toliko da umre viseci na ovoj gredi. Zasluzuje da umre, zasluzuje da pati! Oduzeo mi je svo dijetinjstvo, a sada je na pragu da mi uzme jedinu srecu u zivoti. Nisam se libio da mu lomim kosti dok jauce i ponizno moli da ga ubijem.

-" Ubio sam tvoju kurvu, ubio sam ti i dijete, vise nemas nista... Nista nemas jer si izdao svoju krv"

-" Nemas ni ti nista jer si izdao svoju krv takodje"

Znam da hoce da me isprovocira.

-" Molila je da je ne ubijem, nosila je dijete u koje sam pucao sa osmijehom.. kopile isto kao i ti."

Lupao sam ga svim i svacim sto sam jace mogao.

-" Mrzim te Roberte! Mrzim te!"

Izvadio sam pistolj i ubio ga  sa osmijehom na licu koji se nedugo nakon toga pretvorio u glasan vrisak pomjesan sa suzama.

-" Trebalo je da se osjecam bar malo bolje"

Ali nisam... ne mogu biti jer sve sto imam lezi tamo u bolnici  pod upitnikom da prezivi.