Kada ljubav porani

11

Odvezao je njene ruke kada je ubaci u sobu koja je bila na drugom spratu kolibice. Dok ona obrise svoje suze i sklupca se na krevetu posmatrajuci ga sa prezirom u ocima.

-" Koji je tvoj cilj? Koliko novca trazis?"

Njen glas je bio hrabar dok se blago uspravlja uz zid iza svojih ledja.

-" Zelim da tvoj otac pusti prolaz jednom jako vaznom kamionu. Da je to uradio, sada ne bih bio ovde"

-" Nisi ni prvi ni poslednji koji mu prijeti i koji ce da izvisi"

Ostro, po malo i prkosno pogleda u njega koji spusti pogled jer mu je to malo bice izmamilo osmijeh na lice. Ona je i sada sa svojim milim glasicem okusavala da ostane hrabra ali njene ruke su drhtale od straha, a lice joj je bilo blijedo kao krpa.

-" hoces li me stvarno ubiti?"

Sve u njemu je govorilo da ostane ono sto jeste, da bude bas onakav kakvog ga svi znaju ali...

-" necu"

Na njenom licu se pojavi mali tracak nade, dok on shvata da nije mogao nista reci sada kada ga gleda oci u oci. Nije bio spreman da prihvati sam sa sobom cinjenicu da njena briga o njemu nije smeksala njegovo srce. Ona je ostajala budna radi njega kog nije poznavala...

-" Znas da moj otac nije covek koji ce pasti na igrice?"

-" Da li je ikada iko drzao zarobljenu njegovu kcerku? Da li je iko znao da postojis?"

Naslonio se na dovratnik dok ona i u ovom trenutku posmotri njegovo tijelo, snazna ramena i perfektno lice.

-" Trebam ti ziva"

-" rekao sam da te necu ubiti osim ako tvoj otac ne odbije da saradjuje"

-" Koliko dugo ce trajati sve ovo?"

-" par dana"

Odgovorio je mirno

-" Hteo sam da te zakljucam ovde ali sam shvatio da odavde ne mozes pobjeci, a da ne umres u sumi."

-" Pripazi ranu na stomaku"

Rekla je dok se ustaje i sklanja cebe kako bi se pokrila. Lezerno kao da nije kindapovana.

-" Necu bjezati, saradjivacu sa tobom."

-" Sta je caka?"

-" Nema cake Martine"

Pogledala je u njega pre nego svuce bade mantil sa sebe i ostane u pidzam mimi maus.

-" vjerujem da to nije tvoje pravo ime, kad si mi ga rekao zastao si par trenutaka pa sam shvatila da je sansa 80% da lazes."

Nasmijala mu se vedro

-" i da ti si bandit kog su upucali na granici. Nekako sam to osjecala ali vjerujem ljudima. Ilay zar ne?"

-" Ilay..."

-" ja sam Zoe, nisam slagala za ime... U koliko mi obecas da mi neces nauditi dok se dogovaras sa mojim ocem, ja obecavam da cu biti dobar taoc necu bjezati, ne moras me drzati pod kljucem i brinuti da li smisljam neki plan."

-" u cemu je caka, opet pitam...?"

-" caka ne u tome sto ako odem ziva odavde, vise necu moci da imam bastu, sjajne prijatelje i selo koje volim. Upoznao si deo mene koji uziva u basti i prirodi ali kad tata sazna drzace me uz sebe i to ce znaciti da vise necu moci uzicati u svom zivotu. Pobjegla ja ili ne kad sve ovo prodje ja se vracem u kucu koju ne volim, sa ljudima koji moje zelje nikada nijesu shvatali dok nijesu krenuli sa svojim karijeram."

-" Nisu te podrzavali da radis u basti?"

-" podrzavali su me samo da upisem fakultet koji oni vole, da tata nema fotelju u ovoj drzavi vec u nekoj drugoj ja bih studirala politiku... na svu srecu mora da me krije i tako ja radim ono sto volim"

-" ne mogu da ti vjerujem... zato, jedan pogresan korak i nista me nece spreciti da te ubijem"

Rekao je ostro, vise sebi nego njoj jer... ostao bi ovde da je saslusa. Da prica sa njom, rekao bi joj sve o sebi, sve svoje strahove i patnje jer ima to nesto... Od prvog trena je znao da ona ima to nesto.

Plasila ga se, nije to krila ali njegovo lice joj je govorilo da taj decko nije los, taj decko ima puno dobrote dok se skriva iza pistolja.  Nije bila sigurna kad je posumnjala u njega ali znala je da grijesi od kad ga je uvela u svoju kucu. Zatvorio je vrata, dok se ona smjesti u krevet... Plasila ga se ali opet  nekako je znala da je nece povrediti.

Legao je na neudobnoj maloj ugaonoj fotelji i gledao u plafon pitajuci se sta mu je! Plan je odradjen, ali on ne bi trebao da bude ovakav!