𝑼𝒏𝒂𝒑𝒓𝒆𝒅 𝒛𝒂𝒑𝒊𝒔𝒂𝒏𝒐🖤

XVII

U stanu u kom su nam popodnevni sati leteli i da ne opazimo, sedeli smo na terasi, istoj onoj na kojoj su se tata i Ruža posle svih ovih godina ponovo pronašli i na kojoj su rado sedeli, nasmejani i usmereni jedno na drugo. Grad je polako u letnjem sumraku tonuo u vrevu a do nas buka kao da nije dopirala jer smo koristili poslednje trenutke samoće, pre tatinog i Ružinog povratka

- Kada sam te prvi put video posle svih ovih godina, iskreno sam se plašio da neću prepoznati Đinu koju sam poznavao i od koje sam otišao

- Ja sam se bojala da će se ispostaviti da smo se toliko promenili da nas više ništa neće spajati pa čak ni uspomene

- Skoro da si ista Đina. Ne mislim na izgled jer si zaista lepša nego ranije, više mislim na sve one osobine zbog kojih ljudima postaneš draga tri minuta nakon što te upoznaju. Mada, osmeh ti je i dalje isti

- Ti se jesi promenio. Ranije nisi bio toliko otvoren, nisi bio toliko odlučan, sazreo si. Verovatno je i do toga što si se oženio ali zaista si postao muškarac - prećutala sam sve ono što se u mislima rojilo nakon našeg poslednjeg razgovora. Prećutala sam da je postao sve ono što sam tražila u drugima i sve ono za čim je moje srce gladno ljubavi u hladnim noćima i praznoj postelji čeznulo

- I što sam se u međuvremenu razveo - pogledala sam ga iznenađeno a njegov plavi, prodorni pogled već je bio usmeren pravo prema mojim očima - Moja najveća greška je bio brak i ponekad pomislim da se završio mnogo brže nego što je počeo. Ti si bila ono što me je činilo živim u tuđini i deo mog života koji me je naučio ljubavi a ovo je bilo sve osim toga

- Žao mi je zbog toga

- Meni nije. Marina i ja smo proveli tri godine zajedno, godinu dana u braku u kom smo shvatili da smo više voleli vizije onog drugog u glavi nego jedno drugo. Očekivao sam da će neke stvari doći vremenom, ona je smatrala da moram da se promenim da bi se to dogodilo i ono malo osećanja se ohladilo za svega par meseci. Razveli smo se dok smo još uvek imali poštovanja jedno prema drugom

- Iskrena da budem, pomalo mi je teško da te zamislim u braku

- I meni je bilo. Marina je divna osoba, zaista nemam šta ružno da kažem za nju niti je ona razlog što nam nije išlo ali ona nije bila prava osoba.

- Mislila sam da sam samo ja imala pogrešne ljubavne izbore

- Misliš li da smo bili greška?

- Bili smo mladi, grešili smo ali smo se voleli iskreno i ludački, više nego što smo bili svesni. Nismo imali sreće da trajemo, možda je do naših izbora jer kao što bi Lidija rekla, sreću krojiš spram sebe ali nismo bili greška

- Ne možeš uvek, neke stvari su unapred zacrtane. Možda tada nismo mogli da krojimo sreću sebi, možda budemo imali u budućnosti

- Možda ali nikada, ni na sekundu nisam pomislila da smo bili greška. Želim da znaš to. Sada sam ciljala na Filipa, na dve godine koje sam uveravala sebe da je pametnim ljudima dovoljno da im je stalo i da će sve biti bolje kada se budem uklopila u sva njegova očekivanja. Na kraju sam toliko menjala sebe da sam igrala ulogu iz koje sam izlazila kada god ga nema. Da me nije prevario, možda ne bih ni uvidela šta sve tu nije valjalo

- Jedino u šta sam siguran je da bi te samo budala menjala. Nisi trebala da sumnjaš u sebe, Đina jer si najbolja i najtoplija osoba koju poznajem

- Drago mi je što si za razliku od mene znao da kada nekog voliš, ne želiš da ga menjaš već ga prihvataš onakvim kakav jeste. Pod uslovom da je iole normalan - nasmejao se a ja sam slegla ramenima. Okrenuvši glavu, bacila sam pogled na sat - Uskoro dolaze. Deluje mi da više ne umem da predvidim šta će se dogoditi kad im otvorimo vrata

- Bolest napreduje, ranije joj je stanje variralo iz dana u dan, sad je to samo očiglednije. Nažalost, teško da će biti bolje

- Ali su oko nje ljudi koji je vole. Činite ogromnu stvar za nju, pogotovo ti. Znam koliko se trudiš da podmetneš svoja leđa umesto Leninih, i ona sama je svesna toga iako možda ne razgovarate o tome

- Umeš da me iznenadiš koliko toga primećuješ

- Poznajem te, Dačo, do toga je - nasmejao se dok su se niz moju kičmu spuštali trnci. Sve češće smo uspevali da se kao onih dana, odamo koliko poznajemo jedno drugo i sve češće su nam sati leteli u razgovorima. Čak i da sam sumnjala da ga poznajem, Damjan se trudio da shvatim da nijedna promena nije izmenila njegovu suštinu niti učinila da se naše duše nepovratno udalje - Ako ne bude mogla da jede, Božica je rekla da je zovem da je prikači na infuziju a ako joj temperatura ne bude spala, rekla je da je vodimo na odeljenje.

- Neće hteti, džaba se trudite. Znaš i sama koliko je odlučna po tom pitanju, ni Nebojša ne uspeva da je razuveri

- Razumem je. Ne znam zašto ali je razumem jer znam da bih postupila kao ona ako je ishod u oba slučaja isti

- Ona im time krade vreme koje su mogli provesti drugačije, u putovanjima ili na mestima koja ih sećaju na sve što su bili. Tim vremenom bi možda uspela da produži život sebi i da možda dočeka da njena deca promene odluku

- Ali bi sve bilo mučnije i bolnije. Da, imala bi više vremena ali bi bila isto imala bolje i lošije dane a da ne pominjem da bi dobar deo tog vremena proveli u bolnici. Ovako je možda najbolje

- U pravu si, Đina, isto kao što je ona u pravu da smo sebični jer nam je ona svima nešto. Nemamo prava da odlučujemo umesto nje ali bih voleo da imamo više vremena, da stvari nisu ovako nepravedne

- I ja Dačo ali su nam ruke vezane - rekla sam ustajući da otvorim vrata koja su se iznenada oglasila. Zvono je okončalo naš ukradeni trenutak i podsetilo da sve što među nama ponovo nastaje ili se tek razvija, mora čekati bolje dane. Pored tog pravednijeg i pametnijeg razloga, postojao je i onaj sebičniji kojim sam se čuvala da ne sruši tek obnovljene zidove moje duše i kojima sam štitila sebe od bola koji bi njegovim odlaskom rasparao svaki davno zakrpljeni šav na mojim ranama