Nestvarna

Prolog

Ni sama nije znala šta joj se dešava. Opčinjeno je gledala u muškarca koji se nalazio ispred nje. Crna košulja, sa podignutim rukavima do lakta, stajala mu je kao salivena, isticajući mišiće na njegovim rukama. Osmotrila je dobro njegova ramena i pogled spustila ka njegovim šakama. Pogledala je u njegove prste i poželela da ih oseti. Poželela je da njegovi prste bar na sekundu dotaknu njene usmine, da bar na trenutak budu u njoj.

-Bludnice! - opomenula je sebe u sebi. - Umesto da patiš za dečkom, ti ovde stvaraš scenarije o nekom tamo liku. Kako se zove beše? Dejan? Ne. Dušan? David? A da, Andrija. Zove se Andrija.

Vodila je unutrašnji monolog, kada su im se pogledi sreli. Nasmejao se i namignuo, što je i njoj, nesvesno izmamilo iskren osmeh. Uzela je čašu vina i otpila malo.

Po navici je uzela telefon i pogledala u njega, ali poruke nije bilo. Gde je taj čovek? Mučilo ju je. Nije bilo ni traga ni glasa od njega.

-Opusti se. - drugarica joj je prošaputala i povukla je sa sobom da igra.

-Počinjem da brinem.

-Lik te nogirao. Opusti se. - uhvatila ju je za ruke i krenula da se pomera zajedno sa Ksenijom u ritmu muzike. - Zaboravi ga.

-Ne mogu.

-Zaboravi ga bar večeras. - suptilno joj je glavom pokazala na Andriju, koji je pričao sa svojim najboljim drugom.

-Znaš da nisam takva.

-Večeras budi. Sviđaš mu se. Skida te pogledom. - nasmejala joj se i namignula. Pogledala je u njega ponovo, ali on je već gledao u nju.

Osmehom je uspeo da je razoruža, bila je svesna toga. Nije bio njen tip muškarca jer je bio plav. Ali nešto u njemu ju je privuklo. Nije znala šta.
Još jednom je pogledala u telefon, što je Anita propratila prevrtanjem očiju i uzela ga.

-A ne. Dobićeš ga tek kad krenemo kući. - uzela je njen telefon i stavila ga u torbicu. - Prepusti se draga, potrebno ti je to.

I kad je malo bolje razmislila, Anita je bila u pravu. To joj je bilo potrebno.

Gledao ju je dok ga je nesvesno zavodila. Uvijala je telo u ritmu muzike, a to ga je palilo. Želeo je da obavije ruke oko njenog struka. Želeo je da se nađe iza nje, dok ona u njegovom zagrljaju igra i meša kukovima.

Primetio ju je čim ju je ugledao. Smeđa kosa do polovine leđa ga je od samog početka mamila da umrsi prste u nju. Krupne oči su ga gledale sa puno sjaja, a njene pune usne? Želeo je da ih okusi. Želeo je da je poljubi. Želeo je da se nađe duboko u njoj. Želeo je da mu u četiri zida, njegove sobe, ona meša, naga. Nikada nije osetio toliku privlačnost, pri samom pogledu. Pri samoj pomisli.

Nije bio siguran, kako se ona i Mladen poznaju, ali trenutno je proklinjao svog najboljeg druga, jer ih ranije nije upoznao.

Zavodljivo je igrala, svesna sebe i svojih oblina, dok je kat- kad grlila svoju drugaricu. Ta ljubav koju su njih dve osećale jedna prema drugoj je bila vidljiva, opipljiva i prenosila se na druge. On je mogao da je oseti.
Kada je primetio da joj je čaša prazna, prišao je i dopunio je, što je ona primetila.

-Da li ti to pokušavaš da me napiješ? - malo pripita, sa osemhom na licu, rekla mu je kroz šalu.

-Nikad. - nasmejao se. - Još ova čaša i gotovo. - na njegove reči se ona nasmejala.

Malo su koketirali i peckali rečima, malo su igrali i ubrzo su svi krenuli kući.

Četvorica njihovih drugova, koji su se našli tu za stolom, poželeli su da nastave negde, ali njima više nije bilo do toga.
Dvoje stranaca je rečima peckalo ovo drugo, gledajući se direktno u oči, sa jedinom željom, a to je da konačno ostanu negde sami. Anita je signalizirala to Mladenu i oni su želeli da im pomognu.