Nestvarna

Poglavlje 18

Zamišljeno je sedela u svojoj kancelariji i posmatrala grad, razmišljajući o Andriji. Samo što je bio otišao, a već joj je mnogo nedostajao.

Osećaj tuge bi je obuzimao svaki put, kada bi se setila da nije pored nje. Nedostajao joj je. Da li je i ona njemu nedostajala?

I ako su se non stop dopisivali, osećala je njegovo odsustvo.

Taman je ustala i krenula ka vratima, da pita Dejana, da idu na ručak, kada je Mila pokucala na njena vrata.

- Gospodin Dejan je izašao. Rekao je da te čeka u restoranu.

- Kao da je znaoo da sam krenula kod njega. – nasmejala se i uzela torbu.

Koračala je ka restoranu, koji se nalazio u blizini firme i kucala Andriji poruku, kada je začula ženski glas kako je doziva. Podigla je pogled i ugledala Nataliju kako hoda ka njoj.

- Natalija. – kiselo se nasmejala.

- Ksenija. – blistavi osmeh, devojke ju je začudio. Šta ona ponovo traži ovde?

- Ponovo se rećemo. – njeno preterano oduševljenje ni sama nije znala kako da protumači.

- Otkud ti ovde? – pitala ju je. „Molim te nemoj da me uhodiš" – prolazilo joj je kroz glavu.

- Radim ovde. – pokazala je na knjižaru preko puta i Kseniji je odjednom laknulo. Mogla je da se opusti. – Krenula sam na pauzu.

- I ja isto. – nasmejala joj se sa olakšanjem.

- Hoćeš da mi se pridružiš? – pitala ju je Natalija.

- Možda drugi put. – u tom trenutku joj je zazvonio telefon. Dejan. – Izvini, moram da idem, brat me čeka. – rekla je i javila se na telefon. – Stižem.

- Važi se. Čekam te. – prekinuo je vezu.

Trenutak kasnije, ušla je u restoran i ugledala svog brata, kako joj maše. Tek sada je mogla olakšano da diše.

- Sve okej? – Dejan ju je pitao.

- Da, samo, upoznala sam juče jednu devojku. – sela je preko puta njega.

- Naručio sam ti. – rekao joj je.

- Hvala ti.

- I šta fali toj devojci?

- Nekako je previše oduševljena mnome. – začuđeno je rekla. – Srela sam je sad, previše oduševljenja, ako mene pitaš. Osmeha. – stresla je. – Graniči mi se sa jezivošču.

- Opusti se seko. Ne verujem da je to toliko loše.

- Iskreno se nadam da nije.

Ostatak dana provela je na sastancima. Nakon napornog dana na poslu, zaputila se ka stanu, držeći manju picu u ruci. Javila se Draganu na ulazu u zgradu i uputila ka stanu. Razmišljala je o tome da pozove Dejana i prespava kod njega.

Prvi put, od kako se doselila ovde, osetila je samoću. Prvi put, osetila se praznom.

Pravila je smuti od voća, kada se njen telefon oglasio. Čim je ugledala Andrijino ime, poletela je i javila se.

- Ćao.. – rekla je kada se njegov lik pojavio na ekranu.

- Ćao lepa. – obožavao je ove njene neuredne punđe, na vrhu glave. Njen goli vrat, prosto ga je mamio da spusti poljubac na njega. Nevoljno je izdahnuo.

- Sve okej? – zabrinuto je pitala i otpila malo smutija, a onda se uputila ka terasi.

- Da, samo mi nedostaješ.

- I ti meni. – tužno se nasmejala i sela na krevet na terasi. – Prvi put osećam samoću od kako sam ovde.

- Brzo će proći sve ovo. Kako si provela dan?

- Zanimljivo svakako.

- Nešto bitno?

- Krsmanović zahteva da budeš tu na sledećem sastanku.

- Srediću to.

- Jelena je ponovo zvala, rekla je da joj se javiš. – Jelena je bila njegova najbolja drugarica. Izdahnuo je.

- Nazvaću je. Ponovo će da me riba za Anastasiju. – Anastasija je Jelenina devojka.

- Otpustila sam Magdalenu. – slatko je slegnula ramenima.

- To ti je treća sekretarica ovog meseca. Šta se desilo?

- Nervira me, neprofesionalna je. Zna da radim na novom programu, zna da sam zauzeta i i dalje je nesposobna da obavlja svoj posao.

- A Mila?

- Mila šizi. Srediće sutra.

Zbog obimnosti posla, morali su da zaposle još jednu sekretaricu, koja bi pomagala Mili u poslu.

- Sredićeš ti to.

- Nadam se. – razmišljala je da li da mu kaže za Nataliju. Nešto joj se nije svidelo kod te devojke. A kad njoj nešto ne pije vodu, obično znači da jeste u pravu.

Izvadila je iz kese kutiju sa pastom i otovrila je.

- Upoznala sam jednu devojku. – rekla je i uzela malo makarone.

- Dobro. Često upoznajemo nove ljude. – zbunjeno je rekao.

- Ne to. – nasmejala se. – Nekako, imam čudan osećaj po pitanju nje. – krenula je da priča istu priču po ko zna koji put.

- Mislim da preteruješ. – Andrija je rekao.

- Ne znam. – rekla je i ubola poslednji komad makarone i pojela ga.

- Draga, moram da idem. Čujemo se sutra.

- Laku noć. – nasmejala se. – Volim te.

- Volim i ja tebe. Laku noć. – prekinuo je vezu. Izdahnula je i pogledala u daljinu ispred sebe. Biće ovo duga noć za nju.