Nestvarna

Poglavlje 1

-Srećna si. – njena drugarica je primetila kada su se dan kasnije našle na kafi.

-Recimo da sam i dalje pod utiskom.

-Šta ti je pobogu uradio? – Anita se nasmejala.

-Nisi spremna da čuješ. – zakikotala se i izdahnula.

Subota nakon izlaska

Topila se u njegovom dodiru dok je ostavljao poljupce po njenom vratu.

-Stani, mogli bi da naiđu. – rekla je i izdahnula. Andrija se zaustavio i pogledao je, a zatim ponovo spustio poljubac na njene usne.

-Hajdemo unutra. – rekao je i krenuli su da uđu.

-Brate, pogled je nešto najlepše što sam video. – Andrija je rekao čim su kročili u stan.

Ksenija je izdahula i prošla pored njih, krenuvši ka spratu, da se presvuče.

-Vraćam se za minut. – rekla je.

Drhtavim rukama je svlačila svoju haljinicu, presvlačeći se u pamučni šorc i belu majicu na bretele. Kroz glavu joj je prolazio Andrija i njegove usne na njenima.
Kada se pribrala, sišla je dole.

-Pa ona se i presvukla. – Andrija je rekao.

-Ovako je mnogo lakše. – rekla je i sela pored njega.

Podigla je noge i sela u turski sed i posvetila se razgovoru koji su vodili. Kat kad bi popila malo vina. Nije ni bila svesna, da su pili iz iste čaše koja se nalazila, časkom u njenim, a časkom u njegovim rukama. Njegova ruka se nalazila na njenoj goloj nozi, dok su neobavezno ćaskali. Sve što se dešavalo, bilo je tako spontano, da nijedno od njih dvoje nije bilo svesno toga.

Nakon pola sata Mladen je ustao. – Mogli bismo da krenemo. – rekao je i pogledao u Anitu.

-Da, već je kasno. Vratićeš me kući? – pogledala je u Mladena.

-Da, ne brini. – nasmejao joj se. Sviđala mu se mnogo, ali mislio je da se on njoj ne sviđa. Delovao joj je kao da ga gleda kao druga.

Ksenija je ustala da ih isprati, kada se čuo Andrijin glas. – Ostao bih još malo. Želim još malo da uživam u pogledu.

Svo troje su bili iznenađeni. Mladen je negde podsvesno i znao da bi njegov drug ostao. Dok su Anita i Ksenija, mislile da će i on poći kući. Ksenija nije rekla ništa na ovo.

Ispratila je ovo dvoje i vratila se kod Andrije, ali ga nije bilo u sobi. Izašla je na terasu i gledala ga je kako zamišljeno gleda u daljinu. Delovalo joj je kao da je to normalno. Kao da je on uvek tu i kao da će on uvek biti tu.

-Prelepo je. – rekao je.

-Rekla bih da sam zato uzela ovaj stan, ali to bi bila laž. – stala je pored njega. Rukama se navalila na staklenu ogradicu terase, dok je stajala pored njega, okrenuta, ka njemu.

-Zbog čega si ga onda uzela?

-Roditelji su mi ga poklonili.

-Poklonili?

-Moj tata se bavi građevinom. Ima svoju firmu, koju je nasledio od oca, njegov otac od dede, a koju nasleđujemo brat i ja. Zapravo cela zgrada pripada firmi.

-Sad razumem. Pretpostavljam da si i ti u toj sferi.

-Zapravo ne. Završila sam unutrašnji dizajn, to možeš da primetiš, sve ovo sam sama dizajnirala, sredila. – istakla je ponosno. – Ali se bavim programiranjem.

-To objašnjava dosta toga. Ali nećemo o tome. – pomakao se od ogradice i primakao bliže njoj. – Prelepa si. – rekao je i ponovo je poljubio.

Obavila je ruke oko njegovog vrata i u potpunosti mu se prepustila.