Nestvarna

Poglavlje 20

Bezuspešno su tragali za devojkama, ali njima ni traga nije bilo. Andrija i Mladen su pokušavali da se sete, gde bi sve mogle da budu. Jedno su znali, nisu otišle na manikir. Jelenin stari broj, odavno je bio ugašen. A Ksenija? Ksenija je sve vreme bila nedostupna.

Dva sata kasnije, poraženo su sedeli u Ksenijinom stanu. Anita je zbunjeno pratila Mladena. Bezbroj puta je pitala ko je Jelena, ali niko nije odgovarao. U jedno je bila sigurna, bili su zabrinuti, a Ksenija je bila u opasnosti.

Andrija je prišao šanku sa pićem i sipao sebi viski, koji je popio sve odjednom, a onda napunio još jednu čašu i pogledao u Anitu.

- Jelena je moja bivša devojka, a Mladenova bivša kombinacija. – rekao je.

- Bila je sa obojicom? – sa gađenjem je rekla.

- To je bilo pre par godina. – Mladen se nadovezao.

- Ja ću. – Andrija ga je prekinuo. – Upoznao sam je na nekoj žurci, nebitno, nakon kraćeg vremena smo krenuli da izlazimo. Bila je savršena devojka, savršena za mene. Sve je bilo idealno, dok njenu sliku nisam pokazao drugovima. – zamišljeno je rekao, prisećajući se. – Pre mene se viđala sa Mladenom. Mi smo bili ludi, na fakultetu, jebali smo. Mnogo. Znaš, postojale su kombinacije, u kojima smo imali prijateljski odnos.

- Takav je bio moj i Jelenin. – Mladen ga je prekinuo. – Osim seksa, imali smo i divan odnos ovako. Pričali smo o porodicama, problemima, društvu. Znao sam za neke njene drugarice, njoj sam pričao o mojim drugovima. A najviše o Andriji. Tad to nisam primećivao, nije me bilo briga, ali najviše se interesovala za njega. Nasamarila me je. Ja sam od nje napravio savršenu devojku za njega. – Anita je sve pažljivo slušala. Nije mogla da veruje šta se dešavalo.

- Kada sam saznao za njih dvoje, raskinuo sam sa njom. Jednostavno, nisam mogao da budem sa devojkom, sa kojom je bio moj najbolji drug. Kodes mi nije dozvoljavao. – Andrija se nadovezao. – Tu su krenuli problemi. Uhođenje, javljanje mojim devojkama, pretnje drugaricama, devojkama. Slala je užasne poruke, pretila je svakoj ženskoj osobi u mom životu, da će je ubiti ako se ne odvoji od mene.

- Zašto je niste tužili? Prijavili?

- Jesmo. – Andrija je rekao. – Izbola je jednu našu drugaricu. – jeza ga je prošla telom na tu misao. Šta ako to uradi Kseniji? Umro bi. – Prijavili smo je. Ima zabranu prilaska. Bila je u psihijatrijskoj bolnici, ustanovili su da je luda.

- Setio sam se! – Nemanja je rekao odjednom i svi su pogledali u njega. – Sećate se one kuće gde je često pravila žurke? Pripada njenoj baki, zar ne? Šta ako su tamo? – par puta su on i Andrija bili tamo

- Ti, ti si car. – Andrija je skočio sa kreveta. – Šta me gledate? Idemo.

Činilo mu se kao večnost, dok je pešačio ka autu. Ako se njoj nešto desi, to će biti njegov kraj. Umreće zajedno sa njom.

Vozio je kao manijak, ka kući u kojoj je nekad često boravio.

S druge strane, Ksenija nije bila svesna ničega. Vozila je ka svojoj propasti, dok je Jelena sedela pored nje. Pevale su zajedno. Smejale se zajedno. Bilo joj je čudno što je zakazala manikir kod devojke na izlazu iz grada, ali bar će se dobro zabaviti.

Jelena ju je gledala nekim čudnim pogledom, ali Ksenija nije obraćala pažnju.

- Stigle smo. – nasmejala joj se. – Hajde idemo. – parkirala se ispred dvorišta jedne male bele kućice, koju je krasilo veliko dvorište puno cveća. Crvenih ruža.

- Idi ti, stižem te ja. – Ksenija je rekla kada je ugledala Andrijino ime na ekranu. Taman je krenula da mu se javi, kada joj se telefon ugasio. – Sranje! – rekla je.