Nestvarna

Poglavlje 9

Noć je već pala, a mesec je uveliko obasjavao vodu u bazenu, kada je Ksenija stigla kući. Malo pripita od vina koje je pila ranije te večeri, činilo je da bude još opuštenija.
Bilo joj je krivo, jer je Andrija otišao ranije sa zabave. Nisu imali prilike da pričaju.

Skinula je šminku i kosu vezala u neurednu punđu, kada joj je interfon zazvonio.

- Čika Dragane. – zbunjeno se javila. Nije nikog očekivala. Pa bilo je pola 2 iza ponoći.

- Gospodin Mihajlović je ovde. – srce joj je zaigralo kada je čula ovo, a licem joj se proširio prelepi osmeh.

- Neka uđe. – rekla je sa osmehom i pogledala svoj odraz u ogledalu.

Crni pamučni šorc je više otkrivao, nego što je pokrivao, a crnog topa bez rukava, kao da nije ni bilo.
Ponovo je prevezala punđu, a onda se uputila ka spratu, skidajući deo po deo svoje odeće.

Ušla je u bazen u trenutku, kada se čulo zvono na vratima. Andrija je pozvonio jednom, ali nije bilo odgovora. Zatim je pozvonio i drugi put. Ali Ksenija nije otvarala. Zabrinuto se uhvatio za bravu i shvatio da je stan otključan.
Ušao je unutra. Prigušeno svetlo je tek malo osvetljavalo hodnik, a tako je bilo i sa dnevnom sobom.

- Ksenija? – nije bilo odgovora. Taman je krenuo da pozove Dejana, kada je ugledao crni top na podu dnevne sobe.

Izazovno se nasmejao, a zatim krenuo ka stepeništu. Tu ga je čekao crni pamučni šorc, a licem mu se proširio još veći osmeh.
Bez razmišljanja je krenuo ka bazenu, nekako je znao da je tamo. Podigao je crnu tkaninu, koja je trebalo da predstavlja gaćice koje je nosila to veče, crna tanga koja je jedva šta pokrivala. Bez razmišljanja ju je stavio u džep svog sakoa.

Stigao je do velikih staklenih balkonskih vrata i tada ju je ugledao. Gubio se pri svakoj njenoj pojavi. Trudio se da joj bude daleko, ali nije mogao. Njen osmeh je izazivao i njegov, njena pojava ga je terala da se oseća novim. Spokoj i mir koji je osećao kada mu je u blizini, nije želeo nikada da ga izgubi.

Skinuo je sako i prebacio ga preko ležaljke. A zatim krenuo da se svlači.

Gledala je u daljinu, svesna njegovog prisustva, ali se nije okretala. Nije se okretala ni dok se svlačio. Čekala ga je. Čekala ga je da priđe i obavije ruke oko njenog struka, ostavi poljubac na njenom ramenu i prošaputa nešto.
I dočekala je.

Prišao joj je i lagano je uhvatio oko struka, i približio je sebi. Poljubio joj je rame i krenuo da ostavlja nežne poljupce po njenom vratu. Nakrivila je glavu i prepustila se uživanju. Ispustila je tihi izdah kada ju je blago griznuo za uvo.
Nežno ju je okrenuo ka sebi I ona je obavila ruke oko njegovog vrata. 

- Ćao. – prošaputala je na njegovim usnama, pre nego što ga je poljubila.

Posle tri meseca, konačno je okusila njegove usne. Konačno se topila u njegovom zagrljaju.
Tri meseca rasula i u sekundi, ponovo se osetila spokojnom.

Sedeli su na ogromnom krevetu, na terasi, na donjem spratu i gledali u daljinu. Popila je malo vina I pogledala ga.

- O čemu si želeo da pričamo? – prekinula je tišinu. Čak i tišina sa njim, bila je nešto najlepše što joj se dešavalo. Ni sama nije znala kako da opiše kako se osećala.

- Razmišljao sam. – progovorio je posle par sekundi ćutanja. Razmišljao je kako da započne razgovor. Nije znao kako će da reaguje.

- Poslednji dečko koji je razmišljao, ponudio mi je brak. – rekla je kroz šalu.

- Molim? – ukočio se na trenutak.

- Šalim se. Slušam.  – rekla je sa osmehom. I ako je to bila istina, on to nije morao da zna.
- Ja, trudio sam se da se držim dalje od tebe. I bilo je lako, sve dok sam bio u drugoj državi. Kada sam došao, nisam želeo da budem u tvom prisustvu. – to ju je zabolelo. – Nisam mogao da budem pored tebe, jer bih popustio i sav moj trud bi pao u vodu.

- Zar sam toliko loša? – trudila se da ne pokaže koliko su je njegove reči povređivale.

- Ne, ti si savršena. Ja sam samo neko, ko nije za tebe. Neko ko bi te povredio. – izdahnuo je. Ovo je već na početku krenula u pogrešnom pravcu. Ostavio je čašu koju je držao u ruci I okrenuo se ka njoj.

Uhvatio ju je za ruke i pogledao.

- Ja nisam za vezu. A ti zaslužuješ nekog ko će da bude savršen za tebe.

- Ti znaš da ja imam dovoljan broj godina da procenim kad mene neko mulja? – malo se ljutnula. – Lepo kaži da želiš nešto sa nekom drugom i to je to.

- Ali ne želim. Želim tebe. Želim da budem ovde, sa tobom.

- Želiš da se viđamo, ali da ne budemo zajedno?

- Tako nekako.

- Kako bi to funkcionisalo?

- Kao veza. Nas dvoje sami, protiv svih.

- Ali ne bismo zvanično bili u vezi?

- Tako nekako. – izdahnuli su u isto vreme. – Nekako mislim da bi naš raskid loše uticao na sve i na firmu i na naš odnos, ovako bi možda stvari bile drugačije.

- Zašto odmah razmišljaš o raskidu?

- Jer ja nisam neko ko može da ti pruži ono što želiš. U redu je, možeš da odbiješ. Ništa od toga ne bi uticalo na našu poslovnu saradnju. – nije želela da pristane. Znala je da bi izašla iz tog odnosa povređena. Ali nešto joj je sa druge strane govorilo da je to to.

- U redu, pristajem. – iznenadio se na njen odgovor.

- Stvarno?

- Da. – dala je sebi novu zanimaciju. Kako naterati Andriju Mihajlovića da se zaljubi u nju. – Promenićeš mišljenje. Veruj mi.

- Sigurna si u to?

- Nisi ni svestan koliko. – nasmejala se.

- Daj sve od sebe onda. – približio joj se i spustio poljubac na njene usne. Tu je bio kraj daljeg razgovora.

-----------

Znam da sam rekla da će nastavci biti svakog dana, ali ne stižem. Zaglavila sam kod 10. Poglavlja, a obaveze me saletele sa svih strana.

Ne verujem da ću danas stići, ali se nadam da ću do nedelje ili ponedeljka da napišem još nešto ( barem da završim 10. I još 2 da napišem )
Inspiracije nikad više, vremena nikad manje.

Kako provodite ove dane? Mene ova vrućinčina ubija.