Nestvarna

Poglavlje 15

Vatra je tiho pucketala, dok je dvoje ljudi u išini sedelo ispred iste. Želeli su da dođu veče pre ostalih i uživaju malo u samoći.

Ksenija je bila oduševljena vikendicom u kojoj su se trenutno nalazili.

Bilo je jedno od svežijih večeri, trava je već uveliko kvasila njene gole noge, dok je ležala na Andrijinom ramenu. Žmurila je i uživela u pucketanju vatre, dok ju je on grlio. Osećala je mir. Imala je osećaj kao da bi mogla zauvek da sedi u tom položaju, sa njim.

Posle nekog vremena se trgla, kada je osetila njega da se pomera. Vatre više nije bilo, a njegovo nasmejano lice, ju je čekalo.

- Hajde idemo unutra. – pružio joj je ruku, koju je ona prihvatila.

Nije mogla da veruje da je zaspala. Lagano ju je vukao ka vikendici, dok je ona pospano hodala ipsred njega. Želela je da se sruši u krevet i probudi tek sutra.

- Hajde lepotice. – Andrija joj je pomogao da legne na krevet i izuo joj patike.

- Ne mogu da verujem da sam zaspala. – udobnije se namestila na jastuku.

- I ja sam zadremao.

Jedva držeći oči otvorene, gledala je u njega kako je svlači, ostavljajući je samo u gaćicama, a onda je krenuo da se svlači i on.

- Mm, striptiz. – gledala ga je spremna da ponovo zaspi. – Moraćeš ovo da ponoviš neko veče kad sam budna.

- Hoću. – legao je pored nje i povukao na svoje grudi. Poljubio ju je u čelo i zagrlio. – Spavaj sad.

Činilo mu se da joj je trebao delić sekunde da zaspi. Nasmejao se, a zatim spustio još jedan poljubac na njeno čelo i sam zaspao.

Ujutru se probudila sama. Protegla se i osmotrila sobu u kojoj se nalazila. Pogledala je na sat i videla da je devet sati. Ostali će uskoro doći.

Ustala je i na brzinu se istuširala. Obukla je sive trenerke i belu majicu, a zatim krenula da potraži Andriju. Kad li je on ustao?

Taman je izvadila telefon da ga pozove, kad je čula glas svog brata, koji je pričao sa nekim i uputila ka njima.

Andrija i Dejan su već raspaljivali roštilj, dok je Dejan pričao Andriji nešto i smejao se.

- Jutro. – prišla je.

Prvo je zagrlila svog brata, a potom prišla Andriji i poljubila ga.

- Jesi li se naspavala? – pitao ju je Andrija.

- Jesam. Kad si ustao?

- Oko sedam me je zvala ova osoba da kaže da kreće. – kartonom je pokazao ka Dejanu.

Još jednom se protegla i pogledala u njih. – Hoćete kafu?

- Ne, mi smo je sekice već popili.

- Blago tebi, uspeo si u životu. – rekla je i krenula ka kući.

- Neko je ustao na levu nogu? – Dejan je pitao Andriju.

- Znaš da nije baš jutarnji tip.

Gledala je sa prozora kuhinje, momke, koji su se i dalje mlatili oko roštilja. Andrija se smejao, nečemu što je Dejan pričao. Nekad je umeo da bude dosadan, mislila je Ksenija.

Uživala je u mirisu tople kafe i tišini, kada je čula auto da se zaustavlja. Ubrzo su ljudi iz firme krenuli da dolaze. Nezadovoljno je frknula i ostavila šolju. Nije mogla ni kafu da popije u miru.

Nabacila je lažni osmeh, dobre domaćice i uputila se ka gostima.

Celo pre podne je vladala jedna divna atmosfera. Smeh se orio dvorištem, a ni alkohola nije manjkalo. Ovo je bilo Andrijino i Ksenijino prvo pojavljivanje u javnosti, od kada su zvanično zajedno, bar pred firmom.

Svaki slobodan trenutak je želeo da provede sa njom.

Bio je tako pažljiv, da je osećala da se iznova i iznova zaljubljivala u njega.

Pričala je nešto sa Marijom, PR-om firme, kada se auto zaustavio. Svi su pogledali ka njemu i uskoro je iz njega izašla prelepa plavuša, njima nepoznata.

Andrija je u tom trenutku prišao Kseniji i ona ga je tiho pitala ko je to. Ali ni on nije znao.

Niko, osim Dejana, nije znao ko je devojka, koja je upravo izašla iz auta. Ksenija je zbunjeno gledala u svog brata, koji je prišao, zagrlio devojku ispred sebe, a zatim joj prošaputao nešto. Ona se stidljivo nasmejala i on je spustio lagan poljubac na njene usne. Ksenija je raširila oči od iznenađenja.

- Hajde da te upoznam sa ostalima. – Dejan je rekao i uhvatio je za ruku.

Upoznao ju je sa svima, a Kseniju je ostavio za kraj.

- Sekice, ovo je Dragana, moja devojka. – rekao je ponosno.

- Drago mi je. Ksenija. – Ksenija se kiselo nasmejala i pružila ruku Dragani.

- Dragana.

Iskoristila je trenutak i odmerila svoju snajku. Imala je neku čudnu, nestvarnu lepotu. Na prvi pogled se zaljubila u njene plave oči i dugu, svilenu plavu kosu. Na prvi pogled joj se svidela.

Dragana se brzo uklopila u celo to malo društvance i Dejanu je bilo drago zbog toga. Čekao je pravi trenutak da je upozna sa njima. Znao je da mu Ksenija ne bi reč rekla, ali, želeo je da bude siguran u svoja osećanja, kada je ona u pitanju.

Ksenija je proveravala štand sa pićem, kada je Anita prišla uz nju i zagrlila je.

- Ćao i tebi. – nasmejala joj se i zagrlila je. Njena vesela drugarica je imala blesavi kez na licu. – Pijana si.

- Opuštena sam. – ispravila ju je.

- Dobro opuštena, nema više alkohola za tebe.

- Ne budali. – otpila je malo koktela i pogledala u pravcu Dejanove devojke. – Ko je nova?

- Očigledno devojka. – nastavila je sa pakovanjem pića.

- Deluje mi okej. – zmislila se na trenutak. – Lepa je. Ja mu nisam bila dovoljno dobra? – zabavljeno je rekla.

- Ti si bila zauzeta. I prekini. – pogledala je konačno u Dejana i njegovu devojku. – Čim je insistirao da svi budemo ovde i čim je i nju doveo, očigledno je nešto važno. –

Prevrnula je očima, kada je videla, kako njen brat ostavlja poljubac na Draganin vrat. A kada ju je poljubio, brzinski je pogledala u svog dečka, koji je već gledao u njenom pravcu, pričajući sa Mladenom o nečemu.

- Ogovaraju nas. – rekla je Aniti.

- Otkud znaš?

- Gledaju u nas. – nasmejala se. – Hajde, idemo kod njih.

I bila je u pravu. Samo par minuta ranije, Andrija i Mladen su pričali o Kseniji. Mladenu nije jasno kako nisu od početka primetili sličnosti između Dejana i Ksenije. Bili su skoro isti.

- Draga. – Andrija je rekao, pre nego što se Ksenija uvukla u njegov zagrljaj.

- Nedostajao si mi. – podigla se na prste i slatko ga poljubila.

- A je l'? – nasmejao se i pomazio je po kosi.

Rečima nije mogao da opiše koliko ju je voleo. Sama pomisao da nije pored njega, ubijala ga je.

Do kraja večeri, uživali su u prekrasnom društvu. Sve je izgledalo savršeno. Osim malog detalja u pozadini, kog niko nije primetio. Zapravo, ženskog detalja. Devojka, smeđe kose, je posmatrala sve što se dešavalo u dvorištu.

Po poslednji put je nevoljno izdahnula i krenula ka svom autu. Uskoro će se sve promeniti, uskoro će doći njenih pet minuta.

............

Oprostite što me nema, ali bila sam bolesna, posle toga su me uhvatili ispiti i onda nisam nikako mogla da pišem.

Uskoro će kraj priče, biće kraća nego što sam planirala, ali sve ovo se tako odužilo.