Nestvarna

Poglavlje 5

Popila je malo vode i navalila se na stolicu, pa pogledala u svog brata.

-Prejela sam. – nasmejala se i pogled joj je odlutao ka telefonu. Od Filipa ni traga ni glasa od juče popodne.

-Slušam. – Dejan je rekao.

-Šta?

-Koliko je to među vama ozbiljno?

-Anita i njegov najbolji drug su u fazi muvanja, pojma nemam. Tako smo se upoznali. Nakon izlaska, nas četvoro smo došli kod mene u stan, posle nekog vremena ovo dvoje je otišlo, ostali smo samo Andrija i ja, tad se desilo prvi put. Posle par dana smo nas četvoro izašli na kafu. Sinoć se desio drugi put i to je sve.

-Zbog njega si kasnila?

-Da. – prisetila se na trenutak njih dvoje u bazenu.

-Znači ništa ozbiljno.

-Ništa ozbiljno. – rešila je da prećuti činjenicu da joj nije izlazio iz glave. Bukvalno je mogla da ga zamisli u svakoj mogućoj pozi. Svaka njena fantazija je imala njegov lik.

-A Filip?

-Šta sa njim? – osetila je napetost u grudima.

-Gotovo je?

-Onog trenutka kada je doneo odluku da nestane na mesec dana, doneo je odluku i da je među nama gotovo. Vratio se. Došao je kod mene. Rekao mi je kako ga je sve gušilo i morao je da ode. – tužno se osmehnula. – I ako mi je rekao da ga ja nisam gušila, znam da laže. – zamislila se na trenutak, a potom trgla i pogledala u brata. – Takođe mi je rekao i da treba da se venčamo.

-Mora da se šališ. – iznenađeno je pogledao u nju.

-Ne. Tu odluku je doneo kada je nestao. Razmišljao je u toj svojoj vikendici ili gde je već bio i došao do zaključka da bi trebalo da se venčamo.

-I šta si mu rekla?

-Isterala sam ga napolje. – istakla je očigledno.

-To je moja sestrica. – ponosno je rekao. – Znači ovo između tebe i Andrije nije ozbiljno.

-Aman, rekla sam ti već, samo seks. – prevrnula je očima.

-Pazi se, muškarac kao on, nije za devojku poput tebe.

-A kakav je to on? – navalila se na sto i stavila ruke ispod brade.

-Ženskaroš, da ne kažem kurvar.

-Ne brini bato, neću se udati za njega.

I ako je bila svesna te činjenice, zabolele su je njegove reči. Videlo se iz aviona da je Andrija od onih muškaraca koji će danas biti tu, a već sutra će tražiti drugu. Nije se zadržavao.

Imala je želju da se sredi, da se dotera samo za njega, ali nije želela da on to zna. Zato je na sebi imala teksas šorc i crni top, koji je pokrivao samo njene grudi, otkrivajući njen stomak. Ležerna odeća u kojoj se osećala prijatno, sa dozom seksepila, koji je samo ona znala da iznese.

Hrana je bila postavljena, vino ohlađeno, samo je još trebalo on da se pojavi. Čula je interfon i javila se.

-Dragane. – rekla je.

-Gospodin Mihajlović je tu, rekao je da ga očekuješ.

-Neka uđe. – rekla je i prekinula. Otključala je vrata stana i još jednom pogledala svoj odraz u ogledalu. Imala je ogromnu tremu.

Srce joj je lupalo trista na sat, ni sama nije znala zbog čega. Kolena su joj klecala, grlo se sušilo.

Čula je zvono na vratima. Zar je već stigao? Izdahnula je i otvorila vrata. Plavušan, zelenih očiju se nalazio isped nje, dok mu je lice krasio prelepi osmeh, otkrivajući dva reda blistavo belih zuba. Delovao joj je tako savršeno.

-Ćao. – rekao je i spustio poljubac na njen obraz. – Mogu da uđem?

-Ćao. – blesavo se osmehivala. – Naravno. – sklonila se u stranu kako bi prošao.

-Ovo je za tebe. – pružio joj je buket belih ruža. – Delovale su mi tako nežno i podsetile me na tebe.

-Hvala ti. – sad je ona bila ta koja je ostavila poljubac na njegov obraz.

-Večera je spremna. Nadam se da voliš italijansku kuhinju.

-Obožavam je. – oduševljeno je rekao.

Nakon ukusne večere, uzeli su belo vino i seli na terasu. Beograd je već uveliko krasilo zvezdano nebo. Oboje u svojim mislima, pili su vino i gledali u noć.

-Mogla bih zauvek da sedim ovako i posmtaram grad. – rekla je.

-Osećam spokoj. – nadovezao se. – Mir.

-Upravo to. – rekla je i pogledala ga. – Mir. – u njemu je iz njoj nepoznatog razloga videla mir. – ostavio je čašu na mali stočić, koji ih je razdvajao i okrenuo se ka njoj. Morali su da obave ovaj razgovor kad tad.

-Još jednom želim da kažem da nisam znao da si ti Dejanova sestra.

-Znam. Videla sam kako si bio iznenađen kada si me video.

-Iskreno, ne znam kako mi nije palo na pamet da povežem ono veče.

-Nisi mogao da znaš, uostalom imali smo drugu zanimaciju.

-O da. Sećam se. – počešao se po bradi i nasmejao.

-Znači ti si treći naslednik firme. Pa da. – sinulo joj je. – Anita mi je rekla nešto o tome, samo što nisam povezala.

-Pričale ste o meni?

-Da, onog dana kada smo vas čekale na kafi.

-I o čemu ste još pričale. – krenuo je da je poljubi.

-To je tajna. Moraćeš da živiš u neznanju. – približavala mu se.

-Toliko mi deluješ nestvarno, da si bukvalno sve o čemu razmišljam, ti u mom zagrljaju. Jedino mi tada deluješ stvarno. – rekao je i poljubio je. Tu je bio kraj njihovog razgovora.

-Moramo da prestanemo sa ovim. Svaki put kad krenemo malo ozbiljniji razgovor mi se poseksamo. – ležali su na podu terase. Ona je bila naslonjena na njegove grudi, dok je on prstima šarao po njenom telu.

-Ne želim  da prestanemo sa ovim.

-Ne želim ni ja. – podigla se malo na više i poljubila ga.

-Mogu da prespavam ovde?

-Naravno. – udobnije se smestila na njegovo rame.

Narednih dana su pronašli neki zajednički ritam. Nakon posla, on bi kasno uveče dolazio kod nje. Pogledali bi po neki film, večerali, malo popričali. Poseksali se.
Na prvi pogled, sve je delovalo kao savršena veza, dvoje ljudi, koji su izgledali savršeno jedno za drugo. Toliko spontanih dešavanja, toliko usklađenih pokreta. Kada bi doručkovali, oboje bi nesvesni te spontanosti, dopunjavali jedno drugo. Kada bi zajedno sa Anitom i Mladenom bili u kafiću, dopunjavali bi rečenice jedno drugome. Njegova ruka bi uvek bila prebačena preko njene stolice.

Polako su upijali vrline i mane, koje je ova druga osoba posedovala, a da nisu bili ni svesni toga. On joj se uvukao pod kožu na sve moguće načine i to ju je ubijalo. Znala je da će jednog dana samo otići. Da će nestati i znala je da će je mnogo boleti.

Za mili sekundu sve ono što je gradila sa Filipom, bilo je nebitno, zaboravljeno, jer je u životu imala njega. Muškarca, koji je činio da se ona oseća voljeno.