Nestvarna

Poglavlje 12

- Ti! – štrecnula se kada je čula glas svog brata iza nje. Okrenula se nesigurno i pogledala ga.

- Ja?

- Da, ti. – prišao joj je kao ljut.

S obzirom da se nisu sreli na poslu, jedva je čekao da je sretne na ručku kod roditelja.

- Ti mala bezobraznice.

- Šta se dešava? – pojma nije imala šta je hteo.

- Ovo ste uradili sad i više nikad. – stao je ispred nje i prekrstio ruke na grudima. – Ostavili ste mi firmu, milion poslova i sastanaka. Milion obaveza i pobegli.

- Hteli smo da budemo malo sami?

- I sve ste svalili na mene. – podigao je obrvu.

- Jebi ga batice, nekom je život majka, a nekom maćeha. – potapšala ga je po ramenu, sa dozom humora i krenula da ga zaobiđe.

- Videćemo, kada budem rekao Veri.

- Ne bi se usudio. – pripretila mu je.

- Iskušaj me.

- Ksenija Pavlović! Kuhinja. Odmah! – čula je glas svoje majke.

- Sranje! – rekla je. – Idem!

- Šta si uradila?

- Pojma nemam. – slegnula je ramenima i pošla ka kuhinji.

- Da mamice.

- Nemoj ti meni mamice. – pripretila joj je prstom. – Zašto mi nisi rekla?

- Rekla šta? – bila je zbunjena.

- Da te je Filip prevario. – zabrinuto ju je pogledala. – Kako si? – laknulo joj je. Mislila je da misli na nju i Andriju.

- Dobro sam. Ja zapravo nemam dokaz da je on mene prevario. – slegnula je ramenima.

- Šta se uopšte desilo među vama? – iz navike se popela na površinu radnog stola, otvorila kanticu sa kremom, koju je Vera uzela za palačinke i veliku kašiku.

- Nestao je na mesec dana. – uzela je malo veću količinu krema i pojela. – Onda se pojavio i rekao kako je morao da iskulira. – pogledala je u majku i nastavila da jede krem. – Mesec dana je kulirao. Sve ga je gušilo. Ja sam ga gušila. – iznervirano je rekla.

- Ti znaš tako da deluješ na čoveka.

- Mama!

- Ostavi taj krem. – uzela joj je kanticu. – Sad će ručak.

Nakon ručka, sedeli su na terasi njihove porodične kuće. Vera je za svoje mezimce, napravila njihov omiljeni kolač i limunadu.

Uživala je u suncu i pila limunadu, kada se čuo glas njene majke.

- Andrija je lep dečko. – ispalila je Vera.

- Aha, jeste. – Ksenija je mehanički odgovorila, kucajući mu poruku.

- Zašto ga ne bi zavela? – Ksenija se zagrcnula na ove reči. Dejan je počeo da se smeje, a Ksenija ga je ošinula pogledom.

- Ja njega?

- Da, ti njega. Šta bi ti falilo? Ti si lepa, on je lep. Oboje ste finansijki i stambeno obezbeđeni. Imate dobre poslove, lepo ga zavedeš, venčate se i rodiš mu prelepu malu dečicu.

- Ma da, najlakše je da kažeš „zavedi ga".

- Možda dečko ima neku. – Dejan je pecnuo gledajući u Kseniju.