Nestvarna

Poglavlje 10

Trudila se svim silama, da Andrija ne primeti koliko su je pogodile njegove reči, koje joj je rekao pre malo više od dve nedelje. Uživala je u vremenu koje je provodila sa njim, a bila je sigurna da je i on uživao bar upola koliko i ona.

Nije joj bilo jasno, kako nije primećivao koliko je zapravo bio u tom odnosu, koliko je davao sebe u tom odnosu. I ako je, na prvi pogled bio hladnog držanja, sa druge strane, za nju je bio prava mica, koja joj je u svemu udovoljavala.

Nejasno joj, kao nije primetio da su upili navike, koje su imali. Zapamtili su ko je šta voleo, ko je šta želeo.

Ručali bi zajedno svakog dana, a nakon posla bi je čekao i otpratio do auta. Možda nisu svaku noć porvodili zajedno, ali bili su tu. A on, on joj je sitnicama pokazivao da joj je stalo.

Masirao bi joj ramena, kada bi se umorna vratila sa posla. Kupovao joj je neke bezazlene sitnice koje su njoj značile.

Bio je jedan od onih dosadnih dana na poslu. Radila je na nekom programu, za firmu u kojoj je privremeno radila, kada su se vrata njene kancelarije otvorila. Videla je Milu kako širom otvara vrata, a potom se i Andrija pojavio, drže ći u rukama kutiju braon boje.

Ustala je i krenula ka njemu, zbunjeno ga gledajući.

- Šta je ovo? – pomogla mu je da spusti kutiju na maleni stočić.

- Iznenađenje. – nasmejao se.

- Iznenađenje?

- Da. – nakezio se. – Otvori. – sklonio se, kako bi ona mogla da otvori kutiju.

Zbunjeno ga je pogledala, a onda prišla radnom stolu i uzela mekaze. Vratila se i prerezala traku koja je bila zalepljena na kutiji.

Zenice su krenule da joj se šire i pogledala ga je upitno.

- Kupio si mi kutiju kinder jaja? – umalo se nije nasmejala.

- Da, a sad ih izvadi. Nadam se da će ti se svideti.

Izvadila je jedno kinder jaje iz kutije i onda ciknula. Osmeh joj je krasio lice, dok je gledala u kinder jaje na kome je velikim slovima pisalo „Harry Potter".

- Mora da me zajebavaš. – rekla je i pogledala ga.

- Znam koliko si zaluđena, znam da si obišla ceo grad kako bi ih našla. I ako mislim da je ovo jako detinjasto sa tvoje strane, želeo sam da ti pomognem u traženju.

- Ti... – pokazala je prstom ka njemu. – Iza te ljuštuje hladnog muškarca, krije se jedno divno biće.

Prišla mu je i krenula da ga grli. – Hvala, hvala ti puno. – ponovo je ciknula, a onda ga poljubila.

Uzbuđeno se okrenula ka kutiji i izvadila još jedno jaje. Otvorila ga je, kad ono, ni manje ni više nego Harry Potter igračkica.

- Vidi. – pokazala mu je uzbuđeno.

- Vidim. – nasmejao se. – Bože, kakvo si dete. – prodramao je glavu i licem mu se raširio još veći osmeh.

Gledao ju je opčinjeno, sa divljenjem. Nije mu jasno bilo, kako nije bila svesna sebe i svoje nestvarnosti.

- Ostavljam te sada. – spustio je poljubac u njenu kosu i izašao iz kancelarije, vrteći glavom.

Susreo se na varima, sa Dejanom, koji je krenuo ka njima.

- Kakva je to buka?

- Tvoja sestra. Dete, u telu prelepe žene. – nasmejao se. – Hajdemo kod mene, neka se igra onim jajima.

- Kakvim jajima? – Dejan je izbučio oči.

- Objasniću ti u kancelariji. – prošli su pored Mile. – Mila, dve kafe i pošalji Kseniji ručak, ne stižemo da ručamo danas.