Devojka iz kvarta

Panika

Glava me kida.Ne osecam je.Polako otvaram oci i nalazim se u veoma poznatoj sobi.Razmisljam odakle mi je poznata.Kad sam se setila zaledila sam se.Suze su krenule da liju niz lice.Oci da se crvene,a ja nisam mogla do dodjem do daha.Kao da sam se gusila.Uhvatila sam se za grudi u tom momentu je usao on u sobu.Pogorsalo je stvar.Jos vise sam krenula da placem i jos manje sam mogla da udahnem.Kao da je panika obuhvatila moje telo.Osetila sam se i paralizovano.Nekako sam uspela da izdahnem slabo izadji.Nije me poslusao.Uhvatio me je i priblizio sebi.Tek tada sam pocela da panicim odgurnula sam ga od sebe.I napokon normalno udahnula.Suze su idalje isle niz obraze dok ja sama nisam znala sta je to bilo.Uzela sam kljuc sa komode i izletela iz kuce.Nisam mu ni cao rekla.Sela sam na motor i dala gas.Nisam znala gde se nalazim samo sam isla.Sto dalje od njega.

Vozim vec pola sata.Stigla sam do jednog vidikovca iznad grada.Sela sam na klupu sa koje se mogao videti celi Beograd.Naslonila sam glavu na cosak klupe i samo udisala svez vazduh.Kao da mi se pluca nisu mogla dovoljno napuniti kiseonika.Samo sam tako duboko disala dok mi na umu nije pala moja mama.Ona je znala u stresnim situacijama imati ovakve napade kao ja jutros.Secala sam ih se kroz maglu.A onda je sve postalo kristalno jasno.Moja majka je imala problema u porodici.Tata joj je bio drogas,a mama pijandura.Secam se tacno tog dana.Neko nam je pozvonio na vrata.Ka sam crtala za stolom dok je Ivona gledala Nodija na televiziji.Na pragu je stajao neki visoki covek u starijim godinama.Kada ga je moja mama videla suze su joj krenule niz obraze.Ostala je bez daha i nije mogla da se naguta vazduha.Sa rukama na grudima je govorila da izadje.U tom trenutku je u prostoriju uleteo moj tata koji ga je isterao iz kuce.Cim je bio van kucnog praga mama je pocela da se smiruje.Par godina nakon tog incidenta sam shvatila ko je to i zasto ga se mama plasi.Bio je nasilan prema njoj kao otac odvratan.Tada sam shvatila koliki zapravo strah imam od Dusana.Suze su se ponovo skupile u zenicama.Kad sam se setila sta je za mene sinoc uradio.Imao je sjajne momente dosta vise sjajnih nego losih.Ali onaj jedan los ih sve nadjacava.Cak sam mislila da osecam nesto prema njemu.Mozda i osecam,ali mi strah ne dozvoljava da ih iskazem.Odlucila sam da okinem sve veze sa Dusanom i ponovo za njega postanem samo devojka iz kvarta.

Dusan pov:
Izletela je iz kuce u onakvom stanju.Nista mi nije bilo jasno.Usao sam u gugul posto gde cu drugo.Ukucao njeno ponasanje da kazemo i prvo,a i jedino sto je izbacilo je bilo panic attack

Desava se pod uzrokom velikog stresa.Ili u prisustvu osobe od koje se vrsi panika ili ogroman strah.

Kao da me je neko osamario.Imala je napad panike zato sto me se boji.Toliko sam se osecao odvratno.Preodvratno.Ne mogu opisat.Odmah sam otvorio instegram da joj napisem poruku,ali crvena velika slova Blocked su mi to sprijecila.Usao sam u drugi profil isto.Na viber isto.Na sve sto sam je imao sam bio blokiran.Nije ni cudo.Potonuo sam.Nesto u meni je potonulo.

2meseca kasnije
Ema pov:

Trenutno se nalazim u avionu za Instambul gde cemo imati prvu utakmicu evropskog prvenstva.Od onoga dana nisam cula ni D od Dusana.Mada mi je Bleki pricao da je pokusao da dodje u svaki moguci kontakt do mene pa cak i preko njega.Inace su se Nina i Bleki smuvali i stalno su zajedno.Bas su slatki i zaljubljeni.Ponekada zamisljam da smo to mogli biti Dusan i ja,a onda se setim onoga sto mi je uradio.

Dan utakmice je.U svlacionici sam.Oblacim svoj dres i navlacim stitnike.Osecam neku mucninu u stomaku.Ovakvu tremu i adrenalin odavno nisam osetila.Vezujem rep ulazim u kao tunel pre izlaska u salu.Preko puta mene je korektor njemacke reprezentacije.Za dve glave je visa od mene.Ali onako kako mi trener kaze,a i striko sada pre pola sata sitna ali didamitna.

Izlazimo na teren.Prvo se peva Njemacka pa Srpska himna.Cuje se zvuk zvizdaljke i svi stajemo na svoja mesta.

Dusan pov:
Danas joj je prva utakmica.Naravno gledam je preko televizora.Prelepa je.Jos vise se prolepsala.Vidim da je vata panika.Po nacinu na kojeg gleda korektora Njemackog tima.Devojka je za dve glave veca od Eme.Utakmica je krenula.Vec u 7minutu stize poen za reprezentaciju Srbije koji donosi Ema sa sjajnim smecom.Utakmica se odvijala sjajno.Vec je doslo poluvreme.Video sam da je korektor Njemackog tima dobacio Emi ona joj je odgovorila.Dok se ova samo nesto izbecila.

Drugo poluvreme je pocelo.Utakmica je bila sjajna.Ema je dominirala sa svih 7poena koje je donela sasvim sama.U jednom trenutku vidim onu sto joj se izbecila kako trci i smecuje loptu u pravcu Eme koja je bila dekoncentrisana.Lopta ju je pogodila direktno u lice i ona je pala na pod.Odmah sam skocio video sam da se ova debilka smeje.Ema je lezala na podu svi su se okupili oko nje.Video sam da joj curi krv iz nosa i da joj je donja usna malo rascepana.Nina je drma dok joj se skupljaju suze u ocima.U sledecem trenutku uskacu dva lika i dizu je na ona kolica i vode do kola hitne.

Nema sanse da sedim ovde i gledam je tako.Odmah sam otvorio telefon i rezervisao prvi let za Instambul koji je bio za 2sata.Nisam se ni pakovao u ruksak sam ubacio par osnovnih stvari i uputio si na aerodrom.

Nakon duga tri sata sam napokon stajao ispred bolnice.Uleteo sam unutra i dosao do recepcije.

-Zbog koga ste ovde?
-Zbog Eme,Eme Stojkovic
-Ko ste joj vi
-M momak
-Soba 119

Krenuo sam sto sam brze mogao do njene sobe.Taman kada sam stigao je iz sobe izasla medicinska sestra.

-Ne mozete sada da udjete
-Nego kada
-Sacekajte recicu vam

Seo sam na stolice ispred sobe.Pucao sam prste i cupkao nogom u pod.Znoj mi je isao niz celo.I napokon sam dobio odobrenje da udjem.

Ulazim i vidim je kako lezi zatvorenih ociju u krevetu.Prikacena je na infuziju i jos neke aparate.Ima modricu oko oka.Toliko je nestvarno lepa,a toliko nestvarno boli kada je pogledam.Seo sam u fotelju pored njenog kreveta i samo joj se divio.Pocela je i mene hvatati panika kada je krenula da otvara polako oci.