Znao sam

511 25 11
                                    

Dani u Italiji su se redjali i redjali.Pobede se nizale,a moja popularnost i broj fanova rasao.Nikada nisam ocekivala da ce me na instegramu pratiti preko 10miliona ljudi pa ipak sam ja samo devojka iz kvarta.Mada sada mogu reci da sam nesto vise od toga.Takodje Dusanovi lajkovi na storijima nisu prestajali desila bih se ponekad i neka poruka medju njama.Malo sam omeksala na njega.I pocela da imam osjecaj da mi nedostaje.Nisam sebi dozvolila to.Dva puta me zajebao nece i treci.Iako se ne bih bas bunila da otkrijem da mu se svidjam.Ma cuti Ema.

To su bile neke od mojih misli dok sam ulazila u avion za Beograd posto mi za par sedmica krecu utakmice sa reprezentaciom.Usla sam u avion i sela na svoje mesto.Bilo je do prozora,avion se skoro napunio dok sam se ja molila bogu da pored mene
sediste ostane prazno.Ali u zadnjem trenutku u prolaz je usa on i seo na sediste do mene.

-Ema?!
-Da Dusane
-I ti se vracas nazad
-Ma jok posto ne bih bila u avionu za Srbiju da se ne vracam
-Dobro da izvini glupo pitanje
-Da stavrno jeste haha
-Zasto se vracas?
-Utakmice sa reprezentacijom,ti?
-Isto

Tako smo pricali pricali i pricali.Omeksala sam ponovo malo na njega,cak se nasmejala i na poneku salu.Oci su pocele da mi se same zatvaraju,a glava da pada.Pocela sam da tonem u san.

Dusan pov:
Pocela je lagano da tone u san,namestajuci svoju glavu na moje rame.Spustio sam se malo u sediste da bi joj bilo lakse posto sam ionako dosta visi od nje.Nakon par minuta je zaspala.Izgledala je tako spokojno i mirno.Izgledala je kao stara Ema koja se na neki nacin bori da ponovo izadje iz tog nekog kaveza straha.Sto sam je vise gledao to mi se vise plakalo.Sto je ne mogu probuditi sa poljupcima ili sa klasicno dobro jutro Emic.

Let je bio pri kraju,lagano sam je drmnuo.Probudila se i onako izbezumljena od spavanja krenula da se izvinjava.

-Jao izvini Dusane stvarno jako mi je zao
-Ma sta bre lagano sve okej
-Jaoj meni nije nije nista okej
-Opusti se ako ja kazem da jeste onda jeste
-Stvarno je sve okej
-Da 100%

Tako smo jos malo pricali do sletanja aviona.I izasli smo iz njega zajedno.Zajedno sacekali kofere,prosli kroz pasosku i izasli ispred aerodroma.
Zvala je svaki moguci taksi nijedan nije bio slobodan.Auto koje je trebalo da je ceka je otkazalo u zadnji minut dok je moje bilo parkirano i cekalo je mene.

-Ema mogu te ja dobacit nije nikakav problem
-Ma ne treba zvacu taksi
-Koji taksi svaki te je vec odbio,akde upadaj

Tako je usla kod mene u auto.Ubacio sam joj kofer u gepek i krenuo da vozim prema veoma poznatom kvartu.U autu smo se uglavnom salili i smejali.Mnogo mi je nedostajao njen smeh.Previse,a jos kad znam da sam ja izvor njenog smeha to me jos vise usreci.Stigli smo ispred njene zgrade,pomogao sam joj i popeo kofer do ulaznih vrata.Pozdravili smo se i ja sam krenuo kuci.

Ema pov:
Ne secam se kad sam se zadnji put sa nekim ovako dobro ismejala i ispricala.Toliko sam omeksala da sam mu i na ramenu zaspala.Sad mi kosa mirise na njegov parfem.Sjajno.

Proslo je par dana Dusana nisam mogla da izbacim iz glave.Kao da su se sva osecanja odjednom vratila i udarila me u glavu.Odlucila sam da zovnem Ivonu na kafu kod meni i da sa njom popricam o tome sta da uradim.

Sedimo za sankom u kuhinji i pijemo gorku tursku kafu.

-I sta ja sada da radim Ivona
-Zovi ga
-MOLIM
-Sta molis,idi u crkvu pa se moli
-Ivona
-Dobro izvini,ali da zovi ga
-Kad
-Sad odma i reci mu sta ti je na dusi
-Ti si vazda bila protivnik toga i sad mi predlazes to da uradim
-Da i to ces uradit sad odmah
-Jesi sigurna
-Da jednom se zivi,bice ti lakse,a i sigurna sam da on ima ista osecanja za tebe
-Sta ako me blokirao kao i ja njega
-Nije nije 100%,sad zovi vec jednom

Uzela sam telefon u ruke.Usla u listu blokiranih i odblokirala ga.Idalje je bio memorisan kao Duci🤍
Pozvala sam i telefon je krenuo da zvoni...

Dusan pov:
Lezim ukrevetu i razmisljam o njoj.O tim ocima o toj kosi i svim osecanjima koja su se odjednom vratila.A onda cujem telefon.
Emic🤍
Znao sam...

Javljam se i sa druge strane cujem:

-Halo,Dusane?

-Kada je pozvonio telefon,tacno sam znao da si ti.Ozbiljno cekao sam.I znas sta sam shvatio?Da si ti najljepsa stvar koja mi se desila u ovom mom dosadnom glupom zivotu.Ma necu sebe da lazem bre,to je to.Je l' hoces da palimo odavde?Ma palimo nije problem.Mislim da necemo morati.Je l' tako?To si htela,da te neko voli totalno,ludacki,samo tebe.E pa ja te volim,totalno ludacki,samo tebe Ema

-Volim i ja tebe Dusane...

_________________________________________
Kratko,ali slatko.
Kako vam se cinii?

Devojka iz kvartaWhere stories live. Discover now